Вести

Poruka da se ne učestvuje na lokalnim izborima mi je suviše anemična i bez ikakvih nagoveštaja bilo kakvih mera ako neko ipak ode da glasa, upozorava vladika raško-prizrenski

+++

Beograd prećutno čini ono što još ne može javno da kaže. Ali, zar nismo daleko od dana ili bar godine kada će se to i javno kazati?

Eskalacija na teritoriji uže Srbije pokazuje da teroristima nije dovoljan „Kosmet u postojećim granicama“, nego da žele „Veliko Kosovo“, a onda i „Veliku Albaniju“

Njegovo Preosveštenstvo, vladika raško-prizrenski Artemije, smatra da Albanci žele najpre da ostvare zamisao „Veliko Kosovo“, da bi zatim prešli na projekat „Velika Albanija“. Prema njegovim rečima, to su nedvosmislene poruke poslednjih terorističkih napada na jugu Srbije i u pokrajini. Međutim, u ostvarenju tih ciljeva, smatra vladika Artemije, Albanci neće oklevati da napadnu sam Beograd, kao i ostale gradove Srbije.

Kakva su vaša predviđanja o daljem razvoju situacije na Kosmetu i jugu Srbije? Da li će Šiptari da nastave sa terorističkim napadima?

– Ono što se dešava nama na Kosovu i Metohiji je takođe na teritoriji Srbije. Ovo što se desilo pre nekoliko dana u selu Gradac kod Kline, kao i ono kod Bujanovca, je, naravno, na teritoriji Srbije. Poznavajući dobro situaciju u zadnjih 10 godina, smatram da oni neće prestati sa provokacijama i terorom, sa napadima na srpski narod i na naše svetinje dok konačno ne postignu svoj cilj, a to je da Kosovo i Metohiju potpuno očiste od Srba. Naravno da ova eskalacija na teritoriji uže Srbije pokazuje da njima nije dovoljno samo Kosovo i Metohija u tzv. postojećim granicama, nego da žele „Veliko Kosovo“, a onda i „Veliku Albaniju“. To je nedvosmislena poruka ovih napada, ali ne treba isključiti mogućnost napada i na sam Beograd i ostale gradove naše države.

Zašto to čine baš sada?

– Tu su oni da se mi ne uspavamo, i da nas neprekidno podsećaju da su prisutni a da njihovi snovi još nisu ostvareni. U svakom slučaju, oni koriste prisutnost i podršku međunarodne zajednice na Kosmetu, koja im omogućuje da sprovode ono što je zamišljeno. A govorim o podršci Amerike i EU da se dovrši posao rađen u proteklih 10 godina.

Da li su Albanci zaplašeni najavljenim kolektivnim povratkom Srba? U jedno selo između Peći i Prištine za povratak se prijavilo oko 600 srpskih porodica.

– Nisam čuo za to selo ni za te porodice, ali, u svakom slučaju, ovi napadi, pogotovo na ovog mučenika u selu Gradac, poruka su onima koji pomišljaju na povratak da odustanu od te namere, a onima koji su se vratili da ponovo napuste Kosovo i Metohiju, što su, čini mi se, i postigli. Saznajem da su Srbi iz Gradca napustili selo i vratili se u ranije mesto progonstva.

Da li vidite mogućnost ratne eskalacije?

– Naravno da ne postoji ta mogućnost jer je naša država, još pre proglašenja nezavisnosti kosovske države, rekla da nećemo odgovoriti na silu, i da Kosovo i Metohiju nećemo braniti pomoću vojske, kao što bi to učinile sve demokratske države.

Može li doći do demilitarizacije i odlaska srpskih snaga iz Kopnene zone bezbednosti?

– Umesto da se vrati određeni broj pripadnika službe bezbednosti, na šta imamo pravo po Rezoluciji 1244, oni preduzimaju korake da nas udalje iz tih oblasti. I to prisustvo smeta šiptarskim teroristima da završe posao progona svih Srba sa Kosova i Metohije. Njihova strategija i politika potpuno su jasne, ali nama u Srbiji i Beogradu nije jasno šta mi treba da radimo.

Mogu li naoružani Albanci sa juga Srbije, umesto kao teroristi, biti priznati od svojih zapadnih mentora? Kada to pitam, mislim na neke loše znakove, poput toga da je u Zagrebu za američkog ambasadora upravo postavljen Džems B. Foli, koji je pred rat 1999. godine OVK skinuo sa američke liste terorističkih organizacija?

– Sve što se događa na Kosovu i Metohiji u zadnjih 10 i više godina, pre otvorenog sukoba, su loši znaci i signali, koji njima donose određene rezultate a koje mi, na žalost, niti vidimo, niti uvažavamo.

Da li je adekvatan situaciji način na koji naši zvaničnici odvraćaju Srbe od učešća na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji?

– To više nije ni indirektno, nego otvoreno priznavanje države Kosovo. Nažalost, nema nikakvog mehanizma koji bi te ljude mogao da prizove pameti. Znamo da je 2004. godine Beograd pozivao Srbe da učestvuju na izborima. Ova poruka, da se ne učestvuje, meni je suviše anemična i bez ikakvih nagoveštaja bilo kakvih mera ako neko ipak ode da glasa. Kako vidim, ima i nekih „kombi“ partija i stranaka, koje su spremne da daju legitimitet izborima koje organizuje tzv. vlada Kosova.

Ibrahim Tači tvrdi da će Srbija priznati Kosovo. Da li ste primetili da je zvanični Beograd dao neki povod za to?

– Nažalost, sve što se dešava sa Euleksom, dozvola da dođe i da sprovodi Ahtisarijev plan i da međunarodna zajednica toleriše ove terorističke napade, a da nijednog počinioca ne pronađe, sve su to znaci da Beograd prećutno čini ono što još ne može javno da kaže. Ali, zar nismo daleko od dana ili bar godine kada će se to i javno kazati?

D. Bašović

Izvor: Pravda ; 21. jul 2009. 08:22