logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: igor m. djuric    1.652 пута прочитано    Датум: 3.10.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kreacija pedera građanske Srbije Stvari su proste: u ovoj zemlji se ne primenjuju postojeći zakoni, ili se primenjuju: selektivno. Za sve što se događa po pitanju eskalacije nasilja na ulicama Srbije kriva je vlast.

+++

Dosta više sa pričama o recidivima prošlosti!!! Nosioci nasilja u Srbiji su deca koja duže žive u ”demokratiji” nego u pređašnjoj ”diktaturi”. A, isti ljudi vladaju Srbijom ima skoro već decenija. Pa su sada, kao, zatečeni onim što se događa. Upravo su oni trebali da državu dovedu u takvo stanje da se to događa u najmanjoj mogućoj meri. U najmanjoj mogućoj meri – jer još ni jedna država na svetu nije uspela da do kraja iskoreni kriminal i nasilje. Za bezakonje i nasilje podjednako su krivi oni koji nasilje čine i oni koji nasilje ne sprečavaju (a to im je posao).

Problem kod vladaoca u Srbiji je što oni, vladajući, stalno sprovode predizbornu kampanju. Ne zameriti se potencijalnim biračima – to je glavni moto vladajuće ”elite”. I!!! – razračunavanje, sa osvetom, prema političkim neistomišljenicima. A, koliko je malo trebalo da se stvari dovedu u red govori činjenica da su ubice francuskog državljanina brzo pohapšene a da se na utakmicama koje su usledile posle toga nije dogodio ni najmanji incident. Jednostavno, državni organi su počeli da rade svoj posao.

Od skorašnjih događanja najviše koristi je imala aktuelna vlast: zabranila je okupljanja, i, nošenje motki i palica sa kojima je gladan narod trebalo jesenas da ih vija. Kada se tim rekvizitima služe huligani i njima prebijaju nedužne građane – to je zaista gnusni kriminal i zločin. Međutim, kada drvenim palicama počne da bije gladan narod – to će biti revolucija. Razmislite da li se može zabraniti ovo drugo, gospodo srpske ”velmože”.

Ajde, na početku da vidimo kako izgleda Srbija devet godina posle famoznog Petog oktobra?! Nezaposlenost iz dana u dan sve veća a Vlada preti da otpuštanja tek predstoje a da bi mogla ista da se zaduži još više, cene skaču, standard pada svakoga dana, gladni građani Srbije se tuku oko kontejnera za sadržaj istih, huligani prebijaju i ubijaju nedužne ljude, zabranjuje se rad nepodobnih medija, zabranjuju se političke organizacije zbog verbalnih istupanja, zabranjuju se okupljanja, sumnjivi i nesposobni likovi zauzimaju ključna mesta u državnim institucijama, ološ odlučuje ko će raditi a ko će na ulicu, što su omrženiji u narodu i imaju manju podršku od istog to su na pozicijama da više odlučuju (pa se onda svete tom istom narodu koji ih ne voli), tonemo u dužničko ropstvo, ništa nismo stvorili godinama a prodali smo u bescenje sve što je vredelo, sa novcem od privatizacije i kredita isplaćivane su plate i penzije a ništa nije pokrenuto od prizvodnje ili javnih radova, korupcija i pljačka se može seći na kriške koliko je sveprisutna i vidljiva, pravosuđe na nižem nivou i od onoga iz doba kneza Miloša, inflacija, Kosovo i Metohija u sto puta goroj poziciji za Srbiju nego onomad kada je vladao ”diktator”, uopšte se ne nazire godina prijema u EU, Rusija se polako udaljava od nas, vojska rasturena, crkva medijski izlinčovana, policija u službi države a ne naroda, industrija sravnjena sa zemljom, poljoprivreda više ne može da ishrani ni volove sa kojima još oremo, javna preduzeća uništena negativnom i partijskom selekcijom kadrova koji su našli uhlebljenje u njima, zdravstvo u jarku, školstvo u špajzu, afere, afere, afere….

I, sada, ispada da su jedini problem u Srbiji huligani, da sve valja ali eto ti produkti ”bivšeg zločinačkog režima” zagorčavaju život i guše ”mladu demokratiju u Srbiji”. E, pa, nije tako!!! I vlast, i huligani, zagorčavaju život narodu. Običnim i poštenim građanima ove zemlje. Onom istom narodu koji je hteo promene i bolji život a ostao je na ulici i bez ičega i još je dobio ”po dupetu”. Nekada su postojale propale ili neuspešne društvene fabrike (postojale su i uspešpne) a sada ne postoje nikakve.

Dakle, stvar je više nego jasna: bezakonje i huliganstvo, kriminal i korupcija – sve je to posledica nesposobnih vlasti pa samim tim i lošeg vođenja svih segmenata držanog organizma. Ne mogu da shvatim, a još manje da poverujem, da se krivac traži na nekom drugom mestu. Ali!!! – čim kažete ovo što ja kažem, ili nešto slično, vlast vas preko svojih medija ( a većina je u Srbiji danas takva) optuži da podržavate nasilje i anarhiju, da ste protiv napretka Srbije, da ste protiv Evrope, da ste zaostali. Svako ko danas nešto kaže protiv vlasti u Srbiji on je zaostao. Onda nije ni čudo što nam kao državi ide tako slabo kad je većina naroda ”zaostala”.

Smučili su mi se podjednako i neki koji ovih dana preko medija osuđuju nasilje. Zaboga pa to se podrazumeva!!! Neki od njih sa svojim prepoznatljivim njuškama samo stvaraju kontra-efekat. Pa privrženost nenasilju je civilizacijska norma koja se podrazumeva. Nasilje, uzgred budi rečeno, ovih dana uSrbiji najviše osuđuju oni koji su vrlo netolerantni prema svojim neistomišljenicima. Obaška što je današnja vlast i DOSpela do ovog kolača vlasti upravo uz pomoć nasilja i što je neretko posezala i sama za njim. A, ulica uvek naplati danak. Ko god preko ulice i nasilja dođe na vlast na isti takav način i gubi istu. U novijoj istoriji je za to najbolji primer Milošević. Ako začeprkamo malo dalje u prošlost: o tome istom je razmišljao i Robespjer dok su drveni točkovi kloparali prema giljotini. Ne pretim – samo gledam prevarene, gladne i besne ljude oko sebe. A gledam i ove druge: ničim zaluženo podgojene.

U tako teškoj situaciji u kakvoj se nalazi država Srbija i njeni građani šta mi radimo danima?! Pričamo o pederima!!! Svi se bavimo pederastijom. Kao, sve smo probleme rešili pa nam je ostalo samo još to. Smeju li pederi da se prošetaju Beogradom. Gospodo iz vlasti pitanje za vas: sme li bilo ko da se prošeta Beogradom!!! Dobro, priča se sada i o huliganima ali sve mi se čini da se ta priča ne bi još dugo posezala da nije nastradao nesretni Francuz i da se pederi, sa sve lezbejkama, nisu naljutili na državu pa je tužakali po stranim ambasadama. Bogami i može im se: eto u Nemačkoj će biti na vlasti. Pre toga, pre najavljene pederske povorke, stotine hiljada stranaca je posetilo Egzit, Guču, splavove, čekalo Novu godinu u Beogradu, skijali se na našim planinama, banjali se u našim banjama i nikome nije hvalila dlaka sa glave.

Ali!!! – i ako se priča o huliganima, ne treba da se priča o tome. Jednostavno policija i sudovi treba da reše taj problem. Nije to stvar javne rasprave i dobre volje već test na kome država dokazuje postoji li ili ne. Borba protiv kriminala je stvar vlasti a ne naroda. Narod samo treba da plaća poreze i da poštuje zakone a država za uzvrat treba da mu obezbedi miran život, efikasnu policiju i poštene sudove. Ako može, i: lečenje i školovanje. Naravno, podrazumeva se da je pre toga obezbeđeno dosta hleba, čiste vode i grejanja.

Nažalost, biću iskren i veoma jasan: u Srbiji, ja, danas ne vidim ozbiljnu alternativu sadašnjoj vlasti. Mislim na alternativu koja će doneti boljitak. Na političkoj sceni u Srbiji danas nema ni jednog aktera, na bilo kojoj strani, ko u nekom periodu nije bio na vlasti. Svi su isti. A novih nema. Jednostavno se ne mogu probiti sve da ih i ima. Jake stranačke mašinerije guše svaku dobru ideju, svakog poštenog čoveka, svaku svežu krv.

I, opet Srbija iz krajnosti u krajnost šeta u svome besmislu. Kao što je skandalozno da strani turista bude pretučen na smrt u sred bela dana, u sred centra prestonice, tako sada groteskno izgledaju pojedini ”izlivi žalosti”. Prvo ćemo da ga masovno bijemo i ubijemo a posle ćemo masovno da ga žalimo. Tako su pored preterivanja u ”izlivima” žaljenja sada počeli i da se svađaju: ko ima, a ko nema, pravo da ga žali. Svađaju se oko toga ko ima eksluzivno pravo da paradira a ko uopšte nije dobrodošao da bude tamo. Dokoni i neproduktivni prestonički mediokriteti ne shvataju da je žalost i žaljenje unutrašnje stanje svakoga pojedinca koje nema veze sa eksponiranjem u političke svrhe i kojekakvim drugim pozadinama. U ovakvim situacijama zna se ko izražava žaljenje, a, da to ne prelazi granice ukusa, mere i protokola. Medio-kretenska balafurdija iz kruga dvojke koja nije u stanju da ožali bliskog rođaka, sada pali sveće nesretnom Francuzu sve u nadi da će biti viđena ili snimljena, sve se nadajući da će nešto politički ućariti na buvljoj političkoj pijaci srpskoj.

U dobrom delu slučajeva to žaljenje nije iskreno. Znam – posigurno. Pogledajte ih i vi večeras na televiziji i sve će vam biti jasno. Ne treba tu mnogo pameti i pročitanih knjiga iz psihologije ili antropologije. Onaj nesretni Panić takođe bi ubijen od batina u sred centra Beograda, samo što ne bi dan – već veče. Šta ćemo sa time?! Da, šetali su i palili sveće neki drugi za njega. Svaka žrtva ima svoje žalioce. Nikada ne žalimo zajedno i stvarno. Pa pre dva dana je sahranjen policajac koji je poginuo takođe u Beogradu i koga je pokosio pijani vozač. Svakoga dana neko strada od tuđe ruke ili se samoubije. Pa, kod nas đaci biju svoje nastavnike i profesore, iživljavaju se nad svojim vršnjacima, duvaju u školskim dvorištima i fiksaju se u školskim klozetima. Država je ta koja sve to treba da svede na najmanju moguću meru. I, tačka!!! Bitnije je tako nešto sprečiti kaznenom politikom, efikasnošću organa i preventivnim delovanjem od kasnije šetnje napaljenih usedelica i gospodčića sumnjivih sklonosti. Upravo ti o kojima govorim bi o dostojastvu mogli po nešto da nauče o nesretnih roditelja jadnog momka koji je linčovan. Oni u svom bolu imaju pravo da kažu sve što im padne na pamet a opet ne čine to u meri koja bi se svidela i odgovarala nekima u Srbiji.

Problem je, dakle, dublji i složeniji od huliganstva a prostiji od komplikovanih i nedokazanih recidivnih teorija. Problem je nastao i postoji jer država ne funkcioniše, pa je samim tim i sistem vrednosti poprimio čudne forme. Ti huligani nisu uvezeni. Oni su naša deca. Ali!!! – šta smo ih učili u školi, kod kuće, šta su gledali na televiziji?! Oni shvataju samo proste a vidljive stvari: u Srbiji nećeš biti kažnjen za krivično delo ako imaš veze, ako si političar, ako si mafijaš. U Srbiji su uspešni uglavnom oni koji lažu i kradu, oni koji otimaju na silu, oni koji se silom diče i koji nam paradiraju krvavo stečenim bogastvom svakog dana ispred nosa. Ti mladi ljudi nemaju zaposlenja a u dobrom delu slučajeva nemaju ga ni njihovi roditelji. Zašto bi se ti ljudi brinuli o slici Srbije u svetu kad svake večeri gledaju dobro uhlebljene državne činovnike i razne druge protuve kako pljuju po Srbiji i pričaju najogavnije stvari o svojoj zemlji.

PROBLEM POSTOJI JER DRŽAVA NE FUNKCIONIŠE!!! Država Srbija ne funkcioniše jer je većina onih koji treba da obezbede njeno funkcionisanje – nesposobna i nepoštena. Srbijom vladaju partijski kadrovi i korumpirani činovnici – tu je problem. I, njegovo rešenje.

Игор М. Ђурић, http://srbij-a.blogspot.com/

+++





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo