logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет    Аутор: новинарство    740 пута прочитано    Датум: 14.08.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Protojerej Dragan Saračević“Ove godine naša crkva u Australiji i Novom Zelandu po prvi put proslavlja Eparhijski dan. Naime, rec je o drevnoj tradiciji Pravoslavne crkve da svaka lokalna crkva, odnosno eparhija kao svog zastitinika proslavlja

Protojerej Dragan Saračević; Kanbera, 14. avgusta 2009. godine

+++

sveca cije ime nosi njen episkop . U nasem slucaju to je Sveti Irinej Lionski po kome je nas episkop Iirnej (Dobrijevic) dobio ime. S obzirom na visemesecni ulozeni trud i ucesce gostiju iz cele Australije, ocekuje se da ce ova prva proslava Eparhijskog dana biti i duhovno i telesno jedno od najvelicanstvenijih sabranja naseg naroda u Australiji “

“Inace u Adelajd Festival Centru, kao dobar domacin nasa crkva i narod ugostice i radost podeliti sa Generalnim konzulom Rapublike Srbije …Ocekuje se prisustvo i mnogobrojnih drugih uvaženih gostiju iz javnog i crkvenog zivota kako bratskih pravoslavnih crkava tako i iz Rimokatoličke i Anglikanske crkve”.

Vest o proslavi “Eparhijskog dana” u Australiji, mozda ne bi zavredjivala paznju, da ne sadrzi izvesne kontroverze, pa cak i neistinito saopstenje, da “ove godine nasa crkva u Australiji i Novom Zelandu po prvi put proslavlja Eparhijski dan.”

Pretpostavljam da ce se naci mnogi koji ce kazati da se javljam da opet nekom “solim pamet” ili “prosipam mudrost”, ali ova i ovako izrecena notorna neistina bila je povod da se oglasim. Isto tako, interesantno je da se i ovo obavestenje objavljuje ovako pompezno, kao da su oni koji su ranije godinama ucestvovali na proslavama Dana Eparhije Slobodne Srpske Crkve Eparhije za Australiju i Novi Zeland, svi vec odavno sahranjeni, pa se toga vise niko i ne seca. No istina je da mnogi jesu sahranjeni, ali pored njih postoje jos i oni koji su na razne nacine “odstranjeni” iz aktivnog ucesca u zivotu zive crkve, bilo da su ekskomunicirani, poizbacivani iz svojih CSO i izlozeni raznim, do sada nevidjenim sankcijama i sikaniranjima, a u koje ovde i sebe ubrajam.

U Australiju sam dosao gotovo pre cetvrt veka i to u Slobodnu SPC, i postavaljen sam bio za staresinu tada Sabornog Hrama “Sv. Velikomucenika Gerogija” u Kabramati – Sidnej. Taj hram i dalje nosi naziv “saborni”, mada po svome polozaju vise nije, i to jos od onog momenta kada je sediste Eparhije preneseno u Manastir Novi Kalenic. U Slobodnoj Sprskoj Pravoslavnoj Crkvi, Eparhiji za Australiju i Novi Zeland, vrsio sam mnoge odgovorne duznosti, jer sam se svojevremeno nalazio na vecem broju odgovornih funkcija, koje cu pokusati da nabrojim, iskljucivo u svrhu dokaza, da vrlo dobro poznajem problematiku i istorijsku genezu SPC u Australiji, o cijem jednom delu, kao sto je proslava “dana eparhije”, zelim da upoznam javnost i one koji su u Australiji pronasli utociste u zadnjem, mahom izbeglickom i ekonomskom talasu.
Blazene uspomene, episkop Petar (Bankerovic) postavio me je svojevremeno za sudiju – clana Eparhijskog Crkvenog suda. Na prvom Crkveno Narodnom Saboru po mome dolasku, bio sam izabran u Prosvetni odbor Eparhijskog Saveta i postavljen za pomocnog – tehnickog urednika zvanicnog glasila eparhije, “Eparhijskog Vesnika”. Na sledecem CN Saboru bio sam izabran u Eparhijski Savet i vrsio dve funkcije: Prvog podpredsednika Eparhijskog Upravnog Odbora i Drugog podpredsednika Eparhijskog Saveta. Kasnije sam bio postavljen za Sekretara Eparhije i licnog sekretara eparhijskog episkopa. Isto tako, Crkveno narodni sabor me je svojevremeno postavio za glavnog i odgovornog urednika “Epahrijskog Vesnika”, koju sam duznost vrsio punih osam godina, a istovremeno sam uredjivao i Crkveni Kalendar i jedno vreme, dok je izlazio i casopis za decu, “Svetosavlje”.

Nije istina da se u Australiji prvi put proslavja “Eparhijski dan”

U Australiju sam dosao sa porodicom 20. septembra, 1985. godine i imao rpiliku da po prvi put u zivotu prisustvujem proslavi Dana Eparhije, i to odmah u Okotbru iste godine. Za mene je to bila novina, kao sto je za mene i sada novina, i sto prvi put u zivotu cujem, da se prema nekoj “drevnoj tradiciji”, za proslavu dana eparhije uzima svetitelj, cije ime nosi nadlezni eparhijski episkop. Voleo bih da me neko od svestenika ispravi, a bio bih mu izuzetno zahvalan, ili da se pak oglasi i kaze, koja je to Eparhija SPC u Otadzbini ikad proslavljala svoj Eprhijski Dan i to na ovakav nacin, i dali postoji primer jedne takve rposlave?! Ja sam rodjen i prvo kao ctec, a onda kao djakon i svestenik sluzio punih osam godina u zickoj eparhiji, i za tako nesto ne znam, nisam nikada cuo, i nisam zapamtio.

Ubrzo po dolasku u Australiju, naredne 1986. godine, bio sam zaduzen i odrzao sam prvo predavanje na proslavi Dana Eparhije, u SKK “Sveti Sava”, a isto tako i sledece 1987. u domu “Srpske Narodne Odbrane” u Sidneju. Ovde zelim da napomenim, da je tada Dan Eparhije proslavljao i u drugim regionima, grupisano kao naprimer u Mleburnu i Brizbanu. Ono sto je posebno znacajno, to je da je Dan eparhije Slobodne SPC u Australiji proslavljan uvek za vikend koji je bio najblizi 31. oktobru, danu Svetog Apostola Luke i Svetog Petra Cetinjskog, a taj datum je istorijski bio vezan za Prvi Crkveno Narodni Saboru u Australiji, kada je ova eparhija zvanicno i OSNOVANA. To slavlje je bilo cisto memorijalnog karaktera, i nije proslavljano, kao recimo eparhijska Slava, sa osvecenjem slavskog znamenja i secenjem slavskog kolaca. Proslava eparhijskog dana u ovoj eparhiji se nastavila i u izvesnom smilu u otezanim okolnostima posle pomirenja u SPC, da bi 1998 godine kada je na pucistickom CN Saboru smenjen ceo verski i nacionalno utemeljen Eparhijski Savet, i kada sam i ja smenjen sa duznosti sekretara Eparhije i Urednika Eparhijskog Vesnika. Nova samoinstalirana garnitura grobara i rusitelja Slobodne SPC, tada je prestala da obelezava Dan ove Eparhije, da bi ga sada kao sto vidimo vrskrsla u to “novom ruhu”, obznanjujuci da je to PRVA proslava dana Eparhije.

No, istorijskog podsecanja radi, potrebno je ovde pomenuti i to, da je proslavu dana Eparhije, sve do toga vremena upraznjavala i paralelna “sestrinska” eparhija australijsko-novozelandska, da bi onda, nekako istovremeno, obe prestale sa nastavljanjem i negovanjem ove tradicije.

Rezime je dakle vrlo jasan, i istina je, da je neistina, da eparhije SPC u Australiji ranije nisu proslavljale Eparhijski dan, i da je ova najavljena proslava PRVA u ISTORIJI SPC u Australji.

Koje eparhije, i koji dan?

Jos jedna nedoumica se krije u gore pomenutom saopstenju. Naime, koliko je svima poznato, prema zvanicnim – oficijelnim podacima SPC, jos uvek u Autraliji postoje DVE EPARHIJE, gde se otkriva i jos jedna neistina u pomenutom saopstenju. Isto tako, episkop Irinej je eparhijski episkop australijsko-novozelandske eparhije i trenutno NEKANONSKI administrator istoimene eparhije, vec odavno nepostojece Novogracanicke Mitropolije, jer je Sabor arhijereja SPC episkopa Irineja, sto je vlo jasno i nedvosmisleno, postavio na ove dve duznosti i to da ponovo podvucem, u DVE EPARHIJE. Kada sam pomenuo da je episkop Irinej NEKANONSKI administrator, duzan sam da objasnim, i pruzim dokaze, za ovu moju tvrdnju. Evo sta o postavljanju Eparhijskih Episkopa na Eparhiju koja je ostala UDOVA, odnosno bez episkopa, kazu Sveti Kanoni Cetvrtog Vaseljenskog Sabora, koji su opsteobavezni za celu vaseljensku Pravoslavnu Crkvu:

4. Васељенски Сабор,

Канони:

25. Пошто неки митрополити, како смо изокола чули, занемарују поверена им стада (паству) и одлажу рукополагање епископа, свети Сабор одређује да рукополагања епископа имају бити кроз три месеца, осим ако нека неотклоњива потреба не услови да се време продужи те одложи посао. Они који тако не чине нека подлегну црквеним епитимијама (казнама). Имовина удове цркве нека се у целости сачува од иконома исте цркве.

26. Пошто у неким црквама, како смо изокола чули, епископи рукују црквеном имовином без иконома, одређује се да свака црква која има епископа нека има и иконома из свога клира, који ће црквеним управљати са знањем свога епископа, тако да управљање црквеним не буде без сведока, да се због тога не расипају њена добра и да се свештенству не нанесе прекор. Који то не учине, нека подлегне божанским правилима (канонима).

Ono sto srpska javnost u Australiji nikad nije saznala: “POSTAVITE NAM EPARHIJSKOG EPISKOPA!”

Imajuci u vidu ova dva kanona Svetog Cetvrtog Vaseljenskog Sabora, u ono vreme kada je episkop Milutin (Knezevic) dosao u Australiju krajem 2003. godine , svestenstvo eparhije australijsko-novozelandske je uputilo pismo Sinodu SPC odmah u aprilu 2004. godine, citirajuci i ove Svete Kanone, sa zahtevom da se po kanonskom poretku na majskom Saboru te godine izabere eparhijski episkop, buduci da je episkop Milutin bio tada administrator te eparhije. Episkop Milutin je to bio shvatio kao “bunu” protiv njega, koja to nije bila u pravom smislu reci, vec jedan cisto kanonski zahtev svestenstva jedne eparhije, koja prema kanonskom poretku trazi eparhijskog episkopa, buduci da je rok predvidjen za popunjavanje upraznjene – UDOVE eparhije, bio istekao. Ovaj potez svestenstva eparhije australijsko-novozelandske nije zvanicno nigde do danas obelodanjen, i ostao je u krugu toga svestenstva, u krugu dobro obavestenih i stavljen je na znanje jedino Arhijerejskom Saboru SPC.

Posle ovoga, dolazi do promene, i sada se episkop Irinej postavlja za eparhijskog episkopa gore imenovane eparhije, a za administratora istoimene eparhije nepostojece Novogracanicke Mitropolije, kojom episkop Irinej administrira, kao sto vidimo pune dve godine i posle precizno oderedjenog roka predvidjenog Svetim Kanonima.

UDOVA EPARHIJA

Termin UDOVA EPARHIJA je ukorenjen u svetootackoj literaturi i u kanonskoj upotrebi i on se provlaci kroz celu istoriju Svete Hristove Crkve, a nastao je sa razlogom koji Sveti oci objasnjavaju time, da je Episkop ZENIK, a Eparhija NEVESTA, i taj se odnos kao sto vidimo uporedjuje sa “bracnom zajednicom” koja nastaje izmedju episkopa i eparhije njegovim izboron za njenog predstojnika. Drevna i kanonska praksa odredjuje da jedan episkop koji se “venca” sa svojom eparhijom, treba da u toj zajednici ostane i do kraja svoga zivota. U protivnom, napustanje eparhije ili premestaj na drugu, tretira se kao “razvod braka”. Retki su primeri ovog “razvoda” bili u istoriji crkve dugoj dve hiljade godina. Danas je to u rasejanju ili kako se savremenim jezikom kaze dijaspori, postala uobicajena praksa, koja je protivna osvestanom kanonskom poretku, a u Australiji se moze uporediti sa praksom postavljanja drzavnih sluzbenika – konzula, ili ambasadora, kojima mandat traje obicno cetiri godine.

U Slobodnoj Srpskoj Crkvi, u dijaspori dakle, svi njezini jerarsi su do svoga prelaska u zagrobni zivot bili eparhijski arhijereji one eparhije za koju su bili i “vencani”. Episkop Dionisije je od 1939. godine pa do blazenog usnuca 1979. bio episkop americko kanadske eparhije. Njegov vikarni episkop – naslednik blazene uspomene mitropolit Irinej (Kovacevic), bio je americko-kanadski episkop isto, do svoga preseljenja u vecni zivot. Prvi episkop eparhije za Australiju i Novi Zeland blazene uspomene Dimitrije (Balac), bio je njen episkop do kraja ovozemaljskog zivota, a isto tako i njegov vikar – naslednik, Petar (Bankrovic) bio je njen episkop do kraja svoga zivota. Novi uslovi, “novo vreme i nova praksa” su pokazli nekanonske primere, gde je u dve decenije ova eparhija “razvodila brak” cetiri puta, dok je trenutno, i protivno Svetim kanonima, jos uvek “udova”. Pojedini sveti oci tumace da je u ovim postupcima u pitanju krsenje sedme bozije zapovesti, odnosno “preljuba”, kada jedan eparhijski episkop napusta svoju “nevestu” i vencava se sa drugom a posebno kada se to radi bez opravdanog i vidljivog razloga. U eparhiji australijsko-novozelandskoj, kojoj je njen prvi, mitropolit Nikolaj (Mrdja) jos ziv, episkop Irinej je njezin cetvrti “zenik”.

Dan eparhije, imendan episkopa?!

Imajuci u vidu svetootacko pravilo, da je izabrani eparhijski episkop, njen episkop do svoga preseljenja u zagrobni zivot, samo na prvi pogled mozda bi imala osnove ova objavljena vest, da eparhija proslvlja svoj Dan u dan svetitelja, cije ime nosi njen nadlezni episkop. No ovde se vise nego jasno postavlja pitanje, sta kad taj episkop promeni svetom, kad eparhija postane UDOVA, i dodje drugi “zenik” koji ima ime nekog drugog svetitelja? Ne znaci li to, da po prirodi ovog trvrdjenja, eparhija menja proslavu i svoga dana? Prosto je neverovatno, koliko ljudske spekulacije i zelja za isticanjem i promovisanjem necije ambicioznosti, a posebno mnogopozacka izgradnja kulta licnosti, mogu da dovedu do ovako apsurdne situacije. Isto tako, nije mi poznato ni to, jer do sada nisam nikada cuo, dali se jos negde u pravoslavnom hriscanskom svetu ovako nesto praktikuje, ili da li jos neka eparhija SPC proslavlja svoj “dan” i to u dan svetitelja cije ime nosi njen nadlezni episkop?! No ovde se postavlja i jos jedno pitanje. Kako ce Sveti Irinej lionski biti proslavljen kao dan eparhije australijsko-novozelandske Mitropolije Novogracanicke, kada ona trenutno nema svoga nasleznog episkopa, posto je jos uvek “udova”, sto potrvudjuje i odluka SA Sabora SPC, da je episkop Irinej jos uvek samo njen administrator, i to videli smo, trenutno nekanonski a samim time i nezakoniti administrator. Doduse, ova eparhija je kako smo videli, tradicionalno dugi niz godina proslavljala kao svoj Eparhijski dan, dan svoga osnivanja, na dan Svetog Apostola Luke i Svetog Petra Cetinjskog.

Dan eparhije ili dan kompanije?!

Kada sam od ASICa (Australian Security and Investment Commission) prosle godine u februaru mesecu dobio podatke o osnivanju kompanije koja nosi naziv

“Serbian Orthodox Church for Australia and New Zealand Properties Ltd.”,

prosledio sam elektronskom postom dvojici svestenika u eparhiji australijsko-novozalandskoj, pitajuci ih dali znaju da mi objasne o cemu se ovde radi, buduci da se u spisku direktora nalaze i dva svestena lica, ali bez svojih jerarhijskih titula, i to doslovce: Irinej Dobijevic rodjen u Klivelandu i Miodrag Peric, rodjen u Brckom. Ovde smo konacno dosli i do saznanja da je episkop Irinej svoje svetovno ime zvanicno zamenio monaskim, i da za razliku od predjasnjih i ostalih episkopa, kojima u zvanicnim dokumentima stoji svetovno ime, on u svoj svojoj dokumentaciji nosi monasko ime Irinej.

Jedan svestenik mi je odgovorio da o ovome nista ne zna i da za to prvi put cuje i da to naravno prvi put i vidi. A drugi mi je odgovorio da je to “valjda” PROPERTI TRAST “nase eparhije” jer su tu bila prilozena kompletna registrovana kompanijska pravila po kojima se ova kompanija upravlja u svome radu.

Ovde sada dolazimo do pitanja legaliteta odnosno pitanja zakonistosti ovakve jedne registracije u drzavnom registru Kompanija?! Jer, ako je to Properti Trast jedne eparhije, onda bi po toj logici trebalo u naslovu da stoji ime te doticne eparhije, a ne cele Sprske Pravoslavne Ckrve u Australiji i Novom Zelandu. Mozda je za osnivanje ove kompanije, koja ima pravo raspolaganja svom imovinom Srpske Pravoslavne Crkve u Australiji i Novom Zelandu, dao svoju saglasnost Upravni Odbor eparhije kojoj episkop Irinej stoji na celu, ali je sigurno da ovo nije odobrio Crkveno Narodni Sabor eparhije Novogracanicke Mitropolije, bivse Slobodne Sprske Crkve u Australiji i Novom Zelandu.

Ovaj akt australijskih CRKVENIH VLASTI, (Srpske Pravoslavne Crkve), navodi na zaklucak da se ovde radi o cistoj prevari, ne samo australijskih drzavnih organa, nego o prevari vernog naroda cele jedne eparhije, jer ova Kompanija prema svojim pravilima ima pravo rukovanja, verovanto U IME EPARHIJE, pa cak prema tacki broj 16 njenih Pravila,

IMA PRAVO i ZADUZIVANJA, pa cak i PRODAJE bilo koga dele njene CRKVENE IMOVINE.

Ko je zakoniti vlasnik crkvene imovine u Australiji i Novom Zelandu?

Odavno slusamo, prateci sudske sporove u Australiji od pojedinih svestenika pa i laika, da je crkvena imovna “vlasnistvo Srpske Pravoslavne Crkve”, odnosno da bi smo to bolje razumeli, uopsteno ona je vlasnistvo Srpske Patrijarsije, koja bi kao vlasnik morala da bude i pravno lice (legal entity). Cinjenica je, da nijedna eparhija u Australiji nije inkorporirana asocijacija, i da ni jedna od njih dakle nije ni pravno lice, i kao tkava nema pravo raspolaganja imovinom, jer imovina nije njeno vlasnistvo. Eparhije SPC u Dijaspori nisu inkorporirane iz gore navedenog razloga, jer se podrazumeva da je celokupna imovina Srpske Pravoslavne Crkve u otadzbini i celom svetu iskljucivo vlasnistvo PRAVNOG LICA koje se zove “Srpska Pravoslavna Crkva”. Ovi direktori sa svojim sekretarom, trebali bi da daju jos jedan odgovor: “Kako su i sa kojim paravom, oni prisvojili sebi pravo vlasnistva i neprikosnovenog raspolaganja imovinom Srpske Pravoslavne Crkve u Australiji a posebno u Novom Zelandu, ako je njen vlasnik “Srpska Pravoslavns Crkva”?

Jos gore, kako su to pravo za sebe prisvojile samo cetiri osobe: u ovom slucaju;

jedan episkop, jedan svestenik i dva laika!?

U eparhiji za Australiju i Novi Zeland, Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve postoji Poperti Trast, koji je zakoniti vlasnik samo imanja Manastira Novog Kalenica, i koji u svojoj konfoguraciji ima oko osamdeset clanova iz redova vernog naroda cele eparhije sa podrucja Australije. Ovaj Properti Trast je kao pravno lice naravno i vlasnik, jer je on kupio pomenuto imanje i na njemu sagradio manastir i dao ga Crkvi na upotrebu.

Sa dolaskom episkopa Irineja u Australiju, inaugurisano je njegovo “zvanicno” tumacenje, da je ovaj “Properti Trast Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, eparhije za Australiju i Novi Zeland”, nekanonska ustanova u Crkvi i da je ta “ustanova” cisto protestantskog karaktera. Ovo je u svojoj poslanici za Bozic 2008. godine obznanio episkop Irinej, da bi istog meseca i iste godine, samao nekoliko dana kasnije, tacnije 31. januara, on licno registrovao gore pomenutu Kompaniju po drzavnom zakonu o Kompanijama i tako postao prvi episkop i prvi direktor, prve eparhijske komapnije u Srpskoj Crkvi.

I to kompanije koja se stavila iznad eparhije i iznad Srpske Pravoslavne Crkve uopste, kao neprikosnoveni VLASNIK CELOKUPNE NJENE IMOVINE.

DAN EPARHIJE ILI DAN KOMPANIJE

Buduci da je proslava Eparhijskog dana vec najavljena, ocekujemo da vidimo kako ce ta proslava biti objasnjenja, odnosno kako ce se objasniti Dan Eparhije, kako u saoptenju vidimo JEDNE, kada u Australiji postoje DVE eparhije?!
Ili ce, posto je episkop Irinej “generalni” direktor Kompanije koja se zove u prevodu na srpski; “Srpska Pravoslavna Crkva u Australiji i Novom Zelandu, Imovina …”, ta ista Kompanija proslavljati Svetog Irineja lionskog, kao svoga zastitinika.

Sto se tice najave “ucesca” na ovoj proslavi rimokatolika i anglikanaca, ili svetootackim jezikom receno jeretika, ostaje da sacekamo da i to vidimo… Posebno ako imamo u vidu da ce proslava biti i “molitveno” obelezena, buduci da na isto putešestvije uveliko sprema i hor iz sidnejske Lazarice.

+++

Kanbera, 14. avgusta 2009. godine

Email: saracevic@primus.com.au
Tel. 02 6260 7532
Mobilni 0417 408 842





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo