Истина о правом карактеру тзв. НОБ Титове тзв. НОВЈ полако али сигурно испливава на површину.
Владислав Б. Сотировић, 29.10.2009
+++
У јавности се већ појављују и документи и сведочанства који недвосмислено указују да су партизани директно сарађивали са усташама како би се број Срба на просторима НДХ што више смањио.
На директну сарадњу партизана и усташа на простору НДХ указује нпр. израђена мапа усташких злочина над српским становништвом од стране Богдана Л. Болте који у својој књизи Грачачка четничка бригада 1941-1945: прилог историји народног равногорског покрета, Сиднеј, Аустралија, 1987. г., 507 страница, на страницама 205 и 206 дословце пише следеће:
„Ми знамо, да тамо где су биле четничке јединице у јужној Лици, или ма где, усташе нису могли убити ни једног Србина путем масовног покоља. А тамо, где су били партизани, и то са својим јаким снагама, као што су их имали у средњој Лици и Крбави, у срезу удбинском и кореничком, усташе су у тамошњим српским селима несметано вршили покоље током рата, као што су и 1941. г. Доказано је да је партијска партизанска команда Хрватске у лето и јесен 1942. г. намерно склањала партизанске јединице из српских села у томе делу Лике, да отвори пут усташама, да у њима изврше покољ“.
На исти закључак о партизанско-усташкој сарадњи на просторима читаве НДХ нас наводи и још једна мапа под насловом „Покољи Срба у Југославији (април 1941.–август 1942. г.)“ а која је штампана у књизи: Кнежевић Л. Радоје и Живан, Слобода или смрт, приватно издање писаца, Сијетл, САД, 1981. г., страница 44.
Нова немачка документа из немачких архива о сарадњи партизана и усташа у борби против Дангићевих четника (мајор Јездимир Дангић је био командант четничких јединица „Југословенске војске у Отаџбини“ у Источној Босни и Херцеговини до априла 1942. г., где је првенствено штитио српски народ од усташких покоља, када је заробљен од стране Немаца и послат у логор Стриј у Пољској) објављена су 2005. г. у београдском стручном часопису „Војноисторијском гласнику“ и то у приказу књиге немачког историчара Клауса Шмидера Партизански рат у Југославији 1941-1944. У приказу се на једном месту, поред осталог, дословце каже да је на слом четничких јединица Јездимира Дангића „утицала тактичка сарадња између усташа и партизана почетком априла 1942, која је трајала око две недеље. У том периоду су усташе два пута испоручиле муницију партизанима“ (цитат преузет из књиге: Равногорска омладина у рату 1941 – 1945. Сећања и казивања, група аутора, књига друга, Београд 2008, Војна штампарија Београд, страница 332).
На крају, ево и једног документа из домаћих архива који недвосмислено указује на директну фузију партизана и усташа. Ради се, наиме, о наређењу Врховног штаба тзв. „Народноослободилачке војске и Партизанских јединица“ као строго поверљива депеша заведена под бројем 785 од дана 25. јула 1943. г. Део наређења који је за нас у овом тренутку релевантан гласи:
„Да што пре ухватите везу са усташима другом Дрекалом, који је упућен из главног штаба Усташког у Загребу. Он обилази она места у којима се налазе усташке јединице и пропагира односно наређује фузију усташа и партизана…а у вези добивених инструкција из Загреба. До сада је обишао све усташке јединице које се налазе у Приморју, а као најзадње обишао је Имотски. После састанка у Имотском отишао је јавно у Западни део Имотског среза по селима: Студеници, Аржано, Ловрено и Чиста, да би са њима утврдио детаље. Са њим сарађује Боглић усташки стожерник из Омиша, као и већина фратара Фрањеваца, који за његов рачун воде најжешћу пропаганду у том правцу. Ови подаци примљени су од друга пуковника А. Јовановића, као потпуно тачни достављају вам се ради оријентације. У вези овога ступите одмах у везу са другом Дрекалом и уколико то нијесте учинили у вези раније издатих инструкција отпочећете на тој бази организацију „У-2“ територије“ (цитат преузет из већ споменуте књиге: Равногорска омладина у рату 1941 – 1945…, страница 336).
Уместо закључка, предлажемо релевантним државним и научним органима и институцијама Остатака Србије (али по могућству и Хрватске и Босне и Херцеговине) да предузме следеће конкретно-оперативне радње у циљу стварања објективне слике ко је био ко и ко се борио против кога и зашто на просторима бивше Југославије у Другом светском рату:
*Да се формира компетентна морално-знанствена „Комисија за утврђивање пуне истине о учешћу југословенских народа и народности и војно-политичких формација у Другом светском рату“ а која би имала следеће задатке:
1. да проверава аутентичност и валидност већ објављених докуметата чија садржина одудара од до сада званичних титоистичких уџбеника и лектире о Другом светском рату у Југославији (укључујући и проверу аутентичности и валидности докумената наведених у овом тексту као и до сада објављиваних званичних „партизанских“ докумената о „Народноослободилачкој борби“ у по разноразним Зборницима НОБ-е),
2. да проналази нова и објављује до сада необјављена а постојећа аутентична документа из домаћих и иностраних архива која одударају од повеснице Другог светског рата у Југославији зацртане у оквирима морално-политичке линије Сабраних дела Јосипа Броза Тита (and company),
3. да се након реализације прве и друге тачке, уколико је то потребно, приступи ре-писању, тј. ревизији, досадашње титоистичке историографије.
*Да се, уколико Комисија докаже да је то потребно а на основу испуњавања задатака из наведених горњих тачака, на омотницама партизанских филмова Вељка Булајића (and company) који се налазе у слободној продаји, као и на корицама досадашње школске и националне лектире о Југославији у Другом светском рату из времена радничког самоуправљања, а на основу законског акта који би се донео, обавезно налази јасно уочљива налепница са натписом „Научна фантастика“ по угледу на стандарде Европске Уније по питању продаје цигарета („Опасно по живот“) и алкохола („Употребом овог производа ризикујете сопствени и живот своје околине“).
*Да у гореспоменуту државно-знанствену Комисију не уђе ниједан члан из садашње државне „Комисије“ за (не)проналажење гробног места посмртних остатака Драже Михаиловића обзиром да су доказали неефикасност свога рада (да ли из моралних, стручних, техничко-материјалних или неких других разлога није нам познато).
*Да се, уколико се горње тачке покажу као релевантне, формира државна „Комисија за одузимање имовине и привилегија сарадника окупатора и њихових квислинга“ која би преиспитала све случајеве уживалаца материјалних, моралних, финансијских и имовинских државних бенефиција након 1945. г. до данас бивших званичних припадника тзв. НОВЈ и њихових директних потомака. На овај начин прикупљена материјално-финансијска средства би се могла уплатити у државни „Фонд за повраћај српског етнографског простора“ а који је између осталог изгубљен и на основу партизанске сарадње са усташама (ако се она документовано и докаже).
Владислав Б. Сотировић
Оснивач и уредник онлајн магазина
СРБСКИ ПАТРИОТСКИ ФРОНТ
SERBIAN PATRIOTIC FRONT
http://srbskipatriotskifront.webs.com
Да би сте послали коментар морате бити улоговани