Вести

Док је српски народ туговао за својим Архипастиром, приступајући у савршеној тишини да полседњи пут целива десницу уснулог Патријарха,

за новинар.де  Јр. И. 24.11.2009

+++

преамбициозни појединци су користили његову смрт за своју личну рекламу.

Многи су се утркивали тих дана да дају изјаве да их је баш тог јутра када се Патријарх упокојио нешто пробадало кроз груди, или им је на необјашњив начин пало Јеванђеље баш у том моменту, иако су пар сати касније у том истом манастиру прославили своју славу на којој нису ни поменули Патријархову смрт. Међутим један маркетиншки подвиг је превазишао све ове покушаје за личном рекламом. Сви смо имали прилику да прочитамо у „Вечерњим новостима“, или на сајту Светигоре да је 19.новембра служена једна крајње необична литургија. Служена је у возу који је возио људе из Црне Горе на сахрану српског Патријарха. Покретну литургију је служио новинар јереј Јован Пламенац, још један од многих које је м.Амфилохије рукоположио без дана богословског образовања. Сасвим „случајно“ на литургији је присуствовао и фоторепортер, иначе попановинара син, који је својим фотоапаратом све то забележио да тата остане упамћен. По доласку у Београд, док су сви из воза хрлили на опело, неко је хрлио ка колегама новинарима да објави свој јединствени подвиг. Замислите да таква литургија остане незапажена, па каква је онда сврха њеног служења.

Liturgija na šinama

…Jednolično kloparanje uspavljuje putnike, ali pre nego što su utonuli u san, jerej Jovan Plamenac idući od kupea do kupea obaveštava ih da će, možda i prvi put, u improvizovanoj pomesnoj crkvi u vozu, održati službu povodom upokojenja patrijarha.

I tačno u pet sati umesto zvona, usnule putnike budi miris tamjana koji se širi vozom. U jednom od kupea otac Jovan i đakon Branko Vujačić napravili improvizovani oltar. I kreće služba po svim pravilima, iako je ambijent nesvakidašnji. Ipak, to kao da nikom ne smeta. Jevanđelje odjekuje vozom, a na kraju i pričest, kao što Bog zapoveda.

– Služili smo uz blagoslov episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija, jer smo znali da vernici u vozu neće stići na liturgiju i pričest u Beogradu. Ispalo je sve kako treba. I to u toku vožnje, bez stajanja. Još jednom se pokazuje da kad se nešto radi sa blagoslovom, i bude blagosloveno – ističe otac Jovan.

Novosti online 20.11.2009 20:21:08

Направимо мали литургијски осврт на овај „подвиг“ попановинара који дефинитивно заслужује црквени суд. Многи би нас прозвали конзервативним и дефинитивно формалистима ако би смо запитали да ли је током литургије свештеник био окренут ка истоку, обзиром да је воз био стално у покрету. Али сигурно вреди питати како се то импровизује једна помесна црква, то ваљда они у Црној Гори најбоље знају. Вероватно би смо били ограничени формама ако би смо запитали да ли је била прозба „још се молимо за овај свети храм и за оне који улазе у њега“ или можда „који се возе у њему“, собзиром да је у својој изјави Пламенац тај купе назвао храмом. Били би смо зилоти и заглупљени ако би смо запитали којег Епископа је помињао на тој литургији када је воз током те службе пролазио кроз различите Епархије. Онда би нас сигурно прогласили за зизијуловце ако би смо запитали да ли је дотични имао благослов од надлежних Епископа на чијим је све територијама тог јутра служио.

Ко зна шта би нам тек рекли када би смо у својој глупости питали да ли знају шта се све радило у том купеу пре литургије и зашта је он све служио и шта ће се тек радити после литургије. Тај купе није избачен из железничке употребе. Да ли ће спавање, мезетлуци, пушење, дрогирање, уринирање, сексуално општење и слично бити нормално за један мали простор где се служила колико јуче Света литургија. Да ли је уопште нормално да служимо литургију на једном таквом месту.

Интервју који је за радио Светигору сам себи дао, обзиром да је господин Пламенац и уредник истог радија, даје нам доста одговора о том игрању свештеника у возу. Сам каже да није могао да контактира свог надлежног Епископа како би тражио благослов за служење у возу, па је затражио и добио благослов од Владике Јоаникија. Међутим, даље каже да је литургију почео у пет ујутру, када је воз увелико био у Србији, дакле ван територије Владике Јоаникија. Служење у возу оправдава тиме што је чуо да у Русији постоји специјални воз који је изнутра опремљен као храм и да крстаре са светом литургијом по читавој Русији. Подсећамо господина Пламенца да он није био у таквом возу, већ у возу у коме се често шверцује дуван, дрога, у возу у коме се пуши, пије, блудничи, повраћа и ко зна шта све још. Оно од чега ће сваког ухватити језа јесте питање шта би било да је воз нагло закочио, да се просуло Свето причешће?

Прво и основно питање гласи која је сврха те литургије у возу. Која је мука и невоља натерала на то. Зар нигде није имало литургије тога јутра, зар је тај народ вожен на кланицу па је ревносни попновинар пожурио да их причести. Не! Одговорио нам је он сам на то питање у свом интервју радио Светигори. Таман када смо помислили да је толико волео патријарха и није могао да издржи ни по цену губљења чина а да му не одслужи заупокојену литургију, Јован Пламенац објашњава зашто је служио. У том интервју он објашњава да му се упокојио његов биолошки отац и да му је он тих дана служио заупокојене литургије, међутим како је морао да крене на сахрану Патријарху прескочио би једну литургију у низу од четрдесет (питамо се ко је сада формалиста) и како сам каже „нисам имао другог излаза него да је служим у возу“.

На овој интернет адреси можете чути изјаву Јована Пламенца.

Сви смо знали да Патријарховом смрћу више ништа неће бити исто. Сви смо очекивали одређене измене и назови реформе, али смо исто тако сви очекивали да га прво сахране па тек да крену у утркивање ко ће више новотарија да измисли. Пре упокојења смо читали како се у Митрополији црногорско-приморској венчавају трансексуалци, на дан сахране служили су у возу.

Остаје нам једино да се помолимо да тај црногорски воз не стигне у нашу упражњену станицу.

+++

за новинар.де Ј.И. 24.11.2009