Danas u 10,45, na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se
izvor: spc.rs; 15. novembar 2009 – 13:16,
+++
u Gospodu Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački, Patrijarh srpski G. G. Pavle.
izvor: spc.rs
+++
Preminuo patrijarh Pavle
15. novembar 2009. | 11:52 -> 13:34 | Izvor: B92, Beta
Beograd — Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je danas u snu, u 10:45 časova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštila je VMA.
I u Srpskoj pravoslavnoj crkvi potvrđeno je da je patrijarh preminuo u 95. godini i da će tokom dana biti objavljeni detalji u vezi sa sahranom. Zvona Saborne crkve oglašavaju se, na 15 minuta pre punog sata, povodom smrti patrijarha. U Patrijaršiji je rečeno i da su sve vladike obaveštene o smrti patrijarha i da će Sinod SPC održati sednicu u ponedeljak, rano ujutro.
Zvaničnici SPC nalaze se trenutno na VMA.
Prema nezvaničnim informacijama, patrijarhovo telo bi tokom dana trebalo da bude preneto u Patrijaršiju.
Patrijarh Pavle bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine.
Vest o Pavlovoj smrti saopštio je mitropolit Amfilohije, kada je na svečanosti polaganja kamena temeljca obavestio vernike da je upravo saznao da se „upokojio patrijarh“.
On je preneo da je sveštenik jutros pričestio patrijarha i da je Pavlovo „sveto hristoljubivo srce prestalo da kuca“.
Biografija patrijarha Pavla
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.
U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Dve godine je studirao medicinu u Beogradu.
Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.
Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i na dokovima.
U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze.
Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.
Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 195O/5l. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije „Sv. Kirila i Metodija“ u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit.
Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana.
U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem.
Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. „apostolski način“ tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.
Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. U Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje.
Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.
Objavio je dve knjige: „Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo“ (1988) i „Devič, manastir svetog Joanikija Devičkog“ (1989). Zaslugom Patrijarha Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje „Srbljaka“ (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala Služebnik.
Počasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Njujorku.
Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za počasnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju.
Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uručene dve značajne nagrade: Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.
Predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na njegov devedesti rođendan), Ordenom Nemanje prvog stepena.
Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar Karađorđević dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.
Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog „značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli“.
Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu „zbog zdravstvenih razloga i nemoći“ dozvoli da se povuče iz aktivne službe.
Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.
Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.
+++
+++
+++
nedelja, 15. nov 2009, 11:45 -> 13:36; RTS.RS
Preminuo patrijarh srpski Pavle
Poglavar Srpske pravoslavne crkve preminuo je jutros, posle pričešća, potvrdio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Patrijarh Pavle rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci.
Patrijarh srpski Pavle preminuo je jutros u 95. godine, potvrdio je za RTS mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Radio televizija Srbije objavila je snimak mitropolita, koji je uplakan obavestio vernike da je upravo saznao da se „upokojio patrijarh“.
Mitropolit Amfilohije saopštava vest o smrti patrijarha Pavla
Radio-televizija Srbije će večeras od 20 časova na Prvom programu emitovati prvi deo trodelnog dokumentarnog filma „Patrijarh Pavle, život po jevanđelju“.
Amflohije je preneo da je sveštenik jutros pričestio patrijarha i da je Pavlovo „sveto hristoljubivo srce prestalo da kuca“.
Sa Saborne crkve oglasila su se zvona povodom smrti patrijarha. U Patrijaršiji je Beti rečeno da će informacije u vezi sa sahranom biti objavljene na sajtu SPC.
Sve vladike su obaveštene o smrti patrijarha, a Sinod SPC će održati sednicu u ponedeljak, rano ujutro, prenela je Beta.
Poglavar SPC bio je na Vojno medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine.
Njegova svetost arhiepiskop pećki mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski Pavle (svetovno Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, srez Donji Miholjac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemljoradničkoj porodici.
Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Rano je ostao bez roditelja – otac je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad su dečaku bile tri godine, ubrzo mu je umrla i majka.
Odgajila ga je tetka. Uvidevši da je dete „vrlo slabašno“, poštedela ga je teških poslova i omogućila mu da se školuje: iako je mali Gojko bio sklon „predmetima gde ne mora da memoriše, kao što su matematika i fizika“, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija.
Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936) došao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet.
Tu je vanredno završio preostale razrede gimnazije da bi mogao uporedo da upiše i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski je završio i tu ga zatiče Drugi svetski rat.
Da bi se izdržavao radio je na beogradskim građevinama, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića odlazi u ovčarsko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde počinje svoj monaški život.
Sećanje na patrijarha Pavla
Prvo je bio u manastiru Svete trojice u Ovčaru a potom veroučitelj deci izbeglica u Banji Koviljači. Tada se teško razboleo „na plućima“ i lekari su verovali da je to tuberkuloza predviđajući mu još tri meseca života.
Izvesno vreme proveo je u manastiru Vujan gde se izlečio i u znak zahvalnosti je izrezbario jedan drveni krst i poklonio ga manastiru. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenju 1946. godine, kada je unapređen u čin jerođakona.
Od 1949. do 1955. bio je sabrat u manastiru Rača. Školsku godinu 1950/51. proveo je kao učitelj zamenik u prizrenskoj Bogosloviji sv. Kirila i Metodija. U čin jeromonaha unapređen je 1954, protosinđel je postao 1954, a arhimandrit 1957. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakuletu u Atini.
Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Čin posvećenja obavio je patrijarh srpski Vikentije. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi.
Episkop obnovitelj
U Eparhiji raško-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno držao i predavanja iz crkvenog pevanja i crkvenoslovenskog jezika.
Često je putovao, obilazio svoju eparhiju i služio u svim mestima. Sa kosovskim egzodusom, prizrenska Bogoslovija sv. Kirila i Metodija je privremeno premeštena u Niš, a sedište Raško-prizrenske eparhije iz Peći u manastir Gračanicu.
Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Bavio se i naučnim radom. Objavio je monografiju o manastiru Deviču, „Devič, manastir Svetog Joanikija Devičkog“ (1989, drugo izdanje 1997).
U Glasniku Srpske pravoslavne crkve, od 1972. godine objavljuje studije iz Liturgike u obliku pitanja i odgovora, od kojih je nastalo trotomno delo „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere I, II, III“ (1998).
Priređuje dopunjeno izdanje „Srbljaka“, koje je Sinod Srpske pravoslavne crkve izdao 1986. godine. Takođe, priređuje „Hristijanskije prazniki“ od M. Skabalanoviča.
Zaostavština
Autor je i izdanja „Trebnika“, „Molitvenika“, „Dopolniteljnog trebnika“, „Velikog tipika“ i drugih bogoslužbenih knjiga u izdanju Sinoda. „Pitanja i odgovori čtecu pred preoizvodstvom“ objavljuje 1988. godine, a „Molitve i molbe“ 1990.
Patrijarh-Pavle-2.jpg
Zaslugom patrijarha Pavla umnožen je u 300 primeraka „Oktoih“ iz štamparije Đurđa Crnojevića.
Patrijarh Pavle dugo godina je bio predsednik Komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Novog zaveta, čiji je prvi prevod, koji je crkva odobrila, objavljen 1984. godine, a ispravljeno izdanje tog prevoda 1990. godine.
Isto tako, bio je predsednik Liturgičke komisije pri Svetom arhijerejskom sinodu, koji je pripremio i štampao „Službenik“ na srpskom jeziku.
Od kada je srpski patrijarh, obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. godine Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Foči i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. godine, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.
Osnovana je i Informativna služba Srpske pravoslavne crkve.
U Beogradu je 1993. godine počela da radi Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija).
Godine 2002. nastava veronauke je vraćena u škole, kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952. godine.
Imajući u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, dodelio mu je 1988. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana. Bio je 44. patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
izvor: rts.rs
Procitao sam vec nekoliko nekrologa i po onoj o mrtvima sve najlepse…
Nisam bas siguran ali cini mi se da je patrijarh Pavle pre nego sto se zamonasio bio udovac ali bez poroda.To se nigde ne kazuje.Mozda i gresim?
Patrijarh Pavle je bio miran,ucen covek,veoma malog rasta,krh.Ipak ziveo je dugih 95 godina zivota.
Za Patrijarha je izabran moze se reci „slucajem“ jer na njega niko nije ozbiljno racunao. Glavni kandidat je bio tada Kragujevacki vladika Sava koji je vec po dolasku u USA proglasio sebe za naslednika patrijarha Germana. Koliko se secam tek u trecem tajnom glasanju je pobedio Pavle.
Nekako nas narod uvek jos za zivota proglasuje neke ljude za zivim svecima.Tako je bilo i u slucaju patrijarha Pavla. Moje gledanje na njegov rad je bilo: Nemoj da me diras i necu te dirati. Za njegovo vreme nasa crkva je stagnirala.Valjda su takva i vremena bila pa se mozda i nije moglo bolje.A da su vremena zaista bila „vunena“, bila su. Znaci da patrijarh Pavle nije bio dorasao svom poslu. Nasoj crkvi je trebao jedan isto tako ucen covek,ali mnogo mladji,odlucniji, koga ce ostale vladike da slusaju. Da njegova rec bude zadnja.
Nazalost sve ovo nije krasilo patrijarha Pavla.
Njegovi Episkopi su radili i dan danas rade sta hoce.Nema nikakve kontrole.Zvanicne odluke cak i Svetog Sinoda se ne postuju i onda se po ustaljenom preko svega prolazi kao pored mrtvoga.A za to ima brojnih primera i dokaza.
Mene sta najvise iznenadjuje da je patrijarh Pavle godinama bio bolestan i odsutan iz svoje sluzbe,a da nije sam trazio da se zbog starosti i bolesti sasvim povuce. Bilo je natpisa u novinama da je to i trazio ali mi nekako uvek izgledalo da je sve to bilo „tek reda radi“… Onda su cesto do nas dolazile glasine kao pojedini Episkopi i ne zele da se on povuce sa trona jer tako lakse preko njega komanduju. Da li je to zaista tako bilo vreme ce pokazati. Tek ostao je zaista dugo na tom tronu dok je crkva gubila svoj ugled i kod naroda i medju svestenicima,a javasluk bio sve veci i veci. A da i ne spominjem brojna crkvena sudjenja i u zemlji i u inostranstvu…
Patrijarha Pavla sam i licno upoznao. Dolazio je mislim dva puta na Americki kontinent. Nisam bas bio imresioniran njegim govorom ili sam mozda ocekivao mnogo od njega.I naravno vec tada pravili smo izvinjenje za njega: Star je i bolestan!
Dobro se secam kada sam usao u crkvenu salu. Njega su postavili da sedi za poduzim stolom na bini. Sedi potpuno sam. Jede neku salatu,a ona mu viri na oba kraja usta. Nekako mi bilo smesno,ne zbog toga vec kako nas je gledao. Sa strane je bio postavljen mikrofon i svaki minut dolazili su pretstavnici raznih Srpskih i crkvenih organizacija. U roku od 15 minuta skupljeno je 45, hiljada dolara,a pretstavnici su jos dolazili. Patrijarh se nije ni jednom okrenuo da bar glavom mahne kao pozdrav ili hvala.Kao da taj narod mora da da novac.Cak mislim da nisu ni objavili kome je novac prosledjen jer je tu na licu mesta sve uzeo njegov pratioc – monah.A u sali narod je davao sakom i kapom. Odjednon su se pojavile povece koverte. Neki su sve to iskoristili i za svoj licni biznis. Neki tip napravio je badzove sa Patrijarhovim likom i prodavao za 10, dolara. Mnogi su davali i vise,a tip sve trpa sebi u dzep. Dosao i kod mene,nudi mi da to kupim.Odgovorim mu da necu,a on glasno,“zar ne zelis da imas na reveru sliku naseg Sveca“?! Kazem JOK!
Ipak vidi se da su ga mnogo pazili i lecili jer je vec poduze bio u vojnoj bolnici.I ko sto rekoh o mrtvima sve najbolje.
Neka mu je laka Srpska zemlja i neka Bog podari njegovoj dusi rajsko naselje!
Velja Jovicic
Neka mu je laka zemlja,ali mi u dijaspori od pomirenja njegovom rukom potpisano dozivesmo da nam jos za njegova zivota postavljaju u Australiji za Vladiku Jezuitu Irinejicu,koji dovodi problematicne Popove,da im mali srpcici ljube ruke,na silu natura katolicenje,i jos mnogo loseg o cemu su pisali mnogi Srbi Australije,ali to ne dopire do vlasti u SPC koja ga jos unapredjuje i podrzava.Navrsilo se tri god njegovog terora,pa sada moze i da udje u izbor za novog Patrijarha,pa cak i da sedne na tron jer ga guraju Amerikanci(***)i Tadic.