logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: новинарство    663 пута прочитано    Датум: 29.08.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dr Radovan KaradžićМеђународни кривични трибунал за бившу Југославију припремио се за свој, највероватније, одлучујући процес. У септембру треба да почне претрес у процесу против бившег председника Републике Српске, Радована Караџића.

Петар ИСКЕНДЕРОВ; 24.08.2009

+++

Како је изјавио председавајући на процесу Ајзен Бономи, „по мом мишљењу дати предмет данас је припремљен за процес“.

Истина, сам господин Бономи данас је „хрома патка“ Хашког трибунала. Према резолуцији Савета безбедности ОУН број 1877. од 7. јула 2009. године, он напушта свој положај на сопствени захтев. Његова оставка је још више замрсила ситуацију око процеса, пошто Кристијан Шартје и други представници Хашког трибунала не могу да дају јасан одговор поводом његове даље улоге у процесу Радовану Караџићу. Познато је, међутим, да је он већ припремио писмене препоруке на име председника Хашког трибунала, у којима је изложио своје виђење будуће судске расправе.

Несигурност представника Хашког трибунала и њихова намера да се максимално осигурају од било каквих изненађења добро су схватљиви. Судећи по информацији која је процурела из хашких зидина (мучилишта), на процесу Караџићу ће експлодирати не једна бомба међународне величине. Како у својим оскудним интервјуима саопштава сам осумњичени, он поседује документа која разоткривају међународни механизам разбијања Југославије и, поред осталог, сценариј организовања и подржавања у врућем стадијуму етно-грађанског рата у Босни и Херцеговини, написан у светским „центрима моћи“, а који су реализовале западне државе у тесној спрези са земљама муслиманског света. На захтев Караџића, Хашки трибунал је већ био принуђен да упути званични захтев влади Пакистана у вези продаје оружја босанским муслиманима, што је чинила власт те земље кршећи ембарго ОУН. Аналогни документи припремљени су и у односу на власт Египта и Јордана. У њима се говори о војној активности у Босни и Херцеговини организација „Браћа муслимани“ и „Јордански босанци“, а такође и о испорукама наоружања босанским муслиманима од стране египатске и јорданске владе.

Међутим, основна битка на процесу распламсаће се око догађаја у Сребреници јула 1995. године. Пропагандистичка машинерија Запада већ је одрадила ту тему по целовитом програму, саопштивши о 8 хиљада муслиманских жртава, које су тобоже пале након што је армија босанских Срба заузела тај босански град. Међутим, подаци ексхумације и патолошко-анатомских истраживања говоре о отприлике 800 жртава, а при том није могуће накнадно утврдити њихову националност и околности смрти. Оно што се догодило у Сребреници без доказа је проглашено „геноцидом“ – како је то учинио, поред осталог, Европски парламент у јануару 2009. годне, који је поставио знак једнакости између догађаја у Сребреници и Холокауста (што је, узгред речено, изазвало основане протесте међународних јеврејских организација). Резолуција Европског парламента предлаже, ни мање ни више, него да се 11. јули прогласи „Даном сећања на геноцид у Сребреници“.

Ништа мање питања изазива и став власти Србије. Стиче се утисак да се руководство земље труди да се максимално дистанцира од процеса, игноришући чињеницу да се у Хагу не суди Караџићу, већ свим Србима, српској државности и православљу. Током дуже од пола године након усвајања у Европском парламенту скандалозне резолуције, ни председник Борис Тадић, ни влада, нити министарство спољних послова нису изнели свој суд о суштини ствари. Да ли је то можда због тога што они са свих трибина неуморно истичу стратешки избор Србије у корист чланства у Европској унији? Па је према томе, Европски парламент као највиши представнички орган Европске уније за српске владауће кругове постао нова звезда – водиља – чак и онда када борбу Срба за свој државни и национални опстанак изједначава са злочинима Адолфа Хитлера.

Међутим, ни та чудовишна по облику и фалсификована у суштини поређења, ни изјаве самог Радована Караџића не побуђују званични Београд на то, да заузме какав-такав, иоле јасан став. О обелодањеном ових дана интервјуу Радована Караџића агенцији „Ројтер“, први председник босанске Републике Српске сведочи, да он „није тежио ка државној функцији, али када је ту функцију и имао, вршио је своје обавезе у најбољим интересима народа“. „Ја дубоко жалим због рата, али то није био наш избор“ – казао је Караџић.

На располагању руководства Србије постоје сва неопходна документа како би се јасно одредило о суштини оног што се дешавало у годинама босанског рата и процеса Радовану Караџићу. Ради се, поред осталог, о материјалима и сведочанствима, која је прикупила регистрована у Холандији невладина организација „Историјски пројекат „Сребреница“. Њени представници су већ предложили Скупштини Србије да усвоји резолуцију са правном оценом одлука Европског парламента, Хашког трибунала и других међународних органа, које директно задиру у национално-државне интересе Србије.

У пројекту документа се, поред осталог, предлаже да се помене „на хиљаде Срба из насељених места око Сребренице, које су уништиле снаге босанских муслимана под командом Насера Орића (кога је Хашки трибунал у потпуности оправдао јула 2008. године), и њихова села које су горе поменуте снаге уништиле и спалиле“. Сем тога, аутори документа подсећају на „релативно недавну операцију „Олуја“ у Републици Српска Крајина, коју су заједничке хрватско-муслиманске снаге извеле само пар недеља након догађаја у Сребреници и која је праћена неупоредиво већим бројем жртава, али која и уопште није привукла пажњу Европског парламента“.

Вредело би цитирати и још један део из нацрта резолуције Скупштине Србије, коју су разрадили експерти „Историјског пројекта „Сребреница“. У њему се српским властима предлаже да својим бриселским партнерима јасно саопште, да у Србији „ схватају декларативни став земаља – чланица и института Европске уније о томе да је место српског народа у Европи, и апеле да се иде „европским путем“. Међутим, у случају да они буду са нама разговарали језиком незаслужених увреда у понижења – српски народ може веома лако донети одлуку да у потпуности заобиђе тај пут“.

Разуме се да је такав став смртно опасан за актуелну српску владајућу елиту и њене финансијско-политичке интересе на Западу. Отуда и нојевска политика српских власти у питању сарадње са Хашким трибуналом, и нарочито када је реч о „делу Караџића“. „Мој допринос историји моћи ће се оценити тек онда, када прође много времена“ – изјавио је он у свом последњем интервјуу „пре суђења“ Радован Караџић.

На жалост, допринос српској историји актуелног руководства Србије може се оценити већ сада. И та оцена тешко да би била висока (И эта оценка вряд ли будет высокой–И та оцена неће баш бити висока. )
__________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор лита „Времја новостјеј“


Сербские власти сдают Радована Караджича?

http://fondsk.ru/article.php?id=2420




2 коментара у вези “Srbske vlasti već izdale Radovana Karadžića?”
  1. Невероватно је како је садашња врхушка у држави (сви до једног пореклом од црвене банде) која се сада зове Република Србија (и која је преузела краљевска обележја српске државе – што не значи да она то и јесте) за тако кратко време успела да изгради тако негативну слику о себи и на западу а и на истоку (то је оно у чему се обадве стране по свему судећи у потпуности слажу). Тешко да је тако нешто забележено у познатој историји српских држава или окупација(па и Југославије). …
    Невероватно како су успели (ту може да им позавиди и Моша Пијада лично) да се огаде западу – коме су издали и предали српску – Словенију, Хрватску, Далмацију, Босну, Косово, Црну Гору и Стару Србију (Македонију) а од срба и српских поштених националиста и православаца направе светско ругло.
    Ништа мањи није успех који је постигнут на Истоку који је дотле дошао да је морао лично пук.удбе Радовић у мантији да иде код Московског Патријарха не би ли му се у коферу послало обећану хитну помоћ од 200 милиона, а на име наводне израдње Храма Светога Саве, а све да не би држава банкротирала и то моментално.
    При томе задужујући ту исту државу и распродајући све што може да се прода `ради попуне буџета`.

  2. http://www.spc.rs/sr/sestrinska_ruska_crkva_pomaze_izgradnju_hrama_svetog_save_na_vracaru

    По завршетку богослужења Свјатјејши Патријарх се обратио верном народу архипастирском беседом.

    Његова Светост Патријарх Кирил посебно се обратио Митрополиту Амфилохију и Епископу Хризостому, чији је долазак у Москву имао за циљ договор око помоћи Руске Цркве и братског руског народа завршетку радова на Спомен храму Светог Саве на Врачару. Патријарх је беседу завршио речима наде да ће највећи храм на Балкану засијати у свој својој лепоти и слави.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo