Цивилизацијска величина једног народа, етничке групе или појединца у моралном и квалитативном смислу се огледа у
Владислав Б. Сотировић, 26.11.2009
+++
одлукама донесеним на временско-повесним прекретницама, тј. онда када треба изабрати између Царства небескога или Царства земаљскога. Другим речима, онда када колектив или индивидуа треба да се определи између небеске моралне узвишености и вечне истинске победе с једне стране или овоземаљског златног телета, моралног суноврата и бескрајног повесног пораза с друге.
У светској повесници су ретки примери етноколективног овоземаљског самоубиства у круцијалним историјским прекретницама зарад морално-небеске чистоте, вечне колективне победе и душевног мира који дарује једино Господ својим саможртвеним изабраницима. Одрећи се материјално-прагматичких повластица које нуди Царство земаљско зарад колективне или индивидуалне моралне саможртве које захтева Царство небеско је најтежа одлука коју један колектив или појединац може да донесе, али се у тој одлуци огледају и схватају цивилизацијска узвишеност или поринуће оних који овакву прекретничку одлуку морају да донесу.
Српска нација као колектив се од, вероватно, свих других нација у светским оквирима у повесном пресеку разликује, али пре свега узвишено ОДСКАЧЕ, управо по одабиру Царства небескога уместо Царства земаљскога и то онда када није било треће могућности за одабир, ако такве треће могућности стварно и може да буде. Онда када се морало бирати бити или НАЦИЈА или ЖБИР, или ЧОВЕК или ФУКАРА, или ГОСПОД или БАГРА српски народ је тих прекретничких година 1389. и 1941. пред послатом ултимативном „књигом“ од стране (азијатске и швапске) Сотоне својим одабиром Царства небескога постао нацијом, човеком и Господом. Српски народ је тада, предвођен Kнезом Лазаром и Чича Дражом, одбацио златно теле Европске Уније, одбацио златнике из Бриселских „Структуралних фондова“, одбацио да учествује у крсташком походу НАТО пакта и римокатоличког Ватикана против Мајке Русије-Ослободитељке, одбацио да му се Отаџбина сведена у границе турског Београдског пашалука назива СРБИЈОМ.
Српски народ је тада, те 1389. и 1941. г., показао и доказао и себи и другима да је пре свега НАЦИЈА а не колективна СТОКА која се продаје за новац и друге овоземаљске еуроунијатско-натоовско-фарисејске бенефиције.
Срби су тада као НАЦИЈА свима показали и доказали да зарад златнога телета неће да ударе ни на мајку ни на брата нити да дозволе да зарад златних фондова им газде које шаљу „књиге“ своде Отаџбину у државне границе у којима је државни „Југ“ у околини Лесковца (тако се зове новоотворена Тадић-Шунатоовска војна база у околини Лесковца) а не Ђаковица, Призрен, Прилеп и Ђевђелија, а север ушће Саве у Дунав уместо Суботице и Хоргоша.
Коме царству се добар део српског етноколектива приволео у новонасталим сотонским повијесно-војно-политичким увјетима након пада Берлинског зида показао је и доказао и себи и другима прошле (2008. г.) када је читавих 40% етно-Срба из Остатака Србије гласало за бриселско златно теле и то два пута. Апсолутно је тачно (без обзира на све дневнополитичке политикантско-терминолошке флоскуле) да су и председнички и парламентарни прошлогодишњи избори били „повесни“, тј. прекретнички када се српски етнокорпус из Клинтон-Соланиних Остатака Србије нашао пред алтернативом:
пљунути на БАГРУ у виду сопствене небеске саможртве или се ФУКАРИ увући дубоко у чмар. Без обзира на све постизборне издајничко-азијатско-сотонске парламентарне коалиције, остаје чињеница пред Господом и небеским косовским и равногорским јунацима да је скоро половина бивше Лазареве и Чичине НАЦИЈЕ изабрала пут СТОКЕ.
Оводанашње качење јавних транспарената на Панчевачком мосту (северној граници СРБИЈЕ бриселског Београдског пашалука) типа „Стоп сепаратистичком статуту“ је на жалост само бледа слика задњег трзаја попљуваног Лазаревог и Дражиног Царства небеског зарад Сотониног Царства земаљског у Бриселу као што је и новоотворена војна база Београдског пашалука „Југ“ у околини Лесковца са хотелским смештајем за српске „војнике“ са четири звездице доказ да ти исти „Југовићи“ неће ићи у бој за Царство небеско већ да ће служити за парадне функције бриселског Царства земаљског.
Није лако одбацити златно теле. Много се овоземаљског у том случају губи. Многе се овоземаљске привидне радости и морално-изопачена материјална уживања неће искусити. Али, уколико један етноколектив изабере временски ограничен белошенгенски безвизни режим за Четврти швапски рајх уместо временски неограниченог безвизног режима за Господње Царство небеско такав етноколектив ће остати само народ али неће постати и нацијом, бар не до следећих избора. Другим речима, избором Царства земаљског се један етноколектив неће уздићи од разине СТОКЕ до нивоа НАЦИЈЕ.
Један је био Кнез Лазар и један је био Чича Дража. Бар ће остати записано у повесници Царства небеског да су Срби бар два пута у повести имали МУДА да од себе направе НАЦИЈУ за разлику од већине овоземаљских народа који ће остати само народи али ништа више од тога. Два пута није много али је ипак нешто!
Стога је српски етноколектив за разлику од већине народа бар два пута у небеској повесници заслужио да буде називан од стране Господа НАЦИЈОМ што га и квалитативно-цивилизацијски дистанцира од овоземаљског ЖБИРА.
Владислав Б. Сотировић
Оснивач и уредник онлајн магазина
СРБСКИ ПАТРИОТСКИ ФРОНТ
Да би сте послали коментар морате бити улоговани