Вести

Зашто си се променио? Кад се уопште ниси променио?

Часлав М. Дамјановић, 21.09.2009

+++

Некад давно… прослављени шпански борац, Вељко Влаховић, није успео да заустави студенте на железничком насипу код Земуна, и студенти наставише да из Студентског града надиру ка Београду…

Тако је у Чика Мишином Старом здању, и на осталим факултетима и уметничким академијама, освануло први студенстки протест под Титовом диктатуром. Протест је трајао неколико дана и протекао је, колико се сећам, бар код нас на Филозофском, без инцидената.

Протест је “обустављен“ чим је, сада покојни Никола Милошевић, који је тада тек постао доцент код нас на светској, одржао ватрени филозофско-историјски говор о тиранији диктатуре.

Никола к’о Никола зачинио говор примерима из античке грчке књижевности и историје… то се наравно није допало официјелним слушаоцима, Николине симболичне алегорије изгледале им мало превише директне, и… наређење-извршење – протест “обустављен“.

Међутим, ево шта је заиста важно:

Протест је назван студентска револуција.

Сваки учесник имао је аусвајс.
Колико се сећам, аусвајс нам је издао некакав Црвени универзитет Карл Маркс.
На фасади Чика Мишиног старог здања обешена је огромна правоугаона транспарента. Бледе беж боје. Висока спрат ипо или два спрата. Широка неколико прозора.

На горњем делу огромног правоугаоника портрет Тита са титовком на глави. Мало тамније беж. Портрет направљен по некој од његових фотографија из 1942. године.
Сећате се… тих година Тито је водио рат за тековине.

Испод портрета пише: Зашто си се променио?

“Где ја стадох – ти ћеш поћи“!

Зашто ова прича о прошлости која нема никакве везе са драконским реперкусијама које су уследиле прву победу Срба који су спречили “церемонијално“ спаљивање заставе државе Србије и понижење српске породице, српског материнства и српске мужевности?

Зато што давни протест није био никаква револуција – бар у пошетку студенти су захтевали побољшање животних услова.
Али…
Збиља је преовладала

Протест се заиста оформио у израз огорчености.
Ту огорченост студенти су јасно и гласно изразили.

Власт је знала шта ће се то и догодити!

Зато је власт – да би се полицији дале одрешене руке – протест прогласила револуцијом. Зато је власт Филозофски факултет прогласила Црвеним Универзитетом Карл Маркс. Зато, јер пошто је у питању Карл Маркс – идеолошка бразда је узана, а то полицији даје одрешене руке да “тумачи“ онако како јој власт нареди шта је “неред“, шта “испади“, “шта фашизам“!

А Маркс уопште није био у питању!
И најзад, зато је и Титу постављено питање:

Зашто си се променио:

Eто, другови, схватиће стари, он вас толико воли, све ће он то средити како ваља…
А Тито се уопште није променио…

Зато су прва хапшења професора, асистената и доцената који су учествовали почела, колико се сећам, тек након осам месеци…

Смрт фашизму – Слобода народу

Данас се догодило исто.
Парада Поноса није требала да буде у корист оних који су је одржавали, као на пример хомосексуалци у Кристофер улици у њујоршком Гринич Вилиџу…

Не.
Него баш исто као што се Тито није променио – свеха параде требала је да буде понижење Срба које ће се искористи за “церемонијално“ докусуривање државе Србије.

И… знала је власт да ће реакција бити жестока.
Знала је власт да је у жестоке реакције врло лако убацити провокаторе.

Знала је власт да је од провокатора лако преварити да су провокатори некакви српски ултранационалисти, нацисти, екстремисти, и све остало из енциклопедије Соња, Наташа, да поменем само неке, и на пример Дневног Аваза који би огорчену реакцију на понижење свакако назвао… на пример “фашистичким пиром“!

И тако је и било: Парада није одржана.
Застава није спаљена.

Окултна шарлемановска, кјуклукскановска, велеримска, рајхсташка церемонија… није одржана.
Оно што је заиста одржано – иако делимично има везе са одбраном породице, материнства и мужевности; и иако делимично има везе са неподношењем рекламирања хомосексуалаца и лезбејки – то је да је српски народ, чини ми се углавном српска омладина, мада уз подстрек свих генерација, спречивши параду – извојевала громадну победу!
Старим речником та Победа се зове:

Смрт фашизму – Слобода Народу!

Србија је показала властима да су власти фашисти.
Србија је показала властима да је за народно одлучивање пресудна Слобода.
Србија је показала властим да те Слободе нема.
Србија је показала фашистичким властима да им више не дозвољава да народ лажно називају фашистичким и не знам све каквим.
Србија је показала фашистичким властима да више не жели да је фашистичке власти лажу.

Много се тога догодило… али, иако звучи и жалосно, после дугог времена побеђена је баријера обмањивања, и одвратна стара Титова лаж, која, чини ми се најречитије именује Истину те Победе:

Смрт фашизму – Слобода народу!

За разлику од Титовог доба Победа тачно зна да је власт фашиста.
За разлику од Титовог доба Победа тачно зна да народ жели Слободу.
За разлику од Титовог доба Победа тачно зна да више не жели фашисте на власти.

“Фашистички пир“

Али… не заборавимо да је намера била да се “поносници“ осим за понижење, и осим за “церемонију“ (идеја “церемонијалног“ спаљивања заставе свакако је потекла из Загреба и Лондона, а Јад вашем и Обелиск су срдачно ускликтали) – намера је била да се револт против “поносника“ искористи за ново огорчење међународне заједнице.
Намера је била да се то ново огорчење међународне заједнице искористи за нову хајку на Србију и Србе (можда коначну хајку).

Намера је била да та хајка буде “морално оправдана“ тим лажно спонтаним “међународним огорчењем“!
Сећате се, када је Париз сазнао да је Милош убио Мурата у Паризу су на свим катедралама звонила звона.
А данас:  Данас на сам дан отказане параде ухапсише Милоша!

И то ухапсише га – испред цркве!
Ухапсише Милоша испред цркве Светог Саве.
И по кратком поступку:  Правац Падињак.

И чујем похапсише још туце ултранационалиста…
И тако и треба да буде…

Замислите колико је ватиканских звона било спремно да уз смерну побожност – не папа – него шатро “хваљен Исус и Марија“ – забруји у тренутку “церемонијалног спаљивања“ заставе државе Србије?
Па тек колико звоона на Зрињевцу?

Па тек дајре у Холокауст музеју тамо код Обелиска?

Па замислите само колико је онај што га наша Црква крунисала недавно у Високим Дечанима… колико је тек он покуповао клепетуша и петарди и какво је “церемонијално друштванце“ окупио да уз роштиљ прослави спаљивање?
Па колико је тек музејина у Приштини изгубило хонорар за прековремене да турску победу поново прославе?
Па помислите само колико је “Аваз“ уцвељен што српски “фашистички пир“ опали о ледину?

Зато кажем… зато што ухапсише Милоша испред Светог Саве – зато и кажем да тако и треба да буде – јер хапшењем испред Светог Саве ипак је власт одржала окулт фашистичке “церемонијалности“.

И опет:

Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

И то сада онако како треба: Latinicom

Скупа је Слобода.
Још скупља је Победа.
А још је скупље Победу одржати Победом.

Она лаж на коју су пре четири деценије студенти били навучени –зашто си се променио? – а Тито остао исти обмнањивач какав је увек био – против те лажи којом нам фашисти живот лоботомишу – то је Ваша Победа.
Зато овом Победом морате Србији изборити Слободу… иначе, да нисам “smrt fašizmu – sloboda narodu“ написао latinicom онај би ногом наставио да рита тековинску клепетушу… а да не испадне тако, имајте на уму:

“Где ја стадох – ти ћеш поћи!
Што не могах – ти ћеш моћи!
Куд ја нисам – ти ћеш доћи!
Што ја почех – ти продужи!
Још смо дужни – ти одужи!“

Не знам шта фашисти наређују да се учи у отаџбини, зато, извините, потсећам: ово су стихови Чика Јове Змаја.
И зато… нека Вам душу јуначну данас озари она стара српска реч уклесана у Студеници:

“Хвала Богу на свему!“

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com