logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.898 пута прочитано    Датум: 7.10.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh German u PribojuTeško je kazati ko je i kada u komunističkoj Jugoslaviji prvi pomenuo potrebu reorganizovanja Srpske pravoslavne crkve u manje administrativne celine koje bi međusobno bile veoma labavo povezane.

Veljko Đurić Mišina; ponedeljak, 28. septembar 2009.

+++

Sudeći po nekim manje poznatim dokumentima, to se 1963. godine pominjalo u kontekstu rasprava o ustavnom problemu i o srpskom nacionalnom pitanju u Jugoslaviji.

Komunistička partija Jugoslavije je imala svoj program rešavanja nacionalnog pitanja kroz stvaranje republika. U tom programu je stvorena republika (država) Makedonija na teritorijama nekadašnje Kraljevine Srbije. Dalji korak je predstavljalo pravljenje takozvane Makedonske pravoslavne crkve na telu Srpske pravoslavne crkve.

Kako proglašenje i organizovanje ove pseudocrkve u svakom pogledu, teritorijalnom, administrativnom, jerarhijskom i tako dalje, nije išlo po programu, najčešće je za to optuživana Srpska pravoslavna crkva i jedan deo njenih arhijereja. Visoki partijski rukovodioci su optuživali srpsku Crkvu da se nije prilagodila ni organizaciono niti strukturno novim okolnostima. Pominjali su i njeno neprihvatanje realnosti kada je reč o nacionalnom pitanju naročito u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori.

Država je gotovo svim raspoloživim, zakonskim i nezakonskim, sredstvima uspela da „privoli“ znatan deo jerarhije da promeni pravac svoje politike od nacionalnog ka „bratstvu i jedinstvu“.

Srpska pravoslavna crkva se nije mirila sa politikom državnog i partijskog vrha u Makedoniji. Najpre su je optuživali za velikosrpski šovinizam pa su pokrenuli svoj propagandni sistem. Država je znala načine kako da eliminiše sve one koji su joj smetali. Tako je stradao mitropolit skopljanski Josif Cvijović. Ima indicija da je patrijarh Vikentije Prodanov (1950-1958) obećao razrešenje problema u Makedoniji. Kako je ostalo samo na tome, on je, po nekim tvrdnjama, otrovan.

Novi prvosveštenik Srpske pravoslavne crkve patrijarh German Đorić, 1958. godine izabran po volji državne vlasti, u početku je bio daleko kooperativniji.

Patrijarh German je zajedno sa većinom arhijereja, posle dugih i teških razgovora sa predstavnicima političkog vrha Jugoslavije, u kojima su pretnja i sila najčešće bili jedini argumenti, pristao na priznanje Makedonske pravoslavne crkve. U tim razgovorima su stavljali neke kanonske primedbe na Ustav Makedonske pravoslavne crkve i na odličja njenog poglavara, koje, međutim, nisu menjale suštinu rešenja koji je sprovodila država.

Rešenje se zasnivalo na autonomnosti ove nove zajednice u svim unutrašnjim poslovima. Spoljne odnose obeju Crkava preuzeo bi njihov zajednički patrijarh.

Međutim, Sabor Makedonske pravoslavne crkve nije usvojio preporuke Sabora Srpske pravoslavne crkve, pa tako nije došlo i do formalnog rešenja ovog pitanja. Bez obzira na ovo, takozvana Makedonska pravoslavna crkva je nastavila da samostalno obavlja svoje unutrašnje poslove. Po pitanju spoljnih odnosa je morala da traži prethodnu saglasnost patrijarha, a on je u svim slučajevima, kada se to cenilo oportunim, istu davao. Ipak s vremena na vreme dolazilo je do međusobnih nesuglasica.

Kada je makedonska Komisija za verska pitanja pokrenula pitanje legalizacije Makedonske pravoslavne crkve kod drugih pravoslavnih Crkava, a zatim i priznanje od njih, kako bi samostalno mogla opštiti sa ovim Crkvama, pojavio se problem: kako će Sabor Srpske pravoslavne crkve da reaguje na ovo.

Po mišljenju Savezne komisije za verska pitanja moguće su izvesne komplikacije. Prvo, isprečiće se crkveno-kanonske smetnje. Drugo, može se očekivati da će ostale pravoslavne Crkve teško prihvatiti takvo rešenje.

U takvim okolnostima je zaključeno da se vrh Srpske pravoslavne crkve po pitanju Makedonske pravoslavne crkve plaši širih posledica. „Naime, rešenje pitanja Crkve u Makedoniji podstaklo je diskusije da li treba na sličan način postepeno prići usaglašavanju organizacije i funkcionisanja crkve i u drugim republikama. Time bi, kako se misli, SPC usaglasila sasvim svoju aktivnost i strukturu u duhu rešenja nacionalnog pitanja u zemlji. Tako bi Pravoslavna crkva dobila jugoslovenski karakter, a istu bi činile autonomne pravoslavne crkve u pojedinim republikama na čelu sa jednim patrijarhom. Polazeći od sadašnjih potreba čini se da je ovo pitanje više načelne prirode, nego stvar aktuelne političke potrebe. Pokretanje ovog pitanja dovelo bi do komplikacija u zemlji po odnose sa ovom crkvom, a i po našu politiku prema verskim zajednicama u celini. To bi verovatno imalo negativnog odjeka i u inostranstvu.“[1]

Po svemu sudeći, ovaj zaključak je bio odlučujući u zaustavljanju pripremanja programa rasparčavanja Srpske pravoslavne crkve u republičke. Ta ideja, međutim, nije nestala. U proteklih pet nepunih decenija pominjale su se Hrvatska pravoslavna crkva, Vojvođanska pravoslavna crkva, Bosanska pravoslavna crkva, Crnogorska pravoslavna crkva.

Danas živi svoj život Makedonska pravoslavna crkva bez priznanja od pomesnih Crkava. Državna vlast Crne Gore je stvorila svoju Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

Da ni naši arhijereji nisu imuni od novih „Crkava“ na telu Srpske pravoslavne crkve potvrđuje slučaj sa ovogodišnjeg (2009) Sabora u Beogradu, kada je jedan od arhijereja pomenuo nekakvu Bosansku crkvu.

Autor je doktor istorijskih nauka

——————————————————————————–

[1] Elaborat Saveze komisije za verska pitanja sastavljen 23. novembra 1963. godine: Arhiv Ministarstva inostranih poslova, fond „Politička arhiva“, 1963, 57-15-443554.

izvor: http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/planovi-o-stvaranju-jugoslovenske-pravoslavne-crkve.html





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo