Samo par dana nakon posete najvišeg predstavnika Ruske države, predsednika Dmitrija Medvedeva, posetu Srbiji najavio je i visoki predstavnik Ruske Crkve – Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop volokolamski Ilarion (Alfejev).
Informativna služba Eparhije raško-prizrenske, 03.11.2009
+++
Arhiepiskop Ilarion došao je po službenoj dužnosti, kao predsednik Odeljenja za spoljne odnose Moskovskog patrijarhata, ali i po težnji svoga srca, kako sam svedoči, da bude prisutan tamo gde ljudi teško žive. Od svih Pomesnih Crkava Arhiepiskop Ilarion odlučio je da najpre poseti Srpsku Pravoslavnu Crkvu, i to njenu stradalnu Eparhiju raško-prizrensku i kosovsko-metohijsku, i da sa njenim kanonskim Episkopom, preosvećenim Gospodinom Artemijem, poseti svetinje na Kosovu i Metohiji, koliko je to moguće postići za četiri dana.
Prvog dana Arhiepiskop je sa svojim domaćinom doputovao sa aerodroma u manastir Gračanicu, gde je privremeno smeštena Episkopija. Tu je pozdravio sestrinstvo manastira, službenike Episkopije i prisutne vernike, a ostatak večeri je proveo u razgovorima sa Vladikom Artemijem.
Drugog dana su visoki gost i njegov domaćin sa svojim pratiocima posetili manastir Banjsku, gde ih je pozdravio iguman protosinđel Simeon. Usput su posetili hram svetog Ilije u Vučitrnu, koji se zvanično vodi da je obnovljen u organizaciji Saveta Evrope, ali je Arhiepiskop odmah konstatovao da je hram daleko od toga da se može nazvati obnovljenim. U povratku za Gračanicu posetili su oskrnavljeni hram svetog Jovana Krstitelja u Samodreži, a zatim Gazimestan.
Trećeg dana su posetili manastir Visoke Dečane, gde ih je dočekao iguman Teodosije, vikar episkopa Artemija. U povratku iz Dečana Arhiepiskop Ilarion i vladika Artemije sa pratnjom posetili su dva porušena hrama u Đakovici – hram Uspenja Presvete Bogorodice, i hram Svete Trojice u centru Đakovice, koji je potpuno uklonjen sa lica zemlje i na njegovom mestu je napravljen park. Uveče je vladika Artemije za visokog gosta u Episkopiji priredio predstavljanje srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, na kome su bili prisutni i šefovi ruske i grčke kancelarije u Prištini.
Četvrtog dana su dvojica arhijereja sa svojim pratiocima krenuli u posetu Pećkoj Patrijaršiji. Usput su posetili razrušeni hram Svete Trojice u Petriču.
U Pećkoj Patrijaršiji arhijereje je dočekala igumanija Fevronija sa sestrama. Arhiepiskop Ilarion i vladika Artemije dugo su razgledali crkve i razgovarali o istorijatu manastira. U manastiru je priređen ručak, a posle ručka su se arhijereji sa pratiocima zadržali u razgovoru sa igumanijom i sestrama.
Pred polazak je Arhiepiskop volokolamski Ilarion u Pećkoj Patrijaršiji svečano uručio vladici Artemiju poklon – predivnu panagiju, rekavši:
«Vaše Preosveštenstvo, dragi Vladiko, u ovoj drevnoj Pećkoj Patrijaršiji želim još jednom da Vam od sveg srca zahvalim za širokogrudo gostoprimstvo koje ste mi ukazali ovih dana. Hteo bih u znak sećanja na ovu posetu da Vam uručim ovu svetu panagiju. Neka Vas Presveta Bogorodica čuva na mnoga i blaga leta. Sećajte se mene u Vašim svetim molitvama».
Vladika Artemije, vidno tronut, odgovorio je uvaženom gostu na ruskom jeziku:
«Veliko hvala, dragi Vladiko, veoma sam ganut Vašom ljubavlju. I veoma sam zahvalan na ovoj Vašoj poseti, jer sam uveren da ćete Vi ne samo u Rusiji, nego i u celom svetu biti svedok istine o onome što se događa ovde na Kosovu i Metohiji. Vi ste videli naše velike svetinje – Gračanicu, Dečane i Pećku Patrijaršiju, videli ste i druge naše hramove, razrušene i one koji se obnavljaju, ali ustvari nisu obnovljeni. Vidite i u kakvim uslovima mi ovde živimo i čuvamo našu pravoslavnu veru. Zahvalni smo Vama, Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi i ruskom pravoslavnom narodu. Neka Vas Gospod čuva na mnogaja ljeta!»
U toku svoje posete Arhiepiskop Ilarion dao je intervju Informativnoj službi Eparhije raško-prizrenske, koji je objavljen na eparhijskom sajtu na ruskom i srpskom jeziku.
Na Arhiepiskopa Ilariona posebno snažan utisak ostavila je poseta srušenim i oskrnavljenim srpskim pravoslavnim svetinjama. Kod svake takve svetinje zajedno sa vladikom Artemijem i pratiocima otpojao je tropar hrama ili molitve za pokoj duša Srba koji su stradali ili sahranjeni na tom mestu. Na ulazu u oskrnavljeni hram svetog Jovana Krstitelja u Samodreži ruski arhijerej je dugo stajao kao skamenjen, i posle je priznao vladici Artemiju da je to na njega ostavilo najdublji utisak. Takođe, prilikom posete miniranom hramu Svete Trojice u Petriču Arhiepiskop Ilarion dugo je ćutke hodao po ruševinama pravoslavnog srpskog hrama, pokušavajući da sagleda svu dubinu tragedije našeg naroda na ovoj svetoj srpskoj zemlji. Na kraju je visoki gost iz Rusije rekao da će mu ova poseta zauvek ostati u sećanju.
«Ovo što ste videli samo je delić svega onoga što se dešavalo i dešava na Kosovu i Metohiji» – rekao je vladika Artemije svome uvaženom gostu.
«Kao što je Gospod kazao Svojim svetim apostolima: „Idite po svemu svetu i svedočite Jevanđelje“, tako i Vi, dragi Vladiko, idite po svemu svetu i svedočite ovo što ste ovde videli».
Ovim rečima je vladika Artemije na prištinskom aerodromu ispratio Arhiepiskopa Ilariona sa Kosova i Metohije, pokazavši za četiri dana primer srpskog gostoprimstva i ukazavši mu čast kakvu zaslužuje predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve i bratskog ruskog naroda.
Informativna služba Eparhije raško-prizrenske, 03.11.2009
+++
+++
+++
02. novembar 2009. 21:24
Episkopi Ilarion i Artemije na ruševinama srpskih svetinja
U okviru posete Kosovu i Metohiji Arhiepiskop Ilarion je sa svojim domaćinom Episkopom Artemijem obišao i svetinje koje su u procesu obnove prema Memorandumu, kao i druga značajna mesta za istoriju i budućnost srpskog naroda.
Posetili su crkvu svetog Ilije u Vučitrnu, crkvu Samodrežu i spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu (28. oktobar 2009). Obišli su i mesto porušenog hrama Svete Trojice u Đakovici (29. oktobra 2009), kao i miniranu svetinju Svete Trojice u Petriču kod Peći (30. oktobar 2009).
Prezentacija tog obilaska biće objavljena na sajtu Eparhije.
Kancelarija za baštinu Eparhije raško-prizrenske
Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska
Да би сте послали коментар морате бити улоговани