Вести

Istog dana kada je Evropski parlament doneo rezoluciju u kojoj se pokrajina definiše kao nezavisna država, Boris Tadić izjavio da Beograd mora da ima fleksibilniji pristup

+++

Istog dana kada je u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o proširenju EU u kojoj se prvi put južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija ne definiše u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, predsednik Srbije Boris Tadić je pred srpskim akademicima poručio da je pregovorima o budućem statutu Kosova potreban drugačiji, fleksibilniji pristup, a da je „nefleksibilnost jedan od temeljnih problema u Srbiji“.

– Onaj ko nije naučio jednostavnu lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup koji nije dao rezultate ne može da bude ponovljen ni u budućnosti, gubi pravo i legitimitet da obavlja posao u sadašnjosti… Za nama mora da ostane vreme u kojem su ljudi tretirani kao opasni zbog drugačijeg mišljenja i kao izdajnici zbog drugačijeg pristupa jer od krutog, tradicionalnog i takozvanog patriotskog mišljenja društvo nije imalo nikakve koristi, samo je patilo i kretalo se iz tegobe u tegobu – rekao je predsednik Srbije u četvrtak na otvaranju Godišnje skupštine SANU.

Domaći mediji u Srbiji prevashodno su obratili pažnju da su evropski parlamentarci Savetu EU poručili da odmah odblokira primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Tek u drugi plan stavljena je informacija da se u delu rezolucije koja se odnosi na Kosovo, parlamentarci zalažu da proces decentralizacije bude okončan do kraja godine, i to u skladu sa planom Martija Ahtisarija, koji uzgred rečeno, nikada nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN. Podatak da amandman bugarskog poslanika kojim se Kosovo i Metohija dovodi u vezu sa Rezolucijom 1244 nije prošao, međutim, nije zabeležen.
Tako se po ko zna koji put probudila sumnja da su vlasti u Srbiji zarad evropskih integracija ipak spremne da naprave iskorak u odnosu na dosadašnju mantru „da Beograd nikada neće priznati Kosovo“, te da srpsku javnost polako navikavaju da je Kosmet drugorazredno pitanje u odnosu na EU. Za šefa poslaničke grupe DSS-a Miloša Aligrudića ovo nije nikakva teza, već neminovni sled događaja ukoliko sadašnja koalicija ostane na vlasti.

– Naravno da je reč o odustajanju od borbe za teritorijalni integritet države. To se radi na jedan puzajući način o čemu smo mi u DSS-u ranije govorili. Radi se tako što prvo treba uveriti evropske partnere da nam nije stalo previše do Kosmeta dok će se domaća javnost lagati kako je to jedan od glavnih ciljeva domaće politike – tvrdi Aligrudić.

Isti termin – „puzajući“, upotrebljava i potpredsednik SRS-a Dragan Todorović.

– Problem je u našoj vlasti na čelu sa Borisom Tadićem koja nam pričom o velikom uspehu Srbije zbog Rezolucije SB UN da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti, samo zamagljuje puzajuće priznavanje buduće nezavisne države – kaže srpski radikal.

Da li će na kraju puta evropskih integracija, za članstvo u EU, Srbija morati da se izjasni ne samo o „dobrosusedskim odnosima sa Kosovom“ što je blaža varijanta koju upotrebljavaju neki evropski predstavnici, ili će ipak morati da i formalno prizna drugu albansku državu na Balkanu?

– To neće biti uskoro, ali ako ova vlast ostane najverovatnije će se i za to naći neka forma. Verovatno će u trenutku formalnog učlanjenja Srbija morati da prihvati uslov koji EU sada neformalno, a kasnije i formalno, postavlja Beogradu, a to je da svi odnosi sa EU budu bez ikakvog uključivanja teritorije Kosmeta. To je nešto na šta je Boris Tadić pristao, a o čemu ljudi misle različito. Mi u DSS-u s tim, međutim, ne možemo da se složimo – kaže Aligrudić.

Dragan Todorović smatra da je takav rasplet toliko evidentan i više puta nedvosmisleno potvrđen od različitih emisara iz Brisela.

– Sigurno je da nijedan milimetar ni u kakvim integracijama nećemo napredovati ako ne priznamo nezavisnost. Do tog momenta mi ćemo davati i upropaštavati svoje resurse, kao što je to bio slučaj sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – tvrdi funkcioner SRS-a.

Psihološka igra

Paralelno sa uveravanjem Brisela da Kosovo više nije vrh prioriteta srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, aktuelne srpske vlasti vode i „perfidnu psihološku igru“, smatra Miloš Aligrudić.

– Ta psihološka priprema domaće javnosti odvija se tako da se predstavi da je Kosmeta nešto od čega se može odustati. To se vrlo perfidno radi tako što se polako domaća javnost hladi od kosovske teme i ljudi koji u Srbiji imaju puno problema u svakodnevnom životu, okreću se problemima vlastite egzistencije. U vladajućoj koaliciji i među savetnicima Borisa Tadića tako Kosovo i Metohija silazi sa prvog mesta. Mi kao stranka činimo sve da kosovsku temu održimo u životu i jako je važno da mi ne budemo, ne samo faktor koji će doprineti zamiranju, već da koliko god možemo činimo da ona stalno bude prisutna u našoj javnosti na značajnom nivou – kaže Aligrudić.

„Nikada ne reci nikad“

Prilikom nedavne posete evropske delegacije, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je pod svodovima srpske Skupštine održao predavanje Božidaru Đeliću, rekavši da u politici „nikada ne treba reći nikad“. Prethodno je Đelić, inače u Vladi zadužen za evropske integracije, ponovio već poznatu mantru srpskih vlasti da „Srbija nikada neće priznati Kosovo“.

Više od simbolike

Zanimljivo je da je prekid sa tradicionalnim pristupom rešavanju državnih problema, predsednik Srbije saopštio baš u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Istoj onoj u kojoj je nastao Memorandum, dokument koji je govorio o neravnopravnoj poziciji Srbije u bivšoj SFR Jugoslaviji. Taj nezavršeni dokument su otcepljenje jugoslovenske republike proglasile novim načertanijem srpskog nacionalizma i hegemonizma i u njemu pronašle, između ostalih, jedan od alibija za vlastiti za separatizam.

28. 11. 2009. 00:00h | Jelena ARSENOVIĆ

izvor: VESTI-ONLINE

+++

+++

+++

———————
15:57
MAS: PRISTUPANjE EU CILj VLADINE POLITIKE, VIZE NISU POKLON

BEOGRAD – Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas izjavio je da postoji konsenzus oko toga da je pristupanje Srbije EU osnovni cilj njene politike, da nova vlada ubrzano radi na realizaciji tog procesa i da zato vizna liberalizacija nije poklon.

„Ako sve bude u redu, Srbija će ubrati još značajnih plodova ovakvog rada i treba da se zna da ovo nije bio poklon već se na tome teško radilo, a Srbija je to zaslužila”, rekao je Mas na izbornoj skupštini Jedinstvene Srbije.

„Želim da vas ohrabrim da nastavite ovim putem, putem evropskih integracija”, rekao je Mas i dodao da će biti puno velikih iskušenja, ali i da će zato i rezultati biti veliki.

Nemački ambasador je ocenio da Vlada Srbije ne gleda više u prošlost, već da je zacrtala put, okrenuta budućnosti i Evropi.

Tanju, 28.11.2009

———————–

+++

+++

+++

27. 11. 2009. 00:00h | J. L. P. – Nataša Jokić
KAKO JE U STRAZBURU IZGLASANA REZOLUCIJA O PROŠIRENjU EU
Evropski parlament priznao Kosovo?

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su juče na plenarnom zasedanju u Strazburu rezoluciju o strategiji budućeg proširenja Evroposke unije u kojoj se predlaže odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Srbijom, ali se o Kosovu govori kao nezavisnoj državi. Naime, u tekstu rezolucije nigde se, uz reč Kosovo, ne pominje rezolucija 1244 UN, osim na mestu gde se samo ponavlja formula iz već na prethodnom zasedanju usvojenog izveštaja slovenačkog poslanika Tanje Fajon o viznoj liberalizaciji.

Bez uvodne odrednice koja upućuje na Rezoluciju 1244 UN, kako je to predlagao odbačeni amandman bugarskog poslanika Kristijana Vigenina, deo teksta u kome se izričito govori o „otvaranju puta integraciji Kosova u Evropsku uniju“ predstavlja presedan.

Prvi put se u ovakvoj vrsti evropskog dokumenta o Kosovu govori kao da je suverena država. Kako saznajemo, ovakva formulacija opstala je uprkos polemičkoj debati među članovima parlamentarnog odbora za spoljne poslove, a na insistiranje grupe nemačkih poslanika.

Dobro obavešteni izvori u Evropskom parlamentu rekli su dopisniku „Vesti“ da se u toku priprema teksta rezolucije o proširenju EU u ponedeljak uveče vodila oštra bitka na sastanku poslaničkog odbora za spoljnu politiku po pitanju izostavljanja Rezolucije UN 1244 kad se pominje Kosovo kao i po pitanju zvaničnog imena Mekedonije, koja se privremeno zove Bivša jugoslovenska Republika Mekedonija. Nemačka struja insistirala je da se predloženi tekst rezolucije ostavi bez pominjanja Rezolucije UN 1244, pristajući samo da se u fusnoti pomene da nezavisnost Kosova nije priznalo pet zemalja EU. Grupa nemačkih poslanika insistirala je, kako nam je rekao naš sagovornik-učesnik na sastanku, da se o stvarima govori kakve one jesu.

Grčki poslanici su zastupali suprotan stav tražeći navođenje Rezolucije 1244 UN kad se pominje Kosovo. Istovremeno, Grci su zastupali oštar stav oko zvaničnog imena bivše jugoslovenske republike Makedonije, tražeći čak da se Skoplju zabrani i zvanična upotreba prideva makedonski, kad je u pitanju, na primer „makedonski sir“.
„Ako bi nemačka struja popustila oko Grčke, Grci bi popustili oko Kosova“, rekao nam je posle sastanka odbora za spoljnu politiku izvor blizak nemačkoj delegaciji.

U međuvremenu, u sredu popodne, dobro obavešteni izvori potvrdili su nam da je skoro postignut sporazum oko imena Makedonije, koja bi trebalo da se zove Severna Makedonija.

U završnici svih kombinacija postalo je jasno da su se pitanja imenovanja Kosova i Makedonije rešavala po principu spojenih sudova: Grci su došli do rešenja oko imena Makedonije, koje im odgovara uz prećutnu podršku Nemaca i nisu uložili nijedan suštinski amandman kad je reč o Kosovu (izuzev jedan tako radikalan, da su znali da će biti odbijen).

U tekstu rezolucije izražava se zadovoljstvo zbog potpisivanja protokola o policijskoj saradnji srpskih vlasti i misije Euleks na Kosovu i poziva Srbija da ojača saradnju sa Euleksom, naročito na planu delovanja na severu Kosova. Srbija se poziva da „iskaže konstruktivan stav prema učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji“.

U tekstu rezolucije izražava se nada da će „pre kraja godine biti okončan proces decentralizacije kako bi se zadovoljili zahtevi iz Ahtisarijevog plana“.

Kao što je poznato, Ahtisarijev plan odbila je Srbija, ali i Savet bezbednosti UN. On je zagovarao decentralizaciju Kosova i postupnu nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice, a poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ga većinom glasova 2007. godine.

Đelić: EP ne određuje status naše pokrajinePotpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da „Evropski parlament nije mesto gde se određuje status naše južne pokrajine“.
– Imajući u vidu da su zemlje članice EU podeljene oko pitanja Kosova i Metohije, institucije Evropske unije moraju ostati neutralne po pitanju statusa, tako da se status Kosova i Metohije razmatra isključivo u svetlu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, to je slučaj u svim dokumentima koji proizvode institucije EU – kaže Đelić. On je pozdravio usvajanje rezolucije o proširenju EU.

– U tom dokumentu se apeluje da se primeni trgovinski sporazum sa Srbijom i to je pozitivni doprinos našim nastojanjima da se evropske integracije ubrzaju.

izvor: VESTI, 27.11.2009

27. 11. 2009. 00:00h | J. L. P. – Nataša Jokić