Вести

„Deklaraciju o nezavisnosti Kosova“ Šiptari su doneli uz blagoslov, zaštitu i obrazlaganje opravdanosti od strane SAD i drugih uticajnih zemalja demokratskog Zapada.

Željko Kotoranin, 12.12.2009

+++

Na negodovanje međunarodne zajednice SAD su iznele stav da nezavisnost Kosova (secesija) jeste validan čin jedino u slučaju Kosova i ne može se opravdavati ni u jednom drugom slučaju. Ovim je na politički način uređeno usaglašavanje onoga što se usaglasiti ne može. A to je protivpravnost secesije i interes SAD i sledujućih zemalja.

Danas, kada se vodi postupak za ocenu zakonitosti „Deklaracije o nezavisnosti Kosova“, iste SAD i sledujuće demokratije Zapada svoju težnju u prilog zakonitosti oslanjaju na dve tačke. Prva je faktičko stanje, a druga je kršenje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji.

Što se tiče faktičkog stanja, valja znati da je ono rezultat protivpravne vojne agresije NATO pakta na Srbiju i Crnu Goru, čemu je usledio „Kumanovski sporazum“. Karakter tog sporazuma u vojnoj terminologiji označava se rečju „primirje“, jer reguliše prestanak ratnih dejstava i razdvajanje trupa. Mir je uspostavljen rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, kojom se određuje nadležnost vlasti na Kosovu i Metohiji. To je pravni okvir faktičkom stanju. No, vanpravnim činjenjem izašlo se iz okvira Rezolucije 1244, tako što su privremenim vlastima Šiptara dodavane nadležnosti koje po Rezoluciji 1244 nisu mogle imati. Gledano u celini, faktičko stanje je posledica vojne agresije, nametnutog mira i protivpravnog prekoračivanja granica odredaba dotičnog mira i Rezolucije 1244.

Povrede ljudskih prava na Kosovu i Metohiji nisu pojava vezana za vladavinu Sloboda Miloševića. Povrede prava idu vekovima unazad. U 19. veku u dva navrata je regularna Turska vojska iz Anadolije dolazila na Kosovo i Metohiju, da bi zavela mir i odbranila Srpski narod od Šiptarskog zuluma. Posle Prvog svetskog rata tiranija se nastavila i pored nastojanja vlasti Kraljevine Jugoslavije da uspostavi red i mir. U Drugom svetskom ratu Šiptarski balisti su činili pokolje nad Srpskim narodom. U Titovoj Jugoslaviji nastavljen je šiptarski teror, koji je rezultirao iseljavanjem Srba i drugih nealbanaca, a što je za posledicu imalo šiptarsku etičku majorizaciju.

Ako bi, kako SAD i sledujuće Zapadne demokratije tvrde, ovakvo faktičko stanje, i ovakvo kršenje ljudskih prava, mogle biti uzrokom pravne valjanosti secesije Kosova i Metohije, tada je potpuno nejasno zašto na drugim delovima sveta slične secesije ne bi mogle imati pravnu valjanost. Pravna valjanost jednog presedana nužno mu daje atribut izvora prava za buduće slučajeve. Ovo je osnovni princip Anglosaksonskog pravnog sistema i demokratije. Eventualna pravna zasnovanost i valjanost „Deklaracije o nezavisnosti Kosova“, isključuje ograničenje njenog važenje jedino u slučaju Kosova i Metohije. O ovoj činjenici Međunarodni sud pravde u Hagu mora voditi računa. Uz sva kršenja prava Sud mora ceniti i posledice svoje presude. Jer bi podleganje pritiscima SAD otvorilo mogućnost novim nezavisnostima na bazi povrede ljudskih prava i faktičkog stanja, čemu je Osetija dobar primer.

Željko Kotoranin

Preuzeto sa borbazaveru.com; 12.12.2009