Вести

U zabranjenom gradu na Crnom vrhu kod Bora (Kako je bačeno 40 miliona dolara). Postoje mišljenja da bi umesto turističkog kompleksa ovde mogao da bude izgrađen zatvor na evropskom nivou,

Miroslav Radulović, BOR, Srbija, 07.11.2009
+++

a prvi zatvorenici su mogli da budu Slobodan Milošević i Nikola Šainović, idejni tvorci projekta. Ipak, najbliže je realnosti da će ovo ostati spomenik velikoj pogrešnoj proceni i ljudskoj megalomaniji

U leto 1996. godine na Crnom vrhu (1.043 m.) kod Bora ,,nešto,, je počelo da se događa. Zabrundali su veliki kamioni, počela je seča stoletnih bukovih stabala, a na vrhu planine odnekud su se pojavile visoke katarke velikih dizalica. Ljudi su bili zbunjeni. Po Boru su kružile razne priče, ali malo koja je bila približna istini. Šuškalo se, tu i tamo, da Slobodan Milošević i Nikola Šainović grade nekakav turistički centar, ali je u ono vreme radoznalost mogla da bude skupo plaćena. Jednostavno, svi su ćutali. Graditeljima je bilo zabranjeno da kažu ijednu reč o poslu koji rade (bilo je i takvih koji nisu ni znali šta se zapravo gradi), a motorizovanim namernicima koji su prolazili putem Bor-Žagubica, koji je vodio ispod gradilišta, nije ni padalo na pamet da se mnogo raspituju.

Ideja da se na Crnom vrhu izgradi hotel stara je dvadesetak godina. Nekoliko preduslova je već postojalo. Crni vrh je prebogat snegom od kraja oktobra do sredine aprila, postoje relativno dobre komunikacije, a tereni se mogu lako urediti u ski-staze. Nije bilo samo novca, pa su prvobitne ideje bile da se samo napravi hotel ,,A,, kategorije, kapaciteta oko 200 ležajeva. Borska opština i RTB Bor mogli bi da podnesu polovinu troškova, pa je počelo traganje za nedostajućim sredstvima.

Ideja Borana da ovde podignu mali turistički centar dospela je, preko Nikole Šainovića, do Slobodana Miloševića i on 1995. godine naređuje Draganu Tomiću, direktoru Naftne industrije Srbije, da ,,razmotri slučaj,, i za šest meseci pripremi elaborat o izgradnji superluksuznog turističkog centra.

Generalni direktor NIS Jugopetrola i predsednik Skupštine Srbije veoma odgovorno je shvatio zadatak i uskoro su se na zajedničkom poslu našla najveća srpska preduzeća.

Angažovan je beogradski ,,Energoprojekt,, za glavnog izvođača radova i on je pripremio i idejno rešenje kompleksa.

HOTEL OD 70 HILJADA KVADRATA

Projekat predviđa izgradnju hotela super luksuzne kategorije,

sa namerom da po završetku izgradnje bude priključen lancu hotela Hayat rigensi . Dat je i simboličan radni naziv kompleksa: Turistički centar ,,Jelen,,.

Kompleks se prostire na površini od 520 hektara i zamišljen je kao centar za ,, zimski kongresni turizam,,.

Korisna unutrašnja površina (enterijer) prostire se na više od 70 hiljada kvadratnih metara i podeljen je na ,,tri funkcionalne elite,,.

Prva je hotel sa četiri zvezdice, kapaciteta 400 ležajeva, zatim apartmansko naselje visoke kategorije sa 300 i apartmanski konaci sa, takođe, 300 ležajeva.

To je sve kada je reč o smeštajnim kapacitetima, ali od onoga što se gostima nudi – boli glava.

U centru naselja, takozvanom ,,selu,, , smešteni su objekti trgovinsko-ugostiteljsko-zabavnih sadržaja, specijalni restorani, kafei, butici, diskoteka, pošta, ambulanta, apoteka, dečji vrtić, ski-škola, prodavnica ski-opreme, gorska služba spašavanja…

Malo dalje su garaže za vozila za čišćenje snega, energana, benzinska pumpa, četiri teniska terena, igrališta za sve sportove, klizalište…

Bazen je, mora se reći, nesrazmerno mali i ima oblik kvadrata, čija je strana 19 metara.

GARAŽE, HELIODROMI, ODLETNE STAZE…

Kompleks raspolaže garažom za 155 vozila, u apartmanskom delu ima 75 ukopanih garaža, već je izgrađen heliodrom za helikoptere , a pripremljena je i izgradnja ,,odletne ravni,, duge 2,5 kilometara, široke 240 do 420 metara.

Postoji i deo superluksuznih apartmana. Doduše, njih nema mnogo – svega četiri, ali je kvadratura impozantna. Naime, jedan predsednički i tri ambasadorska apartmana imaju ciglo 2.850 kvadrata, računajući tu salon od 190, kamin-salon od 260, TV salu od 130 i bilijar salu (i bioskop) sa nekih 200 kvadratnih metara.

U celom kompleksu izgradjeno je i 15 stanova prosečne veličine sto kvadrata.

Naravno, nije zapostavljena tehnička baza, koja se prostire na oko 2.000 kvadrata, računajući i protivpožarni punkt.

Planirani su i parkinzi na prilazima centra, na nadmorskoj visini od 900 metara.

Već je izgrađen i centralni sistem za prečišćavanje otpadnih voda.

Ništa nije zaboravljeno. Predviđeni su i sadržaji za letnje korišćenje kompleksa. Gostima će biti omogućeno jahanje, vožnja kočijama kroz šumu, ,,landlauf,, šetnja itd.

DO SADA ULOŽENO 40 MILIONA DOLARA

Prokrčena je šuma za tri ski-staze. Najmanja je duga 900 metara, srednja 1.100 sa visinskom razlikom od 250 metara, a najduža staza je duga 1.500 metara sa visinskom razlikom od 300 metara.

Ski-lift ima kapacitet 800 skijaša na sat, a dvoseda žičara je prilično veća i može da preveze 1.200 smučara na sat.

Na žalost, nisu se ispunila očekivanja graditelja i rokovi su probijeni. Prolećno bombardovanje SR Jugoslavije iz 1999. godine dovelo je do apsurda završetak izgradnje i kompleks je doteran do pola. Onda su došli oktobarski događaji iz 2000. godine i cela ova priča je, pomalo, zaboravljena. Uloženo je oko 40 miliona dolara, a prema nekim proračunima za konačan završetak je potrebno još toliko. Skupština opštine Bor je ceo ,,ovaj slučaj,, dala u nadležnost srpskoj vladi, ali para, jednostavno, nema.

Pojavile su se i neke druge ideje. Čak je bilo i spekulacija da bi ovde mogao da se napravi superluksuzan zatvor za bogate evropske kriminalce. Ali, mnogo je realnije da od svega ovoga neće biti ništa i da će hotel ,,Jelen,, na Crnom vrhu ostati samo kao večiti spomenik pogrešno procenjenoj ljudskoj moći.

Pre nekoliko dana obično nepoznati lopovi očerupali su iz do pola izgrađenog kompleksa sve što je moglo da se strpa u automobile. Dvojica stražara su rekli policiji da jednostavno nisu smeli ni da se približe lopovima i sada ostaju nagađanja o daljoj sudbini ovog gradilišta. Već smo rekli da bi od svega mogle da ostanu samo uspomene, a francuski putopisac Lamartin bi verovatno rekao:,,Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će govoriti njihovoj deci kakvi su megalomani bili njihovi dedovi,,.

KONZORCIJUM

Izgradnja Hotela Hajat rigensi na Crnom vrhu počela je ujesen 1996. godine. Rok za završetak radova bio je do jeseni 1999.

Konzorcijum su činili: NIS Jugopetrol, PTT Srbije, Srbijašume, Skupština opštine Bor, Rudarsko-topioničarski basen Bor, Ministarstvo za saobraćaj Srbije, Direkcija za puteve Srbije i Energoprojekt, koji je i glavni izvođač radova.

Nosilac posla bio je NIS Jugopetrol.

Tekst i snimci, Miroslav Radulović, BOR, 07.11.209