Вести

Papa Jovan Pavle Drugi je umro gledajući kroz prozor svoje sobe, pribirajući ono malo snage što mu je preostalo da podigne desnu ruku u znak

Agencije, 03.04.2005 18:55

+++

blagoslova na kraju molitve i uspeo je da izusti svoju poslednju reč `Amin` – ispričao je Jarek Cielecki, Vojtilin prijatelj iz mladosti i neka vrsta njegovog specijalnog novinara. Jedinog kome nije bio potreban posrednik za prijem kod „svetog oca“.

Na posmrtnoj misi pred 130 hiljada ljudi ispred bazilike Svetog Petra, zamenik državnog sekretara Vatikana, kardinal Leonardo Sandri, pročitao je pripremljenu papinu poruku za prvu nedelju posle Uskrsa. „LJubav je ta koja donosi mir“, najzvučnija je rečenica poslednje molitve koju je spremio Vojtila. Kardinal Anđelo Sodano, koji je vodio bogosluženje, nazvao je Jovana Pavla Drugog, „Velikim“. Tom afirmacijom su indirektno potvrđene glasine o ekspresnoj beatifikaciji Vojtile i zatim proizvođenju u sveca.

Po završenoj misi, pripadnici rimske Kurije, i drugi velikodostojnici Rimokatoličke crkve, visoki italijanski zvaničnici, kao i predstavnici diplomatskog kora pri Svetoj Stolici, odali su poštu papi. NJegovo telo je izloženo u sali Klementina u Vatikanu i od danas će moći i ostali vernici, hodočasnici iz celog sveta, kao i poštovaoci pape Vojtile da izbliza vide, još jednom, 263. naslednika Svetog Petra.

Prefekt grada Rima Akile Sera zamolio je svoje sugrađane da ne idu svi, prvog dana, da odaju poštu, budući da će papino telo biti izloženo do dana sahrane. Naime, u prefekturi se boje da veliki broj Italijana iz glavnog grada i ostatka Italije, zajedno sa vernicima iz celog sveta, ne stvore gužve ogromnih razmera, koje bi praktično bilo nemoguće kontrolisati i ugrozilo bi sigurnost.

U Rimu su počele još od petka, kada je bilo jasno da je pitanje trenutka kada će papa umreti, pripreme za ugošćavanje vernika iz celog sveta. Dva miliona ljudi se očekuje da dođe u Rim, kako bi odalo poštu i prisustvovalo posmrtnom obredu pape Jovana Pavla Drugog, kažu u timu specijalnog komesara italijanske vlade, Gvida Bertolaza koji će voditi čitavu organizaciju. Među njima, biće i svi najvažniji svetski državnici, uključujući i predsednika SAD, DŽordža Buša.

Prema informacijama iz Vatikana, biće poštovana odrednica iz kanonskog prava da se sahrana održi između četvrtog i šestog dana od smrti pape. Što znači da će biti u četvrtak ili petak, pošto je procurela vest da pre četvrtka neće biti obavljena svečana posmrtna ceremonija. Još se ne zna gde će definitivno počivati Vojtila. Da li, kao njegovi prethodnici u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, ili u Poljskoj, to jest u njegovom rodnom mestu Vadovicama, ili Krakovu.

Odgovor na to pitanje stoji u testamentu pape Jovana Pavla Drugog, pošto o mestu večnog prebivališta ne postoje kanonska pravila, već samo vekovna tradicija da pokojne pape počivaju u bazilici Svetog Petra. U slučaju da nije napisao gde želi da bude sahranjen, njegov večni dom ostaće u Vatikanu. Najverovatnije pored kapele Svetog Longina, gde su do pre nekoliko meseci stajali posmrtni ostaci pape Jovana Dvadesettrećeg.

 

SEPSA I SRCE

VATIKAN (Beta) – Uzrok smrti poglavara Rimokatoličke crkve, papa Jovana Pavla Drugog su sepsa i prestanak rada srca, navodi se u umrlici koju je obelodanio Vatikan.

„Potvrđujem da je NJegova Svetost Jovan Pavle Drugi (Karol Vojtila), rođen 18. maja 1920. godine u mestu Vadovice (Poljska) sa boravištem u Vatikanu, kao vatikanski građanin, preminuo u 21,37 sati 2. aprila 2005. godine u svojim odajama apostolske palate Vatikana posle sepsičnog šoka i srčane ireversibilne insuficijencije“, navodi se u umrlici.
Potvrdu je potpisao papin lični lekar Renato Bucineti.

 

SVETI SAVET

U Rimu je pristiglo svih 117 kardinala birača plus takozvani „kardinal in pektore“, čiji identitet se još ne zna. To će biti najbrojniji Sveti Savet u istoriji crkve i prvi put su Evropljani izgubili apsolutnu većinu u konklavi. Kardinali će izabrati novog papu, dvotrećinskom većinom. Vođeni, kako kažu u Vatikanu, Svetim Duhom. Međutim pre nego što počnu glasanja, po pravilu, između 15 i 20 dana od smrti pape, imaće seriju Generalnih skupština i svakodnevno će obavljati bogosluženja za dušu pokojnog Vojtile, sve do isteka devet dana žalosti.

 

OSTAVIO DUBOK PEČAT

BEOGRAD (Beta) – Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je, povodom smrti pape Jovana Pavla Drugog, telegram saučešća Vatikanu, Rimokatoličkoj crkvi i svim vernicima.

U telegramu saučešća Tadić navodi da je četvrt veka misije pape Jovana Pavla Drugog ostavio dubok pečat na svetsku istoriju, kao i da će dosadašnji poglavar Rimokatoličke crkve ostati zapamćen po svom angažovanju na zaštiti hrišćanskih vrednosti, saopšteno je iz pres-službe predsednika Srbije.

 

NAJDUBLJE SAUČEŠĆE

U IME Vlade Republike Srbije izražavam najdublje saučešće svim vernicima rimokatoličke crkve povodom smrti pape Jovana Pavla II. Vlada Republike Srbije upućuje najdublje saučešće Beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru, Biskupskoj konferenciji i Apostolskom Nunciju u Srbiji i Crnoj Gori Eugeniju Sbarbaru, zbog smrti poglavara Rimokatoličke crkve, napisao je srpski premijer Vojislav Koštunica.

 

VELIKI PAPA I BORAC

BEOGRAD (Tanjug) – Predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović izrazio je saučešće povodom smrti pape Jovana Pavla Drugog, poručivši svim vernicima Rimokatoličke crkve da saoseća s njihovim bolom.
„Napustio nas je Jovan Pavle Drugi, veliki papa, veliki borac za razumijevanje među ljudima, čovjek koga će pamtiti ne samo katolici širom svijeta već i čitavo miroljubivo čovječanstvo“, navedeno je u poruci predsednika Marovića.
Marović je rekao da je misija Jovana Pavla II na prestolu Svetog Petra, koja je trajala više od četvrt veka, ostavila dubok pečat na svetsku istoriju.

„On će, između ostalog, biti sigurno upamćen po svom neumornom angažovanju za mir, saradnju između crkava i dobrobit naroda širom svijeta“, naglasio je predsednik SCG.

 

ČUVAR DOSTOJANSTVA

BEOGRAD (Beta) – Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar ocenio je da je Crkva mnogo izgubila smrću pape Jovana Pavla Drugog.

„Dok svi mi, sinovi i kćeri Crkve osećamo kako smo ostali mnogo osiromašeni zbog njegove smrti, znamo predobro da je otišao u zajednicu blaženih kao veliki svedok vere, kao čuvar našeg zemaljskog i duhovnog dostojanstva, kao naš zagovornik pred Bogom i molitelj za čitavo Čovečanstvo“, ocenio je Hočevar.

 

MEĐU BESMRTNIMA

BEOGRAD (Beta) – „Smrt pape Jovana Pavla Drugog je gubitak za sve ljude sveta, jer je bio veliki misionar mira, ljubavi, ekumenizma, pomirenja i praštanja. Svuda i svakog darujući tim vrlinama, Jovan Pavle Drugi obeležio je našu epohu i upisao se u Božiju knjigu besmrtnih“, navodi se u telegramu šefa diplomatije SCG, Vuka Draškovića.
„Moj lični bol prati i najživlje sećanje na nedavnu audijenciju kod NJegove Svetosti i plemenite papine reči, koje nosim u duši“, napisao je Drašković u telegramu.

 

BEATIFIKOVAO STEPINCA

BEOGRAD (Tanjug) – Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da papa Jovan Pavle Drugi nije učinio ništa dobro za srpski narod i da snosi veliki deo odgovornosti za događaje na prostoru prethodne Jugoslavije proteklih godina.

– Niko nije podsetio da je papa onaj čovek koji je za sveca proglasio najvećeg zločinca nacističke Nezavisne Države Hrvatske Alojzija Stepinca – rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Vučić je kazao da je papa „prilikom posete Denveru poručio tadašnjem predsedniku SAD Bilu Klintonu da bi trebalo bombardovati Srbe“, i dodao da neki mediji „više plaču za rimskim papom nego za svom srpskom decom stradalom u Krajini, Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji“.

 

VELIKI OTAC KOSOVA

PRIŠTINA (Beta) – Papa Jovan Pavle Drugi bio je prijatelj Kosova, za čiju slobodu je mnogo učinio, izjavio je predsednik Kosova Ibrahim Rugova.

Rugova je dodao da je Jovan Pavle Drugi obeležio istoriju „ujedinjenjem naroda i verom u Bogu“.
Jovan Pavle Drugi je bio prijatelj i veliki otac Kosova. On se mnogo molio i ima velike zasluge za slobodu, nezavisnost i demokratiju u našoj zemlji, Kosovu“, rekao je on. Proglašena je dvodnevna žalost na Kosovu.

 

PROPOVEDNIK VERE, NADE I LJUBAVI

ŠABAC (Beta) – Episkop šabačko-valjevski Lavrentije rekao je da je papa Jovan Pavle Drugi „cenio i voleo“ Srbe.
„Papa je poštovao Srbe i način na koji oni izražavaju veru, što je potvrdio i u svojim tekstovima. Jedan od njih je sačuvan i kao zvanični dokument u kome on hvali Srbe“, rekao je episkop Lavrentije agenciji Beta.

Episkop šabačko-valjevski je i član – zamenik Sinoda Srpske pravoslavne crkve (crkvene vlade).

Vladika Lavrentije je dodao da se pet puta sreo sa papom Jovanom Pavlom Drugim i da su mu svi susreti ostali u lepom sećanju.

Saučešće beogradskom nadbiskupu Stanislavu Hočevaru povodom papine smrti izrazila je Mitropolija dabrobosanska SPC.
„Sa iskrenom tugom primili smo vest da se u Gospodu upokojio NJegova Svetost Papa Jovan Pavle Drugi“, navodi se u poruci mitropolita Dabrobosanskog Nikolaja. Mitropolit dabrobosanski je beogradskom nadbiskupu poručio da je papa bio „veliki čovek i istinski svedok Hristova, propovednik vere, nade i ljubavi Hristove, iskreni borac za jedinstvo Crkve“.

„Prilikom susreta sa NJegovom Svetošću u Sarajevu osetili smo koliko se on borio i brinuo za mir i u našoj otadžbini. Kao Papa – Episkop grada Rima i poglavar Rimokatoličke crkve dao je svoj pečat vremenu u kome je živeo“, ocenio je vladika Nikolaj.

„Osećajući ovaj gubitak kao svoj, istinski saosećamo sa Vama, s Vašim sveštenstvom i vernicima, moleći se Vaskrsitelju našem Gospodu Isusu Hristu, da i slugu svoga Jovana Pavla primio u svoje Božansko naručje i daruje mu pokoj i Carstvo nebesko“, navodi se u poruci beogradskom nadbiskupu.

 

MIRA I VERE

NJUJORK (Tanjug) – Mnogi svetski državnici, istaknute ličnosti i verski lideri izrazili su žaljenje povodom smrti pape Jovana Pavla Drugog, istakavši da je on bio borac za mir, ljudsko dostojanstvo i slobodu i da je svojom hrabrošću i odlučnošću bio inspiracija za ljude širom sveta.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je izjavio u subotu uveče da je papa bio čovek mira i da je veoma snažno podržavao UN.

„Veoma živo se sećam sastanka sa njim, posebno kada smo, sedeći u njegovim privatnim odajama, razgovarali o pitanju rata i mira dok smo razmišljali šta da radimo na Kosovu“, rekao je Anan.

„Bio je izuzetno zabrinut za svet u kome živimo i, kao i ja, osećao je da su u ratu svi gubitnici“, rekao je generalni sekretar UN.

Američki predsednik DŽordž Buš je izjavio da je Jovan Pavle II „šampion ljudskog dostojanstva i slobode“ i „inspiracija za sve nas“.

Engleska kraljica Elizabeta Druga je izrazila duboku tugu povodom smrti pape Jovana Pavla II, saopštila je Bakingemska palata.

Britanski premijer Toni Bler je izjavio da je svet „izgubio u ličnosti Jovana Pavla Drugog verskog vođu koga su duboko poštovali narodi svih veroispovesti, kao i neverujući ljudi“.

„Bio je nadahnuće, čovek izvanredne vere, dostojanstva i hrabrosti“, navedeno je u saopštenju britanskog premijera.
„Izražavam duboko saučešće katolicima Ujedinjenog Kraljevstva i drugde, kao i poljskom narodu posle smrti izuzetnog čoveka, pape Jovana Pavla II, zaključio je Bler.

Francuski predsednik Žak Širak je izrazio duboku žalost povodom smrti pape, naglasivši da „tuga zbog njegove smrti duboko pogađa Francusku, kao i sve Francuze koji se prepoznaju u poruci Katoličke crkve“.
„Svojom hrabrošću i odlučnošću, Jovan Pavle Drugi je dirnuo umove i srca, otvarajući vrata Crkve nadama i patnjama sveta“, rekao je Širak.

Zamenik izraelskog premijera Šimon Peres je izjavio da je Jovan Pavle II bio čovek velikog duha i da je, „mada je predstavljao katolicizam, uspevao da svojim talentom i ličnošću, predstavlja i čitavo globalno partnerstvo“, prenele su svetske novinske agencije.

„Pitam se da li bi bilo svih promena do kojih je došlo u istočnoj Evropi da on nije bio ovde poslednjih četvrt veka“, izjavio je irski premijer Berti Ahern, ocenivši da je Jovan Pavle Drugi imao „snažan uticaj na te promene“.

 

OBELEŽIO EPOHU

MOSKVA (Beta) – Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je duboko žaljenje zbog smrti pape Jovana Pavla Drugog, saopštio je Kremlj.

„Umrla je istaknuta ličnost savremenog doba, sa čijim se imenom povezuje čitava epoha“, naveo je Putin.

„Višestrano i neumorno služenje crkvi Jovana Pavla Drugog, koje je bilo usmereno ka izgradnji pravednijih međunarodnih odnosa, formiranje društva na principima humanizma i solidarnosti, jačanje duhovnih i moralnih načela života ljudi, donelo mu je bezgraničnu ljubav katolika celog sveta, zasluženo poštovanje stotina miliona ljudi raznih veroispovesti i nacionalnosti“, kaže se u saopštenju ruskog predsednika.

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi izrazio je duboko saučešće Rimokratoličkoj crkvi zbog smrti pape, navodeći da su njegova ličnost, napori i ideje imali veliki uticaj na tok svetskih zbivanja.
U pismu kardinalu Jozefu Racingeru, koji je dekan kolegijuma kardinala, patrijarh Aleksij Drugi je naveo da će se moliti za pokoj duše pape Jovana Pavla Drugog.

 

PRIJATELJ HRVATSKE

ZAGREB (Tanjug) – PREDSTAVNICI hrvatskih vlasti i Katoličke crkve naglasili su u nedelju , u izjavama i saopštenjima povodom smrti pape Jovana Pavla II, da je on bio veliki prijatelj Hrvatske, što je, kako su istakli, pokazala i njegova podrška samostalnosti Hrvatske i nastojanju te zemlje da ubrza put u Evropsku uniju.

Mediji su podsetili i da je papa bio protiv ideje bivšeg predsednika Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine, kao i da je tražio da u Hrvatskoj dođe do pomirenja Srba i Hrvata.

Hrvatska vlada je juče, povodom smrti pape Jovana Pavla II, naredila da zastave na državnim institucijama budu spuštene na pola koplja, a dan žalosti biće određen tokom dana, nakon konsultacije s Vatikanom.

Vernici su se preksinoć i juče spontano okupljali u crkvama u Zagrebu, Zadru i drugim gradovima, a izrazi saučešća stigli su i od arhijereja Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj.

Predsednik Stjepan Mesić, koji je prekjuče dao izjavu povodom papine smrti, uputio je juče saučešće dekanu kardinalskog kora Jozefu Razingeru.

Predsednik Hrvatskog saobra Vladimir Šeks je izrazio saučešće predstavniku Vatikana u Hrvatskoj, nadbiskupu Fransisku-Havijeru Lozanu.

Željko PANTELIĆ/ Agencije, 03.04.2005 18:55

+++

+++

+++

Preminuo papa Jovan Pavle II
Živica Tucić; PRAVOSLAVLJE Broj 914,

Posle duge i teške bolesti, poglavar Rimokatoličke crkve, papa Jovan Pavle Drugi, preminuo je u večernjim satima u subotu, 2. aprila, u svojim odajama u Vatikanu. Karol Jožef Vojtila rođen je 18. maja 1920. godine u Vadovicama, poljskom gradu u blizini Krakova. Roditelji mu umiru rano: majka Emilija u njegovoj devetoj godini, a otac Karol Vojtila 1941.

Godine 1938. krenuo je na Krakovski univerzitet i u glumačku školu. Godinu dana kasnije, Poljska biva okupirana od Nemačke, a Vojtila, kako bi izbegao deportaciju, biva prinuđen da se zaposli najpre u kamenolomu, a zatim u fabrici hemikalija.

Od 1942. godine pohađa predavanja na Teološkom fakultetu kao bogoslov Krakovske nadbiskupije. Posle rata nastavlja obrazovanje u krakovskoj bogosloviji i Teološkom fakultetu sve do svog svešteničkog postriga u Krakovu 1946. godine. Primetivši Vojtiline sposobnosti i darovitost, tadašnji krakovski nadbiskup ga šalje na dalje studije u Rim, gde 1948. godine dobija doktorat. Iste godine se vraća u Poljsku, gde u početku obavlja dužnost kapelana, ali vremenom postaje profesor iz moralne i etičke teologije u krakovskoj bogosloviji i na Teološkom fakultetu u Lublinu.

U 38. godini Vojtila postaje najmlađi poljski biskup. Šest godina kasnije, 1964. godine, za vreme održavanja Drugog vatikanskog koncila, papa Pavle VI imenuje ga za krakovskog nadbiskupa. Isti papa ga postavlja za kardinala 1967. godine.

Papa Pavle VI umire u svom letnjikovcu 1978. godine. Nasleđuje ga, ali samo na 33 dana, kardinal Albino Lucijani, koji uzima ime Jovan Pavle I.

Dana 16. oktobra 1978. godine, Karol Vojtila izabran je za papu. On je prvi slovenski papa Rimokatoličke crkve. Za vreme svog pontifikata, papa Jovan Pavle II mnogo je putovao. Za 27 godina provedenih na Rimskoj katedri, obišao je 115 zemalja. Jedna od retkih neostvarenih želja mu je bila da dođe u Moskvu i Beograd.

U mladosti se bavio sportom (igrao je fudbal, skijao je, plivao, vozio kajak, planinario), bio je glumac, kamenorazac i pesnik. Papa Jovan Pavle II je preživeo atentat 1981. godine, kada mu je Turčin Mehmed Ali Agdža dva puta pucao u stomak.

Pokojni papa je bio veoma aktivan i u društvenim pitanjima: bio je protivnik komunizma, zalagao se za zabranu abortusa, žestoko se protivio razvodima i homoseksualizmu. Mnogi političari na Balkanu i u svetu zameraju mu što je prebrzim priznanjem nezavisnosti Hrvatske otvorio Pandorinu kutiju na prostorima bivše Jugoslavije.

Osnivač je instituta „Jovan Pavle II“ i instituta „Populorum progressio“ za domorodačke narode Južne Amerike. Pored toga utemeljio je Papinsku akademiju za život i Papinsku akademiju za društvene nauke.

Rimokatolički poglavar je sahranjen u petak 8. aprila u prisustvu velikog broja crkvenih velikodostojnika i državnih rukovodilaca. U ime Srpske pravoslavne crkve, na papinoj sahrani bili su Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije g. Jovan i Preosvećeni Episkop šabačko-valjevski g. Lavrentije. Od državnih funkcionera sahrani su prisustvovali predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović, predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije SCG Vuk Drašković.

* Konklava – izbor novog pape

Konklava se održava u Vatikanu, najdalje 20 dana posle smrti pape. Glasanje se odvija u Sikstinskoj kapeli.

Poreklo konklave seže u 13. vek, kada pre izbora Inoćentija IV punih godinu i po dana nije bilo pape, sve dok Senat i narod Rima nisu kardinale prisilili na glasanje. Tridesetak godina kasnije, 1271. narod se pobunio posle čak tri i po godine bez pape, pa su stavili kardinale u zatvor i davali im samo hleb i vodu dok nisu izabrali papu. Od takvih „zaključavanja“ i dolazi latinska reč „konklava“ („s ključem“). Kardinalima se oduzimaju telefoni, televizori i elektronska oprema, ne smeju primati pisma ni novine, a njihove sobe prethodno pretraže specijalni agenti kako bi se potvrdilo da nema prislušnih uređaja.

U konklavi učestvuju svi kardinali mlađi od 80 godina, čak i oni koji su iz bilo kog razloga ekskomunicirani. Kad jednom uđu u izolaciju, ne izlaze dok se ne izabere novi papa.

U ovom času ukupno je 117 kardinala izbornika. od kojih je sve osim trojice imenovao upravo Jovan Pavle II.

Do zaključenja ovog broja, sabor rimokatoličkih velikodostojnika još nije izabrao 265. rimskog papu.

* Njegova svetost Patrijarh srpski Pavle upisao se u knjigu žalosti

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle uputio je, u ime Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i u svoje lično ime, izraze najdubljeg saučešća povodom upokojenja pape Jovana Pavla II jerarhiji i vernima Rimokatoličke crkve. U telegramu upućenom kardinalu Jozefu Racingeru, predstojatelju Kongregacije za versku doktrinu, kardinalu Valteru Kasperu, predsedniku Pontifikalnog saveta za jedinstvo hrišćana, nadbiskupu Euđeniju Zbarbaru, apostolskom nunciju u Beogradu i nadbiskupu beogradskom Stanislavu Hočevaru, patrijarh Pavle je istakao da saučestvuje u bolu za preminulim prvojerarhom Rimokatoličke crkve sa molitvenim željama da mu zajednički nam Gospod Isus Hristos podari večan pokoj i Carstvo Nebesko.

Dana 4. aprila 2005. godine, Patrijarh srpski G. Pavle i Episkop bački G. Irinej upisali su se u Knjigu žalosti u ambasadi Vatikana i još jednom izrazili duboko saučešće povodom smrti poglavara Rimokatoličke crkve pape Jovana Pavla II.

„Verujem da je blaženopočivši papa Jovan Pavle II čitavog svog života očekivao dan izlaska pred Sudiju Pravednoga i da je čitav njegov život bio usmeren ka tome“, rekao je patrijarh Pavle prilikom kratkog susreta sa nadibskupom Euđenijem Zbarbarom

—————————————————————————————————————————————-

* Solovjecki manastir

Na spisak svetskog kulturnog nasleđa organizacije UNESKO stavlja se manastirski kompleks na Solovjeckom arhipelagu Belog mora na severu Rusije, u Arhangelskoj oblasti.

Iz Rusije su već na ovoj listi moskovski Kremlj, centar Petrograda, Bajkal, kompleks manastira i crkava u Suzdalju i Vladimiru, vulkani Kamčatke i drugi. Zatraženo je da se uključe i crkve ostrva Svijažsk na Volgi.

Manastir je osnovan 1429.godine od prepodobnih Germana i Savatija. Boljševici su manastir pretvorili u koncentracioni logor. Tu je npr. 1923. bilo 2000 zatvorenika, među njima desetak arhijereja, veliki broj sveštenika, đakona, monaha i vernika.

Pre desetak godina manastir je vraćen Crkvi i ima stavropigijalni status. Ima dva podvorja, u Moskvi i Arhangelsku.

* Manastir Sv. Antonija Velikog

Ministar kulture Egipta Faruk Husni obavestio je svetsku javnost da se odmah pristupa temeljnoj restauraciji čuvenog pustinjskog manastira posvećenog prepodobnom Antoniju Velikom, koji se nalazi kod grada Zafarana, na obalama Crvenog mora. Tvrdi se da je ovo najstariji manastir na svetu.

Svetinja se nalazi u izuzetno lepoj sredini. Tokom vekova je mnogo puta stradao od požara i čestih napada beduina.

Na mestu gde se Prepodobni podvizavao kao zatvornik 20 godina, posle njegovog prestavljenja (+356) nastao je manastir. Svetitelj se smatra začetnikom hrišćanskog monaštva.

* Ka jedinstvu hrišćana

Mitropolit bečki i austrijski Carigradske patrijaršije i egzarh Ugarske Mihail (Staikos) izjavio je da Spasiteljeve reči „da svi budu jedno“ obavezuju. I pored velikih teškoća, podela se da prevazići i može se uspostaviti jedinstvo koje je postojalo u prvom milenijumu hrišćanstva. Međucrkveni odnosi se poboljšavaju, ali na nivou jerarhija, a ne i na nivou vernika. Neki misle da bi zajedničko pričešćivanje bilo dobar put ka jedinstvu. Mitropolit ne smatra tako, interkomunija treba da bude kruna, a ne sredstvo.

U prvom milenijumu, iako je bilo brojnih razlika, one nisu smatrane podelom, već jedinstvom u različitostima. To bi mogao biti koncept budućih odnosa. Razlike imaju i kulturološku osnovu, pojedine crkve su žive zajednice. Kardinal J. Racinger, pre nego što je to postao, izneo je da Rim ne bi od budućeg jedinstva trebalo više da očekuje, nego što je toga bilo u praksi prvog hiljadugodišta.

Ono što danas Rim odvaja od Pravoslavlja, smatra mitropolit, dva su „strukturalna elementa“. Prvo: primat rimskog episkopa. U Pravoslavlju nijedan episkop nema primat nad drugim. Drugo: princip sabornosti, koncilijarnosti, u Pravoslavlju je odlučujući. Rimska, pak, crkva je karakteristike Rimskog carstva prenela na crkveno područje.

Obe strane treba da se smatraju i prihvataju kao „sestre“, da uče međusobno. Iako je već bilo dijaloga o shvatanju primata, on je poslednjih godina zbog bolesti pape bio zastao. Ovaj dijalog ima izuzetan značaj, ističe bečki mitropolit Mihail.

* Carigradska „Sveta Sofija“

Turske vlasti i mediji prvi put obuhvatnije govore o velikoj ugroženosti mozaika hrama posvećenog svetoj Sofiji, koji je decenijama muzej. Sada je rečeno da se mozaici stari 1500 godina čuvaju bez ikakve zaštite i pitanje je da li se daju restaurisati. U kutijama bez zaštite čuvaju se mozaici na kojima su likovi Presvete Bogorodice, Isusa Hrista i nekoliko svetitelja, koji su se nekada nalazili u kupoli.

Turski profesor Semavi Eis kaže da je ovo stanje „nacionalni skandal i sramota za Tursku“. Iako se hram smatra osmim svetskim čudom, tretira se kao „bokluk“. Profesor Said Basaran, šef Odeljenja za restauraciju i konzervaciju kulturnog nasleđa pri Istambulskom univerzitetu, traži od vlasti da zapakovane mozaike premeste na „sigurno mesto“.

Sam materijal mozaika nije uvek bio isti. Dok je njegova debljina prvih vekova iznosila 6-7 milimetara, od 8. veka je bila tri santimetara. Mozaika je bilo preko hiljadu kvadratnih metara, samo 60 metara površine u hramu nije bilo njima ukrašeno.

* Hram Hrista Spasitelja

Gradonačelnik Moskve Jurij Luškov opovrgao je izjave da su temelji najveće pravoslavne crkve u svetu, hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, ugroženi. Takve izjave on smatra „glupošću“. Po njemu, hram se nalazi u normalnom stanju. Poslednjih nedelja pojavile su se u javnosti informacije da je narušena „hidroizolaciona stabilnost“ dela hrama. O tome je govorio i izvršni direktor Fonda hrama, S. Semjonenko.

Ipak, osniva se specijalna komisija moskovskih gradskih vlasti, koja treba da obavi detaljno ispitivanje stanja temelja. Do sada je zapaženo da ima nekih problema sa podzemnim vodama, posebno oko i pod administrativnim delom kompleksa hrama.

Nekadašnji hram razrušili su boljševici tridesetih godina prošlog veka. Na njegovom mestu sagrađen je ogroman bazen za kupanje. Hram je ponovo sagrađen 1997. godine. Među nekim uglednim stručnjacima vlada mišljenje da je višedecenijsko postojanje bazena na tom mestu izmenilo ravnotežu podzemnih voda. Takođe misle da određeni uricaj ima i trasa metroa koja prolazi nedaleko od hrama.

* O beskonačnosti

Novembra ove godine održaće se u Vatikanu međunarodni kongres koji treba da pomogne u razmatranju pojma „beskonačnosti“. Osim teologa, pozvani su fizičari, matematičari, filosofi i drugi. Susret će trajati tri dana. Na njegovoj pripremi rade teolozi i tri papska univerziteta, Gregoriana, Lateranenze i „Regina Apostolorum“.

Kongres je deo projekta posvećenog razmeni između prirodnih nauka i bogoslovlja (STOLj). Na njemu učestvuju i naučnici vodećih evropskih univerziteta, a sponzoriše ga Templton zadužbina

Organizatori susreta očekuju i doprinos pravoslavnih teologa.

izvor: PRAVOSLAVLJE; Broj 914
http://www.pravoslavlje.rs/broj/914/tekst/preminuo-papa-jovan-pavle-ii/print/lat

 

припремио С.Марјановић