Вести

Knjige kažu da su se pokušaji modernizacije Srbije, sagledavani kroz industrijalizaciju i društvene promene koje je nosila, dešavali u vreme koje narod pamti po Nikoli Pašiću,

+++

zatim 30-ih godina prošlog veka, i na kraju u one tri decenije socijalistički definisanog razvoja.

Savremeni nosioci modernizacije trude se da ostave utisak kako sprovode poslednji talas takvog procesa koji bi trebalo da obuhvati sve društvene tokove. U stvarnom životu, onom izvan njihovih glava, pokazuje se da je uglavnom reč o obračunu sa svim vrednostima koje doživljavaju konzervativnim, kao da su potekle iz ledenog doba. Pri tom se na udaru prvi nađu religija, porodica, nacija i tradicionalni moral.

Posle Drugog svetskog rata tradicionalni sistem vrednosti, u osnovi definisan kroz nasleđe hrišćanske Evrope, potiran je, ali novi, nazovimo ga socijalistički, nije nametnut, jer nije ni stvoren. Naslednici tadašnjih nosilaca modernizacije, često njihovi biološki potomci, sada se trude da nametnu nove vrednosti koje nazivaju Evropskim, a kojih zapravo nema u njima samima. Time se nastavlja ista praznina nastala u vreme socijalizma, jer novi sistem vrednosti grade bez temelja kojeg negiraju.

Sećam se prve godišnjice otmice Ivana Stambolića, kada se još nije znalo da je mučki ubijen i bačen u krečanu na Fruškoj gori. Jedan od njegovih poštovalaca izrekao je sa govornice da su ga ubile „snage sablje i mantije“, što je fraza pradavno skovana da bi ogadila nekadašnju Srbiju. Ispostavilo se, međutim, da su ga ubili nosioci poratnog sistema vrednosti koji su se odrekli tradicionalnog nasleđa.

Fraze iste suštine koje se danas upotrebljavaju osmišljene su da bi vladajuća kasta bez griže savesti mogla sebe da smatra elitom, i time opravda parazitske privilegije koje uživa već nekoliko kolena.

Tako je svaka varoš u Srbiji izgradila svoj krug dvojke, a nevažno je što nemaju tramvaj, jer ih zamišljene šine omeđavaju od stvarnog života sigurnije nego nekadašnji bedemi zemunskog karantina Evropu od kuge. Izolovanost varoških i malovaroških sredina sa visokom koncentracijom samozvane elite čini ih najvećim selendrama na Balkanu, naseljenih autističnim življem za koje je Srbija sa one strane zamišljenih zidina tera inkognita, kao Amerika pre Kolumba.

Nedugo posle petooktobarskog prevrata, predsednik opštine u unutrašnjosti na lokalnoj televiziji odgovarao je na pitanja građana, pa je ženi zabrinutoj zbog pasa lutalica poručio da su došla druga vremena, moderna i demokratska, i da će sve da ih steriliše i smesti u azil. Pola sata kasnije javio se gledalac sa porukom za varoškog čelnika: