logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: igor m. djuric    1.648 пута прочитано    Датум: 3.10.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kreacija pedera građanske Srbije Stvari su proste: u ovoj zemlji se ne primenjuju postojeći zakoni, ili se primenjuju: selektivno. Za sve što se događa po pitanju eskalacije nasilja na ulicama Srbije kriva je vlast.

+++

Dosta više sa pričama o recidivima prošlosti!!! Nosioci nasilja u Srbiji su deca koja duže žive u ”demokratiji” nego u pređašnjoj ”diktaturi”. A, isti ljudi vladaju Srbijom ima skoro već decenija. Pa su sada, kao, zatečeni onim što se događa. Upravo su oni trebali da državu dovedu u takvo stanje da se to događa u najmanjoj mogućoj meri. U najmanjoj mogućoj meri – jer još ni jedna država na svetu nije uspela da do kraja iskoreni kriminal i nasilje. Za bezakonje i nasilje podjednako su krivi oni koji nasilje čine i oni koji nasilje ne sprečavaju (a to im je posao).

Problem kod vladaoca u Srbiji je što oni, vladajući, stalno sprovode predizbornu kampanju. Ne zameriti se potencijalnim biračima – to je glavni moto vladajuće ”elite”. I!!! – razračunavanje, sa osvetom, prema političkim neistomišljenicima. A, koliko je malo trebalo da se stvari dovedu u red govori činjenica da su ubice francuskog državljanina brzo pohapšene a da se na utakmicama koje su usledile posle toga nije dogodio ni najmanji incident. Jednostavno, državni organi su počeli da rade svoj posao.

Od skorašnjih događanja najviše koristi je imala aktuelna vlast: zabranila je okupljanja, i, nošenje motki i palica sa kojima je gladan narod trebalo jesenas da ih vija. Kada se tim rekvizitima služe huligani i njima prebijaju nedužne građane – to je zaista gnusni kriminal i zločin. Međutim, kada drvenim palicama počne da bije gladan narod – to će biti revolucija. Razmislite da li se može zabraniti ovo drugo, gospodo srpske ”velmože”.

Ajde, na početku da vidimo kako izgleda Srbija devet godina posle famoznog Petog oktobra?! Nezaposlenost iz dana u dan sve veća a Vlada preti da otpuštanja tek predstoje a da bi mogla ista da se zaduži još više, cene skaču, standard pada svakoga dana, gladni građani Srbije se tuku oko kontejnera za sadržaj istih, huligani prebijaju i ubijaju nedužne ljude, zabranjuje se rad nepodobnih medija, zabranjuju se političke organizacije zbog verbalnih istupanja, zabranjuju se okupljanja, sumnjivi i nesposobni likovi zauzimaju ključna mesta u državnim institucijama, ološ odlučuje ko će raditi a ko će na ulicu, što su omrženiji u narodu i imaju manju podršku od istog to su na pozicijama da više odlučuju (pa se onda svete tom istom narodu koji ih ne voli), tonemo u dužničko ropstvo, ništa nismo stvorili godinama a prodali smo u bescenje sve što je vredelo, sa novcem od privatizacije i kredita isplaćivane su plate i penzije a ništa nije pokrenuto od prizvodnje ili javnih radova, korupcija i pljačka se može seći na kriške koliko je sveprisutna i vidljiva, pravosuđe na nižem nivou i od onoga iz doba kneza Miloša, inflacija, Kosovo i Metohija u sto puta goroj poziciji za Srbiju nego onomad kada je vladao ”diktator”, uopšte se ne nazire godina prijema u EU, Rusija se polako udaljava od nas, vojska rasturena, crkva medijski izlinčovana, policija u službi države a ne naroda, industrija sravnjena sa zemljom, poljoprivreda više ne može da ishrani ni volove sa kojima još oremo, javna preduzeća uništena negativnom i partijskom selekcijom kadrova koji su našli uhlebljenje u njima, zdravstvo u jarku, školstvo u špajzu, afere, afere, afere….

I, sada, ispada da su jedini problem u Srbiji huligani, da sve valja ali eto ti produkti ”bivšeg zločinačkog režima” zagorčavaju život i guše ”mladu demokratiju u Srbiji”. E, pa, nije tako!!! I vlast, i huligani, zagorčavaju život narodu. Običnim i poštenim građanima ove zemlje. Onom istom narodu koji je hteo promene i bolji život a ostao je na ulici i bez ičega i još je dobio ”po dupetu”. Nekada su postojale propale ili neuspešne društvene fabrike (postojale su i uspešpne) a sada ne postoje nikakve.

Dakle, stvar je više nego jasna: bezakonje i huliganstvo, kriminal i korupcija – sve je to posledica nesposobnih vlasti pa samim tim i lošeg vođenja svih segmenata držanog organizma. Ne mogu da shvatim, a još manje da poverujem, da se krivac traži na nekom drugom mestu. Ali!!! – čim kažete ovo što ja kažem, ili nešto slično, vlast vas preko svojih medija ( a većina je u Srbiji danas takva) optuži da podržavate nasilje i anarhiju, da ste protiv napretka Srbije, da ste protiv Evrope, da ste zaostali. Svako ko danas nešto kaže protiv vlasti u Srbiji on je zaostao. Onda nije ni čudo što nam kao državi ide tako slabo kad je većina naroda ”zaostala”.

Smučili su mi se podjednako i neki koji ovih dana preko medija osuđuju nasilje. Zaboga pa to se podrazumeva!!! Neki od njih sa svojim prepoznatljivim njuškama samo stvaraju kontra-efekat. Pa privrženost nenasilju je civilizacijska norma koja se podrazumeva. Nasilje, uzgred budi rečeno, ovih dana uSrbiji najviše osuđuju oni koji su vrlo netolerantni prema svojim neistomišljenicima. Obaška što je današnja vlast i DOSpela do ovog kolača vlasti upravo uz pomoć nasilja i što je neretko posezala i sama za njim. A, ulica uvek naplati danak. Ko god preko ulice i nasilja dođe na vlast na isti takav način i gubi istu. U novijoj istoriji je za to najbolji primer Milošević. Ako začeprkamo malo dalje u prošlost: o tome istom je razmišljao i Robespjer dok su drveni točkovi kloparali prema giljotini. Ne pretim – samo gledam prevarene, gladne i besne ljude oko sebe. A gledam i ove druge: ničim zaluženo podgojene.

U tako teškoj situaciji u kakvoj se nalazi država Srbija i njeni građani šta mi radimo danima?! Pričamo o pederima!!! Svi se bavimo pederastijom. Kao, sve smo probleme rešili pa nam je ostalo samo još to. Smeju li pederi da se prošetaju Beogradom. Gospodo iz vlasti pitanje za vas: sme li bilo ko da se prošeta Beogradom!!! Dobro, priča se sada i o huliganima ali sve mi se čini da se ta priča ne bi još dugo posezala da nije nastradao nesretni Francuz i da se pederi, sa sve lezbejkama, nisu naljutili na državu pa je tužakali po stranim ambasadama. Bogami i može im se: eto u Nemačkoj će biti na vlasti. Pre toga, pre najavljene pederske povorke, stotine hiljada stranaca je posetilo Egzit, Guču, splavove, čekalo Novu godinu u Beogradu, skijali se na našim planinama, banjali se u našim banjama i nikome nije hvalila dlaka sa glave.

Ali!!! – i ako se priča o huliganima, ne treba da se priča o tome. Jednostavno policija i sudovi treba da reše taj problem. Nije to stvar javne rasprave i dobre volje već test na kome država dokazuje postoji li ili ne. Borba protiv kriminala je stvar vlasti a ne naroda. Narod samo treba da plaća poreze i da poštuje zakone a država za uzvrat treba da mu obezbedi miran život, efikasnu policiju i poštene sudove. Ako može, i: lečenje i školovanje. Naravno, podrazumeva se da je pre toga obezbeđeno dosta hleba, čiste vode i grejanja.

Nažalost, biću iskren i veoma jasan: u Srbiji, ja, danas ne vidim ozbiljnu alternativu sadašnjoj vlasti. Mislim na alternativu koja će doneti boljitak. Na političkoj sceni u Srbiji danas nema ni jednog aktera, na bilo kojoj strani, ko u nekom periodu nije bio na vlasti. Svi su isti. A novih nema. Jednostavno se ne mogu probiti sve da ih i ima. Jake stranačke mašinerije guše svaku dobru ideju, svakog poštenog čoveka, svaku svežu krv.

I, opet Srbija iz krajnosti u krajnost šeta u svome besmislu. Kao što je skandalozno da strani turista bude pretučen na smrt u sred bela dana, u sred centra prestonice, tako sada groteskno izgledaju pojedini ”izlivi žalosti”. Prvo ćemo da ga masovno bijemo i ubijemo a posle ćemo masovno da ga žalimo. Tako su pored preterivanja u ”izlivima” žaljenja sada počeli i da se svađaju: ko ima, a ko nema, pravo da ga žali. Svađaju se oko toga ko ima eksluzivno pravo da paradira a ko uopšte nije dobrodošao da bude tamo. Dokoni i neproduktivni prestonički mediokriteti ne shvataju da je žalost i žaljenje unutrašnje stanje svakoga pojedinca koje nema veze sa eksponiranjem u političke svrhe i kojekakvim drugim pozadinama. U ovakvim situacijama zna se ko izražava žaljenje, a, da to ne prelazi granice ukusa, mere i protokola. Medio-kretenska balafurdija iz kruga dvojke koja nije u stanju da ožali bliskog rođaka, sada pali sveće nesretnom Francuzu sve u nadi da će biti viđena ili snimljena, sve se nadajući da će nešto politički ućariti na buvljoj političkoj pijaci srpskoj.

U dobrom delu slučajeva to žaljenje nije iskreno. Znam – posigurno. Pogledajte ih i vi večeras na televiziji i sve će vam biti jasno. Ne treba tu mnogo pameti i pročitanih knjiga iz psihologije ili antropologije. Onaj nesretni Panić takođe bi ubijen od batina u sred centra Beograda, samo što ne bi dan – već veče. Šta ćemo sa time?! Da, šetali su i palili sveće neki drugi za njega. Svaka žrtva ima svoje žalioce. Nikada ne žalimo zajedno i stvarno. Pa pre dva dana je sahranjen policajac koji je poginuo takođe u Beogradu i koga je pokosio pijani vozač. Svakoga dana neko strada od tuđe ruke ili se samoubije. Pa, kod nas đaci biju svoje nastavnike i profesore, iživljavaju se nad svojim vršnjacima, duvaju u školskim dvorištima i fiksaju se u školskim klozetima. Država je ta koja sve to treba da svede na najmanju moguću meru. I, tačka!!! Bitnije je tako nešto sprečiti kaznenom politikom, efikasnošću organa i preventivnim delovanjem od kasnije šetnje napaljenih usedelica i gospodčića sumnjivih sklonosti. Upravo ti o kojima govorim bi o dostojastvu mogli po nešto da nauče o nesretnih roditelja jadnog momka koji je linčovan. Oni u svom bolu imaju pravo da kažu sve što im padne na pamet a opet ne čine to u meri koja bi se svidela i odgovarala nekima u Srbiji.

Problem je, dakle, dublji i složeniji od huliganstva a prostiji od komplikovanih i nedokazanih recidivnih teorija. Problem je nastao i postoji jer država ne funkcioniše, pa je samim tim i sistem vrednosti poprimio čudne forme. Ti huligani nisu uvezeni. Oni su naša deca. Ali!!! – šta smo ih učili u školi, kod kuće, šta su gledali na televiziji?! Oni shvataju samo proste a vidljive stvari: u Srbiji nećeš biti kažnjen za krivično delo ako imaš veze, ako si političar, ako si mafijaš. U Srbiji su uspešni uglavnom oni koji lažu i kradu, oni koji otimaju na silu, oni koji se silom diče i koji nam paradiraju krvavo stečenim bogastvom svakog dana ispred nosa. Ti mladi ljudi nemaju zaposlenja a u dobrom delu slučajeva nemaju ga ni njihovi roditelji. Zašto bi se ti ljudi brinuli o slici Srbije u svetu kad svake večeri gledaju dobro uhlebljene državne činovnike i razne druge protuve kako pljuju po Srbiji i pričaju najogavnije stvari o svojoj zemlji.

PROBLEM POSTOJI JER DRŽAVA NE FUNKCIONIŠE!!! Država Srbija ne funkcioniše jer je većina onih koji treba da obezbede njeno funkcionisanje – nesposobna i nepoštena. Srbijom vladaju partijski kadrovi i korumpirani činovnici – tu je problem. I, njegovo rešenje.

Игор М. Ђурић, http://srbij-a.blogspot.com/

+++





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo