Вести

Dan pre državnog praznika neizvesno da li će SPC dozvoliti delegaciji Makedonije da položi venac kod manastira Prohor Pčinjski, odnosno na teritoriji Srbije

+++

Mada se očekuje da Trajko Veljanovski, predsednik Sobranja Makedonije i LJubiša Georgijevski, makedonski ambasador u Beogradu, posete manastir Sveti Prohor Pčinjski povodom Ilindena – nacionalnog praznika te države, oko ove svetkovine već nekoliko godina atmosfera između Srbije i Makedonije usijava se do dramatičnosti. Do poslednjeg momenta ne zna se hoće li državna delegacija Makedonije 2. avgusta položiti i venac na teritoriji Srbije, u porti pomenutog manastira u Eparhiji vranjskoj, budući da je Srpska pravoslavna crkva, koja je decenijama u sukobu sa nepriznatom Makedonskom crkvom, pre više godina uklonila spomen-ploču sa mesta na kojem je 2. avgusta 1944. održano prvo zasedanje ASNOM-a i utvrđena makedonska državnost.

– Iako je postignuta međudržavna saglasnost da makedonski zvaničnici posete Sveti Prohor Pčinjski, to ipak mora da odobri i Srpska pravoslavna crkva. Reč je o crkvenom posedu, a nije nepoznato da su odnosi SPC-a sa crkvom u Makedoniji zategnuti još od 1967. godine, kad je tamošnji deo episkopa i sveštenika nekanonski proglasio crkvenu samostalnost, podseća u razgovoru za „Vesti“ Mirko Đorđević, analitičar religije.

Stigao blagoslov

Sinod SPC-a saopštio je juče da će, na predlog episkopa bačkog Irineja Bulovića, „iskreno, srdačno, bratski, bez zadrške i bilo kakve zadnje misli“, pružiti u manastiru Sveti Prohor Pčinjski gostoprimstvo i bratski prijem visokoj delegaciji Sobranja Republike Makedonije za 65. godišnjicu ASNOMA-a za Ilindan ove godine. Goste će u ime SPC-a pozdraviti nadležni vladika vranjski Pahomije Gačić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović i član Sinoda vladika bački Irinej.

• Može li SPC da uskrati blagoslov za posetu?
– Može, ali mislim da neće. Verujem u sveštenu mudrost da im ne bi bilo od koristi da budu protiv međudržavnog dogovora, iako nije jasno gde bi Makedonci u manastirskoj porti položili venac, kad je uklonjena Spomen-ploča ASNOM-a. Takođe, uskraćivanje blagoslova još više bi opteretilo loše međucrkvene odnose Beograda i Skoplja i dodatno naškodilo pregovorima o prevazilaženju raskola.

• Da li vam je poznato dokle su stigli pregovori?
– Javna je tajna da se vode, ali i da gotovo ne napreduju. Makedonci ne odustaju od zahteva da im se prizna samostalnost po principu koji važi u pravoslavlju i pozivaju se na pokojnog patrijarha srpskog Germana. Pritom tvrde da im je on svojevremeno rekao da će dobiti crkvenu samostalnost kad budu imali samostalnu državu. Srpska strana, međutim, nudi više od autonomije, ali manje od autokefalije.

„Što želiš sebi, učini drugome“

• Koliko bi davanje crkvene autokefalije uticalo na raspirivanje etnofiletizma osuđenog kao jeres još u ranom hrišćanstvu?
– Sve pravoslavne crkve na Balkanu, kao i najveći deo pravoslavlja u svetu nije preležao bolest etnofiletizma. Pravoslavlje se kroz istoriju mahom rascepkalo na onoliko crkava koliko u pojedinim državama ima većinski pravoslavnog naroda. Svi su na prvo mesto stavili naziv svog etnosa, iako hrišćanstvo uči da je na prvom mestu vera u Boga i rajsko spasenje duše. Jevanđelje zato i navodi da za verujuće ljude nema „ni roba ni gospodara, ni Grka, ni Jevrejina“, odnosno da za carstvo nebesko nije uopšte važna pripadnost naciji i društvenom staležu, već činjenica da je vernik živeo u skladu sa načelom: „Što želiš sebi, učini drugome“.

Koliko je poznato, ekstremni jastrebovi ni sa jedne, ni sa druge strane za sada ne odstupaju, a napredak otežava i činjenica da je SPC osnovao Ohridsku arhiepiskopiju na čelu sa vladikom Jovanom Vraniškovskim, kojeg su potom raščinile crkvene vlasti u Skoplju.

• Koliko sve to može da traje?
– Makedonci imaju problem sa Grcima i Bugarima, prvi im osporavaju ime, a drugi postojanje crkve. I bez obzira na to što su za autokefaliju tražili posredovanje pravoslavnih crkvenih vlasti iz Carigrada i Moskve, Makedonci će još dugo i bolno pregovarati sa SPC-om o svojoj eventualnoj samostalnosti sa neizvesnim ishodom. Jer, to je prevashodno politički i crkveno-administrativni problem, zatim imovinsko-pravni, pa pitanje ne samo duhovne već i svetovne dominacije.

R. LONČAR, VESTI, 01.08.2009