logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет    Аутор: Срђан Марјановић    1.537 пута прочитано    Датум: 26.07.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Patrijarh KIRIL (tada kao mitropolit) prima papinu Pravoslavlje i rimokatoličanstvo ne treba da se medjusobno odnose kao protivnici, već kao saveznici. Konfrontaciju treba da zameni saradnja.

+++

“Ministar inostranih poslova” Moskovske patrijaršije, arhiepiskop volokolamski Ilarion Alfejev (42), više puta je ponovio ove reči poslednjih nedelja.

U autorskom članku u verskom dodatku jednog moskovskog dnevnika, arhiepiskop ovih dana iznosi svoje vidjenje kako je došlo do “velike šizme”, raskola izmedju hrišćanskog Istoka i Zapada 1054. godine.

Carigradski patrijarh Mihail Kerularije (1043 – 1058) otpočeo je konflikt time što je zabranio bogosluženja u svim latinskim hramovima i manastirima u Carigradu jer se u njima na evharistiju (pri pričešću) koristi beskvasni hleb. Na to je papa Lav Deveti poslao izaslanika, legata, kardinala Humberta. Kako je papa umro, dok kardinal još nije ni stigao na odredište, time je i njegova misija zapravo bila okončana. Anatema koju je kardinal tokom svog boravka u Carigradu izrekao patrijarhu i njegovom okruženju (ne i crkvi), “nije imala kanonsku snagu”, jer je umro onaj ko ga je poslao, konstatuje arhiepiskop Alfejev. Uzvratna anatema patrijarha odnosi se na kardinala a ne šire. “Sa formalne tačke gledišta”, ovo ne bi moralo da vodi prekidu odnosa izmedju dve crkve.

Izmedju dve crkve postojale su protivrečnosti i raznoglasja i prethodnih vekova. Kasnije, krstaško pljačkanje Carigrada 1204. konačno je učvrstilo podelu.

Razlike izmedju dva hrišćanska sveta imaju bogoslovski, kulturološki i politički karakter. Zapad se oslonio na latinsku kulturu, slabo je poznavao grčki jezik i bogoslovlje, držao se teologije blaženog Avgustina, usvojio i učenje o ishodjenju Duha Svetoga i od Sina (Filioque). U eklisiologiji prodro je duh rimskog prava, gledišta Avgustina o borbi “dva grada”, nebedkog i zemaljskog. Rimski episkop (papa) zahtevao je da bude prvi u hrišćanstvu po vlasti, “vikar Hristov”, da ima vlast nad drugim patrijarsima (tada još četiri) i nad vladarima.

Dijalog izmedju dve crkve bio je moguć nakon reformi Drugog vatikanskog sabora (1962- 1965), one su izmenile odnos Rima prema drugim crkvama. Pravoslavlje je prvi put posle mnogo vekova priznato da ima ispravno apostolsko prejemstvo (jerarhiju) i svete tajne, “što je neophodno za spasenje”. Predstavnici Moskovske patrijaršije prisustvovali su svim zasedanjima Vatikanskog koncila.

“Dubok simboličan akt” predstavlja anuliranje anatema izmedju dveju crkava, sprovedeno od pape Pavla Šestog i carigradskog patrijarha Atinagore 7. decembra 1965.

Rimska crkva je izmedju 1054. i 1965. uvela dve dogme – o neporočnom začeću Bogorodice i o nepogrešivosti pape u učenju (ex catedra), neprihvatljive za pravoslavlje.

Bogoslovski dijalog dveju crkava počinje 1979. osnovanjem zajedničke komisije, u kojoj su predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava. Do sada je održan veći broj zasedanja. U tri maha bilo je reči i o unijatskom delovanju Rima prema Istoku. Unija (prisajedinjenje Rimu) je obostrano osudjena kao metod i kao model jedinstva.

Dolazak kardinala Jozefa Racingera na rimski tron, kao papa Venedikt Šesnaesti, 2005. godine, predstavljao je značajan korak u poboljšanju odnosa dveju crkava. Novi papa je “poznati bogoslov i privrženik crkvene tradicije”. To je omogućilo da bogoslovska komisija, posle prekida, nastavi svoj rad (Beograd, Ravena). Ne treba se nadati da približavanje neće potrajati dugo, kako bi se “iza sebe ostavilo teško nasledje”. Komisija će raditi “mnogo godina”.

Katoličanstvo i pravoslavlje imaju podosta zajedničkog, posebno u socijalnoj i etičkoj problematici, pitanje sekualrizacije, koja prema religiji dobija “agresivne forme”. Evropa se fanatično odriče hrišćanskog nasledja, ona zapada u duboku demografsku krizu, ugrožava svoj opstanak. “Potrebno je da pravoslavni i katolici zajedno stanu u zaštitu tradicionalnih hrišćanskih vrednosti u Evropi koja rizikuje da ugrozi svoj mnogovekovni hrišćanski identitet”, konstatuje arhiepiskop Ilarion.

O neophodnosti “zajedničkog delovanja” govorio je i blaženopočivši patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi, podseća Ilarion. Isto čini i novoizabrani patrijarh Kiril. Saradnja se može odvijati i na ravni medjunarodnih organizacija kao što su Savet Evrope, organi Evropske unije i OEBS.

Kako dve crkve da deluju kao “jedna struktura” pred svetom? To je moguće. Metafora da hrišćanstvo treba da diše kao dva plućna krila, istočno i zapadno, potiče od ruskog poete i mislioca Vjačeslava Ivanova. Evropi je danas neophodnije nego ikada da diše preko dva krila – pravoslavnog i katoličkog, radi zaštite tradicionalnog hrišćanstva i duhovnog zdravlja čovečanstva, smatra arhiepiskop volokolamski Ilarion, zadužen za spoljne poslove Moskovske patrijaršije.

—————————————————————————————————
Zadužbina Sv.Jelisavete Fjodorovne
VIA-verska informativna agencija, vesti i analize iz sveta religije
Direktor zadužbine: Živica Tucic, publicista.

izvor: VIA 17. juli 2009.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo