Вести

Вера и Верници: „Ви сте светлост свету“! (Јеванђеље по Матеју, гл. 5, стихови 13-16)

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 17.08.2009

+++

“Шпалир“ у црквеној порти

У напису “Одбрана Православља – Дочек Игњатију“, Владимир Урошевић извештава да су се осмог августа ове године верници из околине Смедерева окупили испред цркве у селу Радинци, да дочекају Његово преосвештенство браничевског Епископа Игњатија Мидића:

“Већина окупљених носила је мајице са натписом на леђима:

“Срби – народ мој, Христов народ, а не – папин.“

“По доласку Епископа Игњатија, верници су оформили шпалир.“
“Како је Епископ пролазио, верници су му – окретали леђа!“
Како би ко од верника окренуо леђа Епископу – “узвикнуо“ би:

“Врати се Православљу!“

“На лицу места је била и милиција, али није имала потребе да реагује“ јер су “верници стајали испред храма и нису улазили у цркву“, a “након завршене “службе“ верни народ се мирно разишао“. (“Одбрана Православља – Дочек Игњатију“, Владимир Урошевић, Новинар.де, 08/08/09)

Убиством Православца – убити Бога!

Давно, док сам живео у Титовој Југославији, један Божић провели смо са неким пријатељима негде на Космају. Враћали смо се колима на трећи дан Божића. На кућама прозори отворени, и кроз сваки прозор видим домаћица за домаћицама како припремају колаче.

Приупитам, зашто сад спремају колаче кад је прошао Божић?
А неко ми рече:

Па, данас је Свети Стеван…

И тако, одјездисмо из Србије…
Одјездисмо за Београд… и сетих се овог догађаја тек данас.
Стих се због “шпалира“ у Радинцима.
Свети Стеван je један од најранијих Светаца.
Уби га крдо распомамљених клеро-фанатика.
Убише га камењовањем.
Каменоваше га до смрти зато што верује у Хришћанство.

И о Светом Стевану, али и о “шпалиру“, схватао сам већ у првим годинама мог новог живота у избеглиштву. Сећам се, неко је оптуживао некога да је као скојевац био у “шпалиру“ стрељчког удружења, да је један од старијих Равногораца, кога је комунистичка диктатура оптужила да је “непријатељ народа“, натеран да прође кроз “шпалир“, а “задужени“ скојевци стрељачког удружења су га ударали батинама и кундацима… и, колико се сећам, није Равногорац жив стигао до краја “шпалира“ – “задужени“ га убише.

Спомињало се наравно ко је био стари Равногорац, где је био “шпалир“, ко је оклеветан да је био учесник “шпалира“ а данас је ту са нама у цркви, и наравно, било је успут итекако огорчења на националност оних који су каменовали Светог Стевана – али… све то није ни важно.

Није важно да се моје схватање Православља и Веровања у Бога догађало истовремено са схватањем истинитих, и то не само “шпалирских“ ужаса у блиској прошлости Србије – ужаса, о којима сам, признајем, до тада само наслућивао.

И онда, чудо неко – ето ти га данас поново “шпалир“!
И заиста – од свега је “Шпалир“ једини важан!
Зашто?

Зато што убиство “каменовањем“ није ништа различито од комуњарског убиства “шпалиром“ – изговори се мењају као рекламни наслови политичких и теолошких докторских дисертација, али не мења се разлог за мржњу – разлог је вечито исти – и оних што “каменоваше“, и оних што су “кундачили“, и оних што нас данас лажу:

Убиством Православца – убити Бога!

Благодат у селу Радинци

Међутим, “шпалир“ у сеоској цркви у Радинцима био је сасвим супротност мржње – био је чак Суђаја – пресудитељ мржње:

Православци у “шпалиру“ носили су тамно плаве мајице са речима Светог Саве изреченим на Светом Сабору у Жичи 1224. године:

“Срби – народ мој, Христов народ, а не – папин.“

Епископа Игњатија, како је пролазио кроз “шпалир“, Православци – нису – ударали!
Ни батинама! Ни кундацима!
Нити су га каменовали!

Напротив, како је пролазио, Павославци су му окретали леђа!
Нису му леђа окретали нити из презира, нити из мржње!
Окретали су леђа његовом верском посрнућу.
И зато, због посрнућа, молили су га:

“Врати се Православљу!“

Шта значи све то?
Значи данас, усред времена преоптерећеног, усред живота деформисаног обманама и охолошћу, у сеоској цркви у Радиницима –догодило право-правцато Чудо:

Не рекламерско Чудо “Свете Шамличице“.
Не никакво рекламерско “приказаније“ новотарског надри теолошког “образовања“!

Него:

Стварно духовно Чудо Вере!
Стварно Чудо Боугодно:

Без мржње, без кундака, без каменица – православни Светосавци окрећу леђа Епископу – молећи га – са љубављу – да се врати Правом Слављу.

У Радинцима се догодила права-правцата Божија Благодат!
Јер… да би се догодила оваква Верска Духовност:
Њу мора да је озарио Свети Дух.

Нови Газиместан: “Жива је Србија – умрла није“!

Али… ко је још присутвовао овој Благодати Светог Духа?
Присутвовала је “милиција“!

Баш тако пише – не пише ни полиција, ни жандармерија, нити специјалци, него пише баш тако: “милиција“!
Свакако је “милиција“ обезбеђивала и некадашње “шпалире“.

И оне “шпалире“ кундачења – а мора да је некаква “милиција“ “обезбеђивала“ чак и давнију мржњу каменовања.
Али… откуд “милиција“ у сеоској цркви у Радинцима?
Мора да је “милиција“ “обезбеђивала“ Епископа Игњатија!

Али… па, од кога то “милиција“ “обезбјеђује“ Епископа у сеоској цркви у Радинцима?
Од кога… кад је Епископ духовник? Није ни Крцун, ни Чеда, није ни из Кумровца, нити Рима – па да га се треба “обезбјеђивати“?

Па пошто су сеоској цркви једино верници – испада према томе – тешко ми је да то и помислим а камоли да кажем – испада према томе да је “милиција“ “обезбјеђивала“ Епископа!

Од кога га је “обезбјеђивала“?
“Обезбјеђивала“ га је – од верника!

Па сходно томе, зато што је недолично да се Епископ “обезбјеђује“ од верника – помислим да је баш зато писац и употребио изанђали појам “милиција“ – и да мора да су баш зато Светосавци и употребили “шпалир“ за окретање леђа Епископу и молeбан да се врати Православљу:

Зато да би му на примерима негдањих изанђалих комуњарских “шпалира“ – “чувеним“ по кундаковању исто као и негдања “милиција“ – тачно рекли чега се Вера Православна, и Црква Православна, и Богословски Универзитет Православни, па чак и његово лично верско посрнуће – морају ослободити – да би од епископовања неправославног поново постали Право Славље вечитости Духа Светога.

Међутим, схватајући да се сходно негдањем, комуњарском – исто и данаске наставља – шта Светосавци нису урадили?

Светосавци нису ушли у цркву.

Пошто су окретањем леђа саопштили Епископу да његову нео-демонолошку Литургију не сматрају Светом – они су после “шпалира“, у црквеној порти мирно сачекали завршетак службе, и онда се мирно разишли.

И баш зато што су Светосавци мирно обавили своју молбу у црквеној порти – и баш због тога што нису ушли у цркву – и баш због тога што су се мирно разишли – због свега тога, знали су Светосавци да “милиција“ неће имати “разлог“ да “реагује“!

Наравно, хвала Богу да “милиција“ није реаговала… али… да је неко од Светосаваца случајно ушао у Епископову цркву, на пример да упали свећу, или да се прекрсти – “милиција“ би значи, онако негдање “шпалирски“, немилице кундацима… насрнула… тако испада, зар не?

Према томе, чињенице јесу:

“Милиција“ јесте била позвана.
“Милицији“ јесте било наређено да делује против верника.

И то, нарешено да делује не само у случају нереда прописаних законом – него чак и ако верници покушају да уђу у цркву!

Јер да није тако верници би свакако ушли у цркву? Ако већ нису хтели да слушају Епископову службу, ушли би бар да се прекрсте и упале свеће… зар не? А чињеница је да верници то нису учинили…

Осим што се из поменутог написа да закључити да је Епископ Игњатије позвао “милицију“ – не помиње се никаква његова рекација на окретање леђа верника, нити на њихов молебан да се он врати Православљу.

Чудно… чудно због тога што Епископ Игљатије ипак прима плату зато да носи православну мантију, зар не?

Благодат Светог Духа: Право Славље “Небеске Србије“

Шта доказује чињеница да Епископ – обезбеђен “милицијом“ – није – позвао Светосавце у цркву да присуствују Светој Служби?

То је била Епископова не само света дужност, него и дужност за коју је плаћен – исто као што му је била света дужност, за коју је такође плаћен – да не позива органе реда на свето тло црквене порте.

Те накарадно крцуновско дјеловање доказује да Епископовој теолошкој мисаоној свесности не само да му то уопште није пало на памет – него чак и да je из орбите његове “теолошке свесности“, па према томе и из орбите његовог веровања у Бога – охоло, а свакако и неумно – искључена молитва верника Светосаваца – да се врати Православљу!

Може се зато чак помислити да Светосавце сматра окуженим… зар не, или чак… некаквим “слепим цревом“ “Цркве“, зар не?

И ко ће га знати… можда благодарећи тој његовој неумној охолости – можда је из његове свесности искључена чак и могућност да је Благодат верника у порти сеоске цркве у Радинцима озарио Свети Дух?

А ко то не би поверовао у нешто такво?
Да ли онај ко Свети Дух не сматра вечним?
Или онај ко “милицију“ сматра вечном?

Међутим, без обзира на Епископову евентуалну теолошку извитопереност и евентуалну духовну затупљеност – догађај јесте Чудо.
И то Чудо Божије.

Јер Благодат у сеоској Цркви у Радинцима не доказује само да је “Жива је Србија“, и не само да Србија “умрла није“, и не само да су Радинци “Нови Газиместан“, и не само да је Божија Благодат доказала да је жива и Господу мила духовност “Небеске Србије“ – него доказује да чак од давног каменовања Светог Стевана, у доба најранијег Хришћанства – Православље јесте вечита Божија Благодат, коју Свети Дух и дан-данас озарује Моћношћу да надвлада мржњу сатанистичких јереси.

Спомен Крст  Јасеновачким Новомученицима

Само два дана доцније уследио је извештај из Аустралије, да је Епископ Иринеј Добријевић коначно насрнуо и на Спомен-Крст Јасеновачким Новомученицима у Слободном српском манастиру Нови Каленић крај Канбере, у Аустралији.

Од најдрастичнијег верског прогона у историји – од усташког клања православних српских “шизматика“ са “благословом“ “Свете Шамличице“ – клерикално-идеолошка мржња насртања на Спомен-Крст идентична је наведеном “благослову“:

У Слободном Манастиру Нови Каленић, у којем православни верници већ 32 године служе Помен Јасеновачким Новомученицима – Епископ Добријевић је најавио да ће – 2009. године – одржати – први помен! (“Злоупотреба Јасеновца“, Д.Д., Новинар.де, 10/08/09)

Бесмисленошћу свог поступка Епископ Добријевић безпоговорно доказује френетику своје ватиканске мржње Православља:

Епископ рекламира да ће он одржати – “први помен“ – пред Спомен-Крстом!

Како може његов помен да буде први-првцати – када – не цетињске свраке – већ Српска Православна Црква одржава помен пред Спомен-Крстом – већ 32 године?

Како може православни Епископ да “отпише“ одржавање помена пред Спомен-Крстом који су пре 32 године подигли Православци – које он прогања – зато да би пред тим Крстом узастопце служили помен већ 32 године?
Такво скрнављење Православља не чини православни Владика!

Такво скрнављење Православља чини само римокатолички надчасник!

И заиста, “београдска патријаршија у свом календару и не спомиње 700.000 јасеновачких новомученика“, а “ако одете на пример на сајт Митрополије црногорске www.svetigora.com, тамо је и линк за црквени календар, уз краће житије светаца, али на дан 13. септембра о јасеновачким новомученицима ни слова.“

Епархија Епископа Добријевића “такође је издала свој црквени календар, и ту је на притисак Срба Аустралије стављено за 13. септембар “Свети јасеновачки новомученици“ – али – “да се не би увредила римокатоличка браћа (и сестре) избачена је бројка од 700.000 јер се они, са тиме не слажу, а мало им то и боде очи…“ (Исто)

Пошто ове чињенице непобитно доказују да скрнављење Спомен-Крста заиста не би никако могао да почини нити православни Владика, нити православни Синод Православне Цркве – већ само римокатолички надчасник, или управо подчасник – под директном командом Ватиканове Свејереси – питање је како онда да то чини Епископ Добријевић, који је наводно православни Епископ, наводно под контролом наводно православног Синода, који руководи наводно православном СПЦ?

“Ђердан од мерџана“

Можда је баш због тога у истом допису наведено је да је “Свети Владика Николај Жички написао за Јасеновачке жртве службу “Ђердан од мерџана“, у којој каже“ да су – усташе:

“За ревност у злу,
добро знану свима,
похвале су добили
из пакла и Рима.“
(Исто)

“Јерес папизма положила је темеље атеизма’‘

Доказујући да “папизам јесте јерес“, Митрополит Серафим Пирејски истиче да “папистички криминал везан за 800,000 Православних жртава (Срба) у Хрватској“, уз многе остале чињенице, устврђује “да је папизам, као јерес, положио темеље атеизму“, и да се зато он “о римокатолицима није изјаснио као о “расколницима“,“ како се многи јерарси издајнички поводе, “него као о јеретицима“. (“Ви нисте црква, ви сте јерес, папизам је одговоран за убиства и људи и Бога“, Увод, грчке новине “Православна штампа“, 09/11/07, Одговор Митрополита Серафима Пирејског папском бискупу острва Сирос у Грчкој)

Образлажући “да је папизам јерес, а не црква“, и да су према томе у “заблуди’’ сви који Ватикан сматрају некаквом “сестринском“ или хришћанском црквом, Митрополит Серафим Пирејски “упозорава да љубав без истине нема суштину и да је због тога несврсисходна“, подсећајући “на множину оних који су убијени од стране папске јереси, током“ такозване “свете“ инквизиције“ и такозваних светих “крсташких ратова,“ и наглашава да је у Хрватској “Ватикан у потпуности био одговоран за клање 800,000 Православних Срба.“ (Исто)

И зато, у свом чувеном писму Митроплит Серафим Пирејски поставља отворена питања свим јерарсима који су утонули у издајничку сарадњу са подређивањем Православља под папину “непогрешивост“:

“И шта ћете рећи, питам се, Градитељу Цркве, Господу, за све оне људе које је убила ваша јерес (“света инквизиција“, “свети ратови“, “крсташи“) у име некакве чистоте вере“, и што је “чак још важније – за напуштање поруке слободе, љубави и изабраности од Сина Божијег који се жртвовао на Крсту?“

“Недавно сте канонизовали кардинала Августина Степинца из Загреба у Хрватској, човека који је стојао иза фашистичких усташких хорди Анте Павелића (коме је Ватикан помогао да побегне у Латинску Америку), и тиме оправдали крвопролиће 800,000 Православних Срба. Због тога сам потпуно свесно написао, да је “папизам положио темеље атеизму“, јер је такозвана непогрешивост папизма деформисала Бога у “заштитника криминала, религијских ратова, крвопролића и патњи“!

Због свега тога, Митрополит Серафим Пирејски опомиње заблуделе јерархе да њихово учешће у екуменском покрету и “теолошким дијалозима“ “наноси штету Вама и вашим верницима“, јер стварате погрешни утисак као да су преговори “признати од стране Православне Цркве“ и да су као такви “покриће за ваше погрешке“ – а пошто Православна Цркве преговоре – не признаје – преговарачи су остављени заблудели “у тами“ њихових “ бескорисних догми.“ (Писмо Митрополита Пиреја, Серафима, Његовој еминенцији бискупу Франциску Папаманолису у Сиросу, Пиреј, 25/10/07)

“Врати се Православљу!“

Шта би на ову моћну Реч духовника Благодати Божије одговорио Епископ Мидић Светосавцима у порти сеоске цркве у Радинцима?

Јер… тачно то што каже Митрополит Серафим, јесте значење молитве Светосаваца Епископу Мидићу – моле га да се из његове “заблуделости“ – врати Православљу!
И шта би одговорио Епископ Мидић?

Шта би одговорио кад се зна да Исус – није – проповедао “милицију“?

Шта би одговорио кад се зна да Исус – није – проповедао “власт, богатство, возикање скупоценим блиндираним аутомобилима, лагодан живот по владичанским дворовима и парохијским црквеним кућама и вилама“?

Шта би одговорио кад се зна да Исус – није – проповедао све то што је појединим епископима у православним мантијама “данас ударило у главу да од беса већ не знају шта раде и како се понашају пред својом “духовном паством“ и честитим парохијанима“? (“Новотарије у богослужењима уводе се свуда, па чак и у Америци“, коментар на “Разлике у детаљима Владике Максима“, Новинар.де, 08/08/09)

Пише то један од Светосаваца из Аустралије, један од Верника Слободне Српске Православне Цркве, вероватно један од оних, или можда потомак једног од оних које је крволочно мрзео Крцун зато што преживеше Равну Гору, мрзео их исто онолико крволочно као оне који нису преживели Јасеновац… а баш настављање те крволочне мржње и јесте био стварни разлог “шпалира“ у Радинцима – и стварни разлог окретања леђа – и баш зато је то и била Исусова Реч у молитви Светосаваца Епископу Мидићу:

“Врати се Православљу!“

Шта би на ову моћну Реч Благодати Божије одговорио Епископ Добријевић пред Спомен-Крстом у Новом Каленићу?
Да ли би можда поменуо “непогрешивост“ лихварства индулгенција… или можда оно што читамо на једном руском сајту:

“Прота Раде Радан, је по наредби Епископа Иринеја Добријевића, командант Анзек параде у Сиднеју“!
Зашто?

Зато што ће “прота Радан изабрати младе Србе који ће марширати са аустралијским ветеранима из Првог светског рата, и тиме ће се четницима одузети сва права!“

Зашто Епископ Иринеј данас истерује Равну Гору са Анзек параде?
Зато што и усташе учествују на Анзек паради!

А руски блог закључује – “јер наша глобална и модерна Црква одређује ко иде у рат и ко се са ким бори?“ (Псеудоним Славица, Коментар на напис Глобалне обмане и улога појединих епископа СПЦ, Петар Краљ, 17/05/09, Аустралија, Новинар.де)

“Ко иде у рат и ко се са ким бори“ – то није Исус проповедао.
Ту мржњу рекламира Ватикан.

Живи Право Славље у Правој Србији:

У беседи на парастосу српској деци побијеној у Гораждевцу, Владика Артемије је цитирао Христовог Апостола:
„Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати“. (Лк 8, 17)

И баш тако, једноставним речима, Владика Артемије се Богу молио за убијеу српску децу:

“Да им буде лака ова земља гораждевачка.“ (Беседа рашко-призренског Владике Артемија српској деци побијеној у Гораждевцу, 13.08.2009)

Док узурпатори Синода и Патријаршије скакућу попут некаквих “целебритија“ са црквене прославе на прославу, уз заједничарење са представницима полтронскиог петоколонашког режима, додељујући чак и награде, китећи се чак и представницима монархије и “џет-сетa“, па чак и представницима војске, које нема, али чије униформе доприносе утиску лажне величанествености ових прослава – као и верници Светосавци – тако и Владика Артемије наставља да се бави Богом и Веровањем.

Једном речју, верници и поштено свештенство, до којих узурпаторима није стало, настављају да се баве Правим Слављем Бога и Правим Слављем Вере – без обзира на крцуновштину и кундаке, настављају са Правим Слављем Веровања Српског Светосавља:

Молитва Владике Артемија Богу Господу да српској убијеној деци “буде лака ова земља гораждевачка“ – јесте упокојење војника:

Покој Души српског јунака.
Покој Души српског Православца.

Покој Души Србиновој, који не живи за октуп, који не живи за индулгенцију, који зна да ће времена која долазе бити још тежа, који зна да ни живот нити будућност нису никакав закуп нити откуп, који зна шта је стварна Права Вера, који зна да је стварна будућност духовна, који зна и одговорност и дужност и сврху… и који зато и заслужује… да му је лака ова земља… његова… његова – јер му је од Бога дата.

Некад комунистички “шпалири“ кундачења Равне Горе…
Данас “шпалир“ утупљених издајника за српдање живим хришћанима…
Пре неки дан Др. Туђманова помпа са накинђуреним перјаницама…
Данас понављање испразности те помпе “шамлицине“…

На процесијама Помпе недостаје једино неокрунисан Јосиф Дечански “ака“ Џозеф Бајден…
А мржња је била против Драже и Равне Горе…

Та мржња против Драже и Равне Горе траје и данас, а узурпатори Цркве постали су накићени “чиерлидери“ те мржње…

Па ипак, јасно је данас и нешто друго:

Мржња је била против Срба.

Мржња је била због истог разлога због којег је био и усташки нож:

“Шамлица“ се претвара да сматра Србе “шизматицима“!

Уствари, “Шамлица“ сматра Србе “нижом расом“!

Зато јер је “заблудела“ у Свејерес да је она “искључива непогрешивост“ и “искључива непорочност“ Хришћанства – а уствари, мржња јој је увек била ткиво, и ткиво јој је и дан-данас – Ватиканово рекламирање “унакаженог Христа“ јесте копиле Хришћанства.

Зато су православне Исусеове очи прострељене на Опленцу.
Зато се данас понижава православни Јасеновачки Спомен-Крст.
Зато су и данас на паради и усташе и комунисти.
Зато данас Иринеј истерује Равну Гору са Анзек параде:

Због “праведништва“ усташког ножа.

Зато траје двоструки стандард за суђење убиству – зато да би трајало убиство.
Зато се “експертиза“ “експерата“ своди на плиткоумни покушај окрвављене “шамлице“ – да нас обману усред наше цркве:

Да њихове смјернице – нису смјернице Сатанизма.

И баш зато… зато што Исус – није – проповедао ни скарадност ни мржњу – зато је по речима песника:

“Хармоникаш зинуо од чуда,
Да л’ је ово владика ил’ луда?“
(Из Канцеларије Света смелост,
“Лепа слика, још лепши владика“, Јули, 2009.)

Јер… нити јеретичари, нити луде – новотарци нису!
Умни знају да је све већ речено!

Експертско новотарско заблуђење новост је само невернима:
„Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима. И одвратиће уши од истине, а окренуги се бајкама“. (2. Тим.4, 3-4)
А на супрот насрнућу сатанистичке Свејереси – Веровање пастве у Бога – остаће моћ Вечитости озарена Светим Духом:

„Ви сте светлост свету…“ (Јеванђеље по Матеју, гл. 5, стихови 13-16)

“Ви сте со земљи, а ако со обљутави, чиме ће се осолити? Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега који је на небесима“, (Исто)

И то Светосавци и учинише у црквеној порти у Радинцима.

Као у Жичи, као на Газиместану, као на Кајмакчалану, као на Равној Гори, чинише то Светосавци, а чине и данас, у Аустралији, Канади, Европи, Грачаници… док предраге Дечане, па и многе дворе девичанске… погане они којима трагови смрде нечовјештвом.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com