Вести

U  selu Bok Jankovac kod Gradiške otkrivena masovna grobnica. Ustaše su ubacivale ubijene Srbe u betonsko korito nedovršenog mosta koji su davno gradili Austrougari.

VESTI, 29.07.2009

+++

Masovna grobnica s posmrtnim ostacima neutvrđenog broja žrtava iz Drugog svetskog rata, koje su ubile ustaše na obali reke Save i u kompleksu logora Jasenovac, pronađena je ovih dana u selu Bok Jankovac kod Gradiške. U pojasu od nekoliko kilometara od ove grobnice, prema saznanjima Udruženja bivših logoraša iz Drugog svetskog rata, nalaze se još dve ovakve grobnice.

Grobnica u selu Bok Jankovac otkrivena je zahvaljujući svedočenju meštanke Božice Urić koja je kao devojčica gledala masovne egzekucije na obali Save.

– Na mestu grobnice, Austrougarska je pred Prvi svetski rat počela da pravi betonski most koji nije završen. Izidana konstrukcija, betonski blok, čini jedno korito u koje su bacani leševi koje je Sava donosila još iz Jasenovca. Ustaše su ih, baš u blizini tog mosta, vadile iz vode i odlagale u jamu, koju su kasnije zatrpali – rekao je „Vestima“ Gojko Knežević, predsednik Udruženja bivših logoraša iz Drugog svetskog rata.

Pored ubijenih u Jasenovcu, u istu grobnicu bacani su i leševi Srba koji su pobijeni na obali Save.
– Bok Jankovac je bio pod vlašću NDH, a njegovo stanovništvo su činili Srbi i Hrvati. I kao što je bilo svuda u NDH, tako je bilo i ovde: Srbe iz Bok Jankovca su ubijali – kaže Knežević.

Dokumentacija

Grobnicu u Bok Jankovcu obišli su i predstavnici Operativnog tima za traženje nestalih lica RS koji su fotografisali lokaciju.
– Ova dokumentacija trebalo bi da bude u nekom od projekata, kao što je projekat „Donja Gradina“ ili „Jasenovac“ – istakao je Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih lica RS.
Postupak u vezi s ekshumacijom biće u nadležnosti Udruženja logoraša.

Tačni podaci o broju sahranjenih u ovoj grobnici, dodaje on, nisu poznati, a u njegovoj blizini nalaze se još dve takve grobnice.

– Jedna od njih je tzv. Šljunkara, kilometar uzvodno. Na tom mestu se vadio šljunak i tu Sava pravi zavoj, zbog kojeg je sama reka na obalu izbacivala leševe, a vlasti NDH ih ukopavale malo dalje – tvrdi Gojko Knežević, koji je kao dečak od osam godina zatvoren u Jasenovac, da bi ga u poslednjem ratu oslobađao.

– Rođen sam u selu Ušivac, na pola puta između Prijedora i Kozarske Dubice. Kad sam imao osam godina ustaše su upale u naše selo i zapalile nam kuću. Zajedno sa ostalim meštanima majka Jovanka, koja je bila pred porođajem, i nas sedmoro dece uputili smo se u zbeg na Kozari, dok su dva najstarija brata i otac bili u partizanima – priseća se Knežević.

U aprilu 1942. dobio je još jednu sestru, a onda su ih ustaše sve zarobile, njih osmoro dece sa majkom Jovankom, i odvele u Jasenovac, gde su i najmlađi mučeni i ubijani.

Odatle, Gojko Knežević je raspoređen u logor za malu decu Jastrebarsko, koji je bio pod upravom jasenovačkog logora, kao i još dvadesetak drugih. Tamo su sva deca pokrštena.

Gledao smrt majke i sestre

– Samo sam ja preživeo… Gledao sam kako su mi ubili majku i tek rođenu sestru. Jedan od ustaša pokušao joj je uzeti sestru, a ona ga je udarila, pa je završio u blatu. Majka je bila kršna žena, pa su se na nju bacila dvojica ustaša, ali joj ni oni nisu mogli oteti bebu, da bi se potom na nju bacilo desetak ustaša i oteli joj dete iz naručja – bol i patnja u glasu Gojka Kneževića neizostavni su i dan- danas:
– Sestru su bacili u vazduh i dočekali je na bajonet, a majki su odsekli dojku. I danas mi u ušima zvoni njen krik.

– To je bilo namešteno tako da izgleda da je tu divno, jer „časne sestre brinu o nevinoj deci“, ali one su bile sami đavo. Tu je sigurno umrlo 80 odsto dece – priča ovaj nekadašnji logoraš.

On naglašava da su sestre stalno kažnjavale decu i da im nije bio potreban poseban razlog za to, te da su to činile na najsvirepije načine.

– Obično decu skinu golu i tuku ih šibom koju su prethodno namočile u slanu vodu, sirće ili rasol. Tako da kada nežna dečja koža pod udarcem šibe pukne, so i kiselina izjedaju ranu i nanose još veću bol. To je bilo sistematsko i svakodnevno mučenje od kojeg je većina dece umrla – priseća se Knežević.

Tužba protiv Hrvatske

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je tužbu 9.000 članova Udruženja bivših logoraša iz Drugog svetskog rata koji su tužili Hrvatsku za ratne zločine u Drugom svetskog rata.
– Od tih 9.000, 8.000 nosilaca tužbe su logoraši koji su kao deca bili u logorima NDH, a 1.000 su potomci žrtava u prvom kolenu – kaže Gojko Knežević.

Nakon dve i po godine zarobljeništva u logorima, u jesen 1944. je prebačen u Zagreb u ustanovu koja je nosila ironičan naziv „Prihvatilište dece partizanskog terora“. Tu je zagrebačkim porodicama bilo dozvoljeno usvajanje dece pod obavezom da ih pokrste.

Katolička porodica Novaković je posvojila Gojka, ali ga nije prisiljavala na novu veru, već naprotiv – za pravoslavne praznike su ga vodili u pravoslavnu crkvu. Kod njih je ostao punih deset godina, a nakon rata je pronašao i oca. Logor Jasenovac, prvi put, posetio je tek četrdeset godina nakon rata.

A. PANDUREVIĆ, VESTI,29.07.2009