Latinica Ћирилица

Komentar: Čudno otvaranje vrata

Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво Аутор: новинарство пута прочитано Датум: 18.09.2009 Одштампај

U nedelju, 20. septembra, kroz Beograd će defilovati homoseksualci i lezbijke, čeljad čije se seksualne sklonosti i potrebe ne uklapaju u ono što narod u Srbiji zove „normalno ponašanje“.

+++

To se odavno događa u zemljama „razvijene demokratije“ i zove se „Parada ponosa“. Kakav je to ponos i gde su tu razlozi za ponos moj mozak ne može da dokuči.

Nosioci te vrste srpskog ponosa pokušali su 2001. godine prvi put da prošetaju Beogradom. Nisu uspeli. Dočekale su ih organizovane grupe navijača fudbalskih klubova Rad i Crvena zvezda i ubile od batina. Bilo je polomljenih zuba, razbijenih glava, nekoliko teže povređenih… U „obrazloženju“ je rečeno: „Srbiju moramo braniti od onih koji hoće da unište poslednju odbranu srpske nacije – porodicu“.

Nemam ništa protiv homoseksualaca, dugo godina jedan od mojih prijatelja bio je homoseksualac, ali sam protiv toga da homoseksualci propagiraju svoju „delatnost“.

Spomenuti prijatelj, u društvu gde nas je bilo desetak, nikada nije pokušao ni da otvori tu temu, da ne spominjem nametanje sopstvene seksualne orijentacije. Prihvatili smo ga takvog i nikakvih problema nismo imali, ni on sa nama ni mi sa njim.

Zato ne razume potrebu homoseksualaca da svoju seksualnu orijentaciju predstave na ulici, pred kamerama, da sredini u kojoj žive skrenu pažnju na činjenicu koja ih izdvaja iz ogromne većine. Ne privlači ih suprotan pol? U redu, ali to je duboko privatna stvar, a sve što je privatno ostaje iza zatvorenih vrata. Bar je tako u normalnim porodicama i kod normalnih ljudi.
Ne znam da li je homoseksualnost bolest ili devijacija, ali znam da to nije normalno. Zašto nije normalno? Zato što nije prirodno.

Odrastao sam na selu i nikad nisam video da ovan skače na ovna, konj na konja, bik na bika. Ako je čovek u svojoj evoluciji poljuljao odnos sa prirodom, životinje taj odnos nose u sebi kao iskonski trag i dokaz mogućeg postojanja. A postojanje svake vrste, ljudske i životinjske, zasnovano je na razmnožavanju. Homoseksualci ne mogu da podare novi život, iz njihovih brakova nema potomstva, njihov odnos je ubijanje novog života i zato je homoseksualna veza neprirodna. To je tako i nema drugog tumačenja.

Koliko znam u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije ne postoji specijalna jedinica čiji pripadnici upadaju ljudima u stanove i proverevaju ko s kim spava i ko koga zaskače. Odnosno, niko ne maltretira ni homoseksualce ni lezbijke ako oni svoje potrebe zadovoljavaju iza zatvorenih vrata. To ne rade ni oni navijači, najžešći protivnici „Parade ponosa“, što znači da u svojoj kući svako može da radi šta hoće i da spava s kim hoće.

Homoseksualci u Srbiji nemaju ni jedan jedini razlog da kažu kako su ugroženi. Oni ugrožavaju sami sebe insistirajući na javnom manifestovanju svojih seksualnih potreba.

Šta bi se desilo da, na primer, ljudi koji uživaju u seksu sa kozama i ovcama (a takvih ima i u Srbiji i po celom svetu) podnesu zahtev MUP-u Srbije da i oni organizuju svoju „Paradu ponosa“. Pa izađu na Trg republike i preko Terazija prošetaju kroz centar Beograda, sve sa kozama i ovcama.

Ili, da se jave pedofili (ljubitelji seksa sa decom) ili, bože me sačuvaj, nekrofili? Kako bi tada reagovala Vlada Srbije? Ko ima prava da kaže da su homoseksualci normalni, a oni što opšte sa kozama – nisu normalni. Seksualna potreba je seksualna potreba. Gde je tu razlika?

Da ponovim, niko u Srbiji ne proganja homoseksualce. Jedan od njih već 30-ak godina igra izuzetno važnu ulogu u kulturnom životu Srbije. Svi to znaju i nikome ne smeta. Zašto? Zato što čovek svoje seksualne potrebe zadovoljava iza zaključanih vrata. To je njegova intima, njegova lična stvar. On od toga ne pravi cirkus i priredbu za javnost.

Piše: Ratko Dmitrović, VESTI 16.09.2009 (Ilustracija i format teksta novinar.de)