Uvodnik. (Pr)osudite sami. Kada su u septembru 2000. godine građani Srbije odlučili da zbace sa vlasti režim Slobodna Miloševića,
Milovan Brkić, TABLOID 189
+++
na skoro svim zgrada, autobusima, tramvajima, vozovima, automobilima bile su nalepnice – Gotov je!, Puko je ko zvečka, Overi ga, Pokradeni smo, Marš, Slobo, marš…
Deset godina kasnije, ovog septembra, raspoloženje građana u Srbiji prema njenom predsedniku Borisu Tadiću još je gore.
Za vreme Tadićeve despotije Srbija je i konačno izgubila Kosovo, milion građana je ostalo bez posla, a ostale su opljačkale strane banke sa zelenaškim kreditima. Većina građana je bez nade da će njihove porodice preživeti životinjsku pljačku koju sprovode bolesni predsednik i njegova mala grupa pedera.
Deset godina od Miloševićevog pada, nad Srbijom se opet nadvio mrak. Novi diktator je odlučio da menja sudije i tužioce, da neviđenom brutalnošću napadne medije, preteći hapšnjem, drakonskim kaznama, gašenjem listova…
Prošle nedelje Večernje novosti su objavile vest da je predsednik Boris Tadić zdrav ko dren!
Hvala Bogu, predsednik ne boluje od anemije, od lupusa… To što svi mi vidimo na njegovom licu, kažu u Novostima, nije tačno. Predsednik se nada da još može da nas jaše, da nas satire. I on to sam potvrđuje, istupom na Glavnom odboru Demokratske stranke, tvrdnjom da ima plan za naš odlazak u Evropsku uniju, ali da to ne mora da se desi u ovom (njegovom) mandatu, već u sledećem! On zna da je treći mandat za njega preko potreban, jer posle toga sledi doživotni, pod uslovom da se zemlja u kojoj ćemo živeti još zove Srbija, i ako još neko od nas preživi vladavinu ovog diktatora.
Uzimajući, nasilno, ovlašćenja koja mu po Ustavu Srbije ne pripadaju, Miloševićev sledbenik želi da još surovije pljačka, otima, da Srbiju jaši kao kobilu. Ovaj bolesni gmaz nije rođen u Srbiji, ni otac ni majka mu nisu iz Srbije, i njega ništa ne veže za ovu zemlju, osim potrebe da zadovolji svoje pederske strasti i potrebe za pljačkanjem, za dopadanjem, za svojom važnošću, makar u svojim očima, ako nam ga je svima preko glave.
Kojim putem će nas neko takav uvesti u Evropu? Preko Libije, Pekinga, Teherana…
Njegov ključni savetnik, i čovek iz ličnog života, lekar Nebojša Krstić, u Beograd se vratio nakon višegodišnjeg rada u Hrvatskoj. Da li je došao sa zadatkom kako da uz pomoć voljenog Borisa, Srbiji skinu gaće? Da li su njih dvojica, u zagrljaju, doneli odluku da otcepe Vojvodinu, da “regionalizuju“ Srbiju, tako da od nje neće ostati ništa?
Dobro bi bilo da Boris Tadić poživi još dugo, i da svoje grehe okajava u Zabeli. U društvu velikog broja muškaraca.
Posle deset godina, u Srbiji su ponovo aktuelne parole – Gotov je, Puko je ko zvečka, Overi ga, Marš, Borise, marš…
Dok se predsednik Tadić kezi kada nam saopštava svoje uspehe i put u Evropu, mnoge majke plaču jer su im deca gladna, hiljade ljudi očekuju da dobiju otkaz. Beznađe je zahvatilo Srbiju.
Predsednik Srbije i njegova kamarila su tvrdo odlučili da sa nama vladaju do kraja svojih života. Možemo se spasti ako ih oteramo s vlasti ili im prekinemo to zadovoljstvo. Trećeg izbora nema. U protivnom nas neće biti.
Milovan Brkić, TABLOID 189
Brat Milovane, potpisujem svaku reč koju si napisao. Ja sam jedan od onih grešnika koji su odgovorni za dovođenje na vlast ovog diktatora i lopuža oko njega. Sada mi je muka od samog sebe. Gledam i ne verujem da sam zbog njih pet puta dobio batine od Slobodanove policije. Sam sebe bih sada po šesti put pendrečio kada bih mogao da popravim stvari. Ali kako to popraviti? Za vreme Slobove diktature činilo se lako i jednostavno osvojiti slobodu na talasu narodnog jada i nezadovoljstva. Čini mi se da smo tada imali koliko bilo mogućnosti da se u medijima, makar lokalnim, pojavimo i animiramo narod na protest. Sada je sve to daleko teže: medijski mrak je u Srbiji gušći nego ikada. Koliko su ti nazovi mediji u službi satanista vidi se na primeru aktuelne medijske torture u vezi biološkog oružja, code name H1N1. Sve su ta glasila učinila da bi narod „zaboravio“ na glad, nezaposlenost, nesigurnost i svaku drugu vrstu bede. Tvrdim da će ove zime više Srba umreti od gladi i smrzavanja nego od H1N1. Ali kako to obznaniti vaskolikom narodu? Ono što kažemo od usta do usta jeste korisno ali nije dovoljno. Internet sajtovi poput novinar.de, borbazaveru.info, itd. su najznačajniji putevi kanalisanja nezadovoljstva u smeru protesta ali na primeru pojedinih naših sajtova vidimo da se ti putevi lako mogu preprečiti. Molimo se dragom Bogu da blagoslovi našu borbu i ojača rešenost naroda, e da li bi i ovo što nas je snašlo jednog dana bila samo ružna prošlost.
Nije tu toliko kriv Boris Tadic ali svakako nekoga moramo da oglasimo za glavnog krivca.
Svi su znali ko je Boris Tadic, kakav komunisticki pedigre ima pa su opet glasali za njega i njegovu partiju. I to vise puta.
Negde 1989 g. dodjem u Beograd.Posetim neke prijatelje i rodbinu. Svi ne samo da su hvalili Milosevica vec je vecina drzala obesene slike mrtvog Tituljage.
Plakanje za njime na glas pa tako sada i za Milosevicem,a eventualno kada jednog dana ode, plakace narod i za Borisom Tadicem.
Znaci koliko god mi volimo Srpski narod kao narod, nas je narod zadrt i glup.Mozes pred njime da dubis na glavi, da mu sve izneses sta Tadic i kompanija radi,a skoro sve vidimo i u dnevnoj stampi i taj isti narod opet ce da glasa za njega kao sto je glasao za Milosevica….
To je isti slucaj i sa Vojvodinom gde vecina naroda glasa za separatiste,a eto to se desilo i u Crnoj Gori. Posle kad im zavale do korica onda ce opet biti kuknjave ili pa nismo znali.
Za 50 i kusur godina komunizam je nas narod totalno zaglupio pa mirnim putem nece biti nikakvih izmena na bolje u zemlji Srbiji pa ma sta mi ili neki pisali.
Svaki SEDMI gradjanin Srbije gladuje,zemlja se polako raspada,a rezimu i narodu je toliko stalo da udje u „Evropu“ da bi imali jos vise gladnih i da bi zavrsili na Beogradski pasaluk i sa tim postali Evropski moderni robovi.