Вести

Čitajući našu štampu nisam mogao a da ne primetim udvoričke zamerke izjavama srpskih parlamentaraca posle posete Holandiji samo zato što se u „političkim poslovima

za novinar.de Dragan Vidaković, Prilike; 02.11.2009

+++

(u vezi zatezanja Holandije oko SSP) pozivaju na fer-plej“, a kad Kušner za stav Holandije kaže da je „politički nepravedan“, s tim što on dodaje da „poštuje i razume da ova zemlja u vezi s pitanjima ljudskih prava ima zahteve“, prave se da uopšte ne čitaju novine i da za to nisu čuli. Meni je interesnatan baš ovaj drugi deo Kušnerovog iskaza, u kome je opisana velika holandska briga za ljudska prava, i to baš u svetlu činjenice da je Srebrenica imala status zaštićene i demilitarizovane zone UN u kojoj se nalazilo oko 400 holandskih vojnika. Oni nisu ništa učinili da spreče zločin u Srebrenici, što, naravno, tako malobrojni, nisu ni mogli da urade, jer očigledno za to i nije bilo političke volje. Holandski vojnici, među kojima su neki zbog pritiska vlasti imali ozbiljne psihičke probleme, izražavaju čak želju da svedoče u Karadžićevu korist, a njih 11, koji su doputovali u Srebrenicu, odbilo je da primi vojna priznanja koja im je prošle godine dodelilo Ministarstvo odbrane Kraljevine Holandije. Zašto?

Očigledno je dakle da bi, da postoji, ne međunarodno pravo, već elementarni moral, Holandija morala da odgovori na mnoga pitanja pre nego što dodje u situaciju da se poput uvređenog deteta duri, skrećući tako pažnju sa sopstvene velike odgovornosti na SSP i Mladića. No, da ne bi „dodatno antagonizirali Holandiju“, mi bi valjda trebali da se pravimo lobotomični, da se ponašamo kao da ne znamo ni za kakve dileme i kontroverze oko njene uloge u enklavi Srebrenica samo stoga da nam već sutra „ne bi pravila probleme oko prijema u EU“. Naravano, da je Holandija jedina prepreka na putu za EU da bi možda bilo korisno da dubimo na trepavicama da je umilostivimo, ali tu visi uslov priznanja Kosova, što je izrekla Doris Pak (a kad ona nešto kaže tako i bude), pa pitanje granice sa Hrvatskom, pa Preševska dolina, pa Vojvodina, pa Sandžak, pa …, ili možda i dalje treba da se pravimo da smo retatrdirani i da ništa ne shvatamo?

Mada, možda zaista ništa i ne shvatamo, pošto iznervirana međunarodna zajednica namerava da se „teret dokazivanja da su begunci nedostupni potpuno prebaci na Beograd“-kao da to već odavno nije učinjeno. A to je već odavno poznat, nerešiv matematički problem- „kvadratura kruga“, koga je gomila ludaka opsesivno rešavala, traćeći uzalud godine života. Ne može se, naime, bez hapšenja Mladića u inostranstvu, dokazati da on nije u Srbiji. To ne može niko na svetu da učini. Ali je vrlo zgodno da nas vekovima drži u šah-mat poziciji, što oni koji traže „punu saradnju“ odlično znaju, kao što duboko verujem i da znaju šta je sa Mladićem, pošto su potpuno sigurni da ga niko ne može pronaći a dokazivači teoreme da nije ovde rade neumormo, marljivo godinama obavljajući svoj uzaludni posao.

Inače, čak se i Biljana Plavšić našla da „Ljutka“ (kako od milošte zove Mladića) poziva na moral, jer on „ne sme da se skriva već pred Haškim tribunalom treba da brani narod, svoje vojnike, po cenu da žrtvuje sebe“, kao što je i ona, kao predsednik Republike Srpske morala da učini, što njoj nije padalo ni na kraj pameti, šta više: „lagala je kad je priznala krivicu jer nije mogla da pronađe dokaze za svoju nevinost-pred Haškim tribunalom.“ („Vreme za molitve“ NIN br. 3070) Puštena je tačno na dan početka suđenja Karadžiću čime mu se valjda (nesvesno?) sugerisalo da i bi on mogao da laže, da bio dobio pod starost nešto malo slobode, pošto provede deceniju u zatvorima sa makroima, secikesama, ostalim kriminalcima i narkomanima. I šta bi u Hagu drugo ostalo Mladiću nego da i on laže?! Naravno veliki bi problem bio ako se on ne bi odlučio za tu opciju, ako ne bi pristao da za neku godini na slobodi srpski narod plati vekovima.Tada bi mogli da mu nametnu advokata kao Karadžiću, a nejasno je zašto to ne učine već danas pošto je izgleda potpuno nebitno da li je optuženi u sudnici ili ne.

Tužilaštvo Haškog tribunala se, nažalost, u najvećoj meri oslonilo na priznanje jednog jedinog učesnika u srebreničkom masakru. Od tada ga je koristilo u mnogim procesima kao ključnog svedoka, služeći se američkom procedurom „plea bargaining“ (nagodba sa tužilaštvom), po kojoj kriminalac koji je priznao krivicu dobija blaži tretman ukoliko će inkriminisati nekog drugog koga tužilaštvo želi da okrivi. U običnom životu krug se zatvara na nekom većem kriminalcu. U slučaju Karadžića i Mladića, pod uslovom da pristanu na nagodbu, nema „kriminalca“ iznad njih. A po „plea bargaining“ oni treba nekoga da inkriminišu. Koga?

Pa jedino ostaje Republika Srpska-u tom slučaju genocidna tvorevina, i Srbija i svi njeni građani koji treba solidarno da plate ceh krvave lumperajke Zapada na Balkanu.

A što žrtve od toga neće imati ništa i što će nekažnjeni egzekutori moći mirno da oštre noževe i spremaju ostalo oružje za druge pogodne prilike, nikom ništa. Važno je samo da se nagodbom, pa ma ona bila utemeljena i u goloj laži, postigne prljavi cilj.

za novinar.de Dragan Vidaković, Prilike; 02.11.2009

+++

+++

+++

03. 12. 2009. 00:00h | E. V.
U HOLANDIJI OBJAVLJEN SKANDALOZAN TEKST O SRBIMA
Terapija u zemlji glavoseča!

Zbog lečenja fudbalera Robina van Persija kod doktorke Marijane Kovačević u Beogradu „Fudbal Internešnal“ objavio niz uvreda na račun Srba

Srbi u Holandiji oštro su reagovali na uvrede, koje je objavio list i sajt „Fudbal Internešnal“, a povodom lečenja fudbalera Arsenala i holandske reprezentacije Robina van Persija, kod doktorke Marijane Kovačević u Beogradu.

Naime, kolumnista Niko Dajkshorn je, poput nekih tabloida, opisao kako se najbolji holandski fudbaler današnjice nalazi u rukama „neke vračare“, ali je otišao mnogo dalje u pokušaju da Srbe prikaže kao čudovišta.

„Kada su u pitanju ‘medicinska rešenja’, Srbi su genijalci“, ciničan je Dajkshorn, ali i vrlo neumesan u nastavku teksta: „To su u bliskoj prošlosti često pokazali. Bolesnim Hrvatima su za svaki slučaj sekli glave. Cilj opravdava sredstvo, a Srbi su u teškim okolnostima vrlo praktični ljudi. Govori se da su tokom rata bili u stanju da sela za samo tri minuta podele na muškarce i žene. Hrvatske žene su ipak često smele da zadrže glavu na ramenima“, antisrpski i rasistički je raspoloženi Dajkshorn.

Kolumnista lista „Fudbal Internešnal“ pokušao je i da „dočara“ tretman kod doktorke Kovačević.

Vređali i Danka Lazovića

Bez straha da će bilo koga da uvrede i bez imalo etičke vrline u sebi, pa makar se radilo o slobodi pera i kolumni jednog novinara, Dajkhorn je već drugi Holanđanin koji je u proteklih godinu dana na ponižavajući i vrlo uvredljiv način pisao o srpskom narodu.

Pre njega to je učinio Jan Dajkgraf, koji je 19. novembra prošle godine u svojoj kolumni, ničim izazvan, Danka Lazovića nazvao „srpskim ratnim zločincom“. Posle mnogo bure koja se digla oko toga (naše novine su o tome opširno pisale, a sve je došlo i do holandske televizije) Dajkgraf je sa svog sajta izbrisao pridev „srpski“, ali nije uspeo da opere svoj ukaljani obraz.

„Posle leta avionom od 19 sati Van Persi leži u šorcu na stolu, a oko njega četiri srpske žene koje u loncu mešaju placentu. Oko njih visi 12 zečeva, a onda ti uz komad kremena za vratom pričaju nešto lepo o tvojoj majci. To Van Persija ne brine – cilj opravdava sredstvo“, zaključuje na izuzetno bezobrazan način „reportažu“ o boravku mladog holandskog asa u Beogradu Niko Dajkshorn.

Zbog svega navedenog Srbi iz Holandije obratili su se Johanu Derksenu, vlasniku lista i sajta „Fudbal Internešnal“, gde je pomenuti tekst objavljen. On im je odgovorio „da je reč o slobodi pisanja i da stavke iz teksta ne treba shvatati ozbiljno“.
Na tome se, međutim, naši ljudi neće zadržati, nego će se srpska zajednica u Holandiji obratiti antidiskriminacionoj ustanovi „Radar“, koja bi trebala da interveniše ovim povodom.

Činjenica da je doktorka Kovačević uspešno pomogla brojne fudbalere da se vrate na teren i da oni iz najbogatijih evropskih klubova veruju i svedoče o njenom načinu lečenja ne brine mnogo Dajkshorna. Pričati o njegovom poznavanju Srbije i našeg naroda bilo bi samo nepotrebno trošenje vremena, kojeg Dajkshorn očigledno ima na pretek. Od srca mu savetujemo da umesto pisanja ničim izazvanih rasističkih tekstova, sedne u avion u Amsterdamu i poseti zemlju i narod o kojem je pisao najgrublje reči. Iznenadiće se, tvrdimo odgovorno, jer let ne traje 19 sati, a i glava će mu garantovano ostati na ramenima. Jedino od čega bi mogao da se „uplaši“ je način na koji bi mu „čudovišta tokom poslednjih sukoba na Balkanu“ ponudila gostoprimstvo.

izvor: VESTI-ONLINE.COM

03.12.2009