„Pomozi vam Bog, braćo!“ „Hvala Vam na Pobedi“

Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво Аутор: Часлав М.Дамјановић пута прочитано Датум: 20.09.2009 Одштампај

Дан пре “Поноса“.

На прослави КНОЈ-a – данашњи надимак је Гранична полиција – “Ивица Дачић је изјавио да Србија данас на административној линији према Косову и Метохији…

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 19.09.2009

+++

нема граничну полицију, нити има намеру да је тамо успостави“ јер “Србија то не сматра границом“!
Дачићева дефиницијa – “линија“ уместо граница – и тврдња да ту “линију“ Србија “не сматра границом“ – требало би да га представе као врлог родољуба.

Међутим, Дачићево није – родољуб:
Дачићево родољубље је – маркетинг!

Дачић наставља КНОЈ-ев интернационализам:

Зашто Србија ту фамозну Дачићеву “линију“ “не сматра границом“?
Зато што је „власт у Србији“ – “пуно учинила на испуњењу услова на путу ка EU“!

Зато се Дачић “нада да ће ускоро доћи време када гранични прелази неће бити потребни“ јер ће све “државе у региону бити део Европске уније.“ (“Дачић: Према Косову нема границе“, FoNet, Вечерње Новости On Line,18/09/09, 13:30)

Кнојевац је изричит: Није Србија – “пуно“ учинила! “Пуно“ је учинила – “власт у Србији“!

Шездесетпет минута

КНОЈ је електронски издаo саопштење у 13:30!
“Стрејт“ jе церемонијално спаљивање заставе Србије обзнанио у 14:35!
Разлика је значи шездесетпет минута!
Само шездесетпет минута доцније откривено је стварно значење КНОЈ-евог “родољубља“:

“Пре почетка Поворке Поноса биће спаљена застава Србије“!

Како ће бити спаљена застава државе Србије? Застава државе Србије биће спаљена:

“Церемонијално“!

Шта значи “церемонијално“?
Да ли “церемонијално“ као у Рајхстагу?
Да ли “церемонијално“ као у римском амфитетатру?

Прва напоменe млађима:

Из КНОЈ-a су се ископилиле и Озна и Удба.

Друга напомена млађима:

“Церемонијално“ паљење заставе Србије “Поносни“ су требали да обаве у име “власти“ која влада територијом која се досада бесправно називала Србијом. Зато… као и ЕU, и као и КНОЈ, “власт“ намерава да се отресе тог бесправног назива за територију на којој живе Срби.

Према томе, поносни “Стрејт“ је задужен да “церемонијално“ спали заставу зато да би понизио оданост Срба породици, материнству и мужевности.

Пошто ће “церемонијално паљење државне заставе бити изведено у организацији фејсбук групе “Стрејт подршка за поворку поноса“ и блога “Београд прајд“, (“Протестно паљење заставе Србије пре почетка Поворке Поноса“, belgradepride, 18/09/09, 14:35), важно је истаћи да у смислу у којем је употребљена – енглеска реч straight (Стрејт) изражава – “исправност“!

Према томе, то значи да су породица, материнство и мужевност – “неисправност“! На супрот тој “неисправности“, хомосексуалност и лезбијанство су према томе – “исправност“!

Друга употребљена енглеска реч, Pride (поносан), даје “церемонијалном спаљивању заставе државе Србије“ европски, и наравно амерички карактер.

Требало би да нам се учини да је употреба енглеских речи случајна, лакомислена, спонтана…
Међутим – није!

“Церемонијалност“Ритуал окулта

“Церемонијалност“ доказује да је намера клерикална и окултна.

“Церемонијалност“ доказује да је намера зачета на европској окултно-клерикалној “исправности“ Светог Римског Царства и његових инквизиторских подрепака, пре свега Ватикана, али такоше и осталих здружених “исправних праведништава“ и окултизма такозваних “изама“.

“Церемонијалност“ доказује да стварна намера Параде такозваног “Поноса“ нису само европска антисрпска мржња и клерикални антисрпски расизам, па чак нити само доказивање “неисправности“ српског “права“ на државу, нити доказивање “неисправности“ Србије на постојање као суверенe државe!

Понижавајући избор “поносних“ за “церемонијалне“ спаљиваче – попут давних ритуалистичких спаљивања Светаца, Крста, Књига, Реликвија, Застава, Грбова… доказује да је стварна намера “церемонијалног спаљивања“ садистичко иживљавање сатанистичке примитивности:

“Церемонијалност спаљивања“
јесте Мржња Бога и Православља

То сте победили!

Победили сте ону исту мржњу Бога и Православља којом су се понижавајуће и садистички иживљавали сваким клањем Срба, сваким бомбардовањем, сваким печењем пацова на живој нам распореној утроби, сваком лажи, сваким спаљивањем моштију, сваком деформацијом богословског подучавања, сваком деформацијом школе, сваком деформацијом нашег одрастања, копањем Исусових очију на Опленцу, ушетавањем у Београд на Шарцу…

Да нас понизе…
Да нас понизе…
Да нас понизе…
…изругујући нам чак и Краљевића Марка.

Први победисте ломљење кичме Србији!

Победу сте однели над оним архаичним библијским монологом:

“Хајде да га убијемо“.

Победу сте однели у “језовитом разговору између једнога пред смрћу и других пред злочином…“
Победу сте однели над садизмом “језовитих“ понижавања којима нас већ предуго мрзе…

Благослов Вам из Лелића

Помислите да је жив Свети Владика из Лелића, како би Вам се он зхавалио оним префиним његовим српским речником шибајући напарфемисане шлајпике дама и господе разочараних што их спречисте да иживаљавају садизам на церемонијалном ломљењу кичме…

Помислите како би Вам се Он захвалио шибајући понос “поносних“…
Помислите на какву би Вас Он Молитву Господу одвео да Вам се захвали и да Вас благослови…
Помислите… можда би у Дечанима одржао Божију Беседу о Застави… и о спаљивању застава… и о праву… и о крунисању “сестринских“ али “исправних“… можда чак и о кажњивости спаљивања застава “исправних“…

Ко зна… али Вас би благословио јер сте Победу однели зато што је “помогао Господ Бог сваком праведнику, који је вечној правди свећу палио, за правдом ходио и за правду се борио.“

Помислите каква би то радост била… и како би праведна била та радост…