Вести

Reagovanje na intervju visokopreosvećenog mitropolita Amfilohija, uredništvu lista Crkva, 31. maja 2009., objavljenom i na ovom sajtu 13. jula 2009. Ovde će biti reči samo o delu koji se odnosi na našu Crkvu u Švajcarskoj.

Jovan Nenadov; 16.07.2009; Predsednik Komisije za komunikacije CO Sv. Trojice u Cirihu

+++

Bazelski biskup Kurt Koch uskratio je Missio canonica (pravo bogosluženja) “nepodobnom” svešteniku Franc Sabo-u: ovaj je, medjutim, i dalje služio uz podršku svojih vernika sela Röschenz (1’765 stanovnika). Biskupu se pridružio i Landeskirchenrat (Zemaljski crkveni savet) Baselland, zahtevajući da crkvena opština Röschenz otpusti svog sveštenika. Ova to nije prihvatila, smatrajući da uskraćenje Missio canonica nije opravdano a svešteniku Sabo-u nije omogućeno da svoj stav, povod konflikta, obrazloži.

Slučaj se zavrsio na Kantonalnom sudu, koji je presudio – jednoglasno – septembra 2007., da je opština Räschenz u pravu. Ovde se ne radi o načelnom osporavanju prava Biskupa ali njegove odluke moraju biti solidno obrazložene i u skladu sa državno-pravnim principima.

Sveštenik Sabo nije bio raščinjen a i niko nije bio isključen iz crkvene zajednice.
Vernici sela Röscenz nisu ništa lošiji katolici od onih koji su stajali uz biskupa Kocha, oni su samo branili svoja prava.

Biskup Koch je mogao da ne prihvati odluku suda, no tada bi Katolička crkva u kantonu Bazel bila lišena povlašćenog položaja Landeskirche, uključujući i ukidanje svih beneficija.

Sledeći dopis je objavljen u Politici, u rubrici „Medju nama“, 30.06.2009.

Pravoslavlje u srednjoj Evropi; „Pravoslavlje nije više strano Evropi“, 23.06.2009

U intervjuu vladike Konstantina prikazan je razvojni put 40 godina rada Eparhije srednjoevropske (Nemačka, Švajcarska, Austrija) – jubilarno i slavljenički: istaknuti su uspesi, neuspesi i problemi se prećutkuju a nagoveštaji tamnih strana se pripisuju „sumnjičenju iz naših redova“ („unutrašnjim neprijateljima“, po starom rečniku). Tako sklopljeno ne odgovara stanju „na terenu“.

U Švajcarskoj postoje zakonski okviri za rad naše Crkve, t.zv. Statuti, potpisani i od Vladike i odobreni od Sinoda SPC. Krajem 2001. god. vladika Konstantin je pokušao da preuzme Crkvenu opštinu (CO) u Cirihu i da tamo ustoliči svog favorita, sveštenika iz Minhena. To po Statutu ne može: CO je udruženje gradjana po švajcarskim zakonima, a sveštenik se postavlja samo u dogovoru sa CO. U nemoći da dokaže opravdanost svojih postupaka Vladika je pribegao sankcijama: zabranio je bogosluženje sveštenicima u CO Cirih, s namerom da prisili „podanike“ na poslušnost, ingnorišući zakon.

Crkvena opština Sv. Trojice u Cirihu osnovana je pre 40 godina (kao prva, i preko 20 godina jedina CO SPC u Švajcarskoj), 23 godine pre dolaska vladike Konstantina. Zbog navedene zabrane CO je bila prinuđena da dovodi sveštenike iz drugih eparhija, da bi obezbedila kontinuitet bogosluženja. To je njeno legitimno pravo, u interesu vernika. Vladika je, potom, „tvrdoglavu“ CO proglasio sektom i tretirao je kao „nepostojeću“. Imali su posla i civilni sudovi. (Kroz slične peripetije, uključujući i civilna sudjenja, prolazila je i CO u Minhenu).

U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano slobodno ispovedanje vere, uz uslov da se poštuju društvene norme i zakonski okviri. „Vernici jedne iste religije deo su iste verske zajednice, oni, medjutim, ne žive svi u istoj državi i ne podležu, posledično, istom pravu. Jedna pravna država mora se brinuti o pridržavanju njenih demokratski uspostavljenih normi, i ne sme dozvoliti da njenim građanima budu nametnuti „božanski zakoni“ koji nisu podvrgnuti demokratskom kritičkom postupku“ (Iz izlaganja jedne profesorke Pravnog fakulteta u Lozani). Vladika to ne prihvata, i tu su nastali konflikti, produbljeni i njegovim nepoštovanjem ljudskih prava, kojima, po Vladici, nema mesta kada se „radi o poslovima kanonskog prava i dušebrižnickih odnosa“ (postoji napismeno).

„Sve je prisutnija svest kod zapadnog čoveka da je pravoslavlje sačuvalo izvorno hrišćanstvo“, kaže Vladika. To je Vladičina predstava, daleko od stvarnosti – taj zapadni svet živi u drugim konfesijama i sa drugim poimanjima. To vladika Konstantin nije shvatio ni posle 17 godina rada u srednjoj Evropi.

Jovan Nenadov; Bivši predsednik CO Sv. Trojice u Cirihu
Lozana, Švajcarska

„U Cirih smo doputovali da bismo konačno preuzeli upravu nad ovom crkvenom opštinom i tamo postavili našeg sveštenika“, objasnio je vladika Konstantin razloge svog dolaska u Cirih, krajem novembra 2001. Upravni odbor CO nije priohvatio ove odluke kršenja zakona, našto je Vladika zabranio bogosluženje svoj četvorici sveštenika koji su služili na teritoriji CO, saopštavajući da „neće imati sveštenike“ i preporučujući UO „da dovedu hodžu da im služi“ a vernicima „da se mole kod kuće kao za turskih vremena“.

Komentarisaćemo odgovore mitropolita Amfilohija na dogovoreno pitanje u intervju (nije na protojereju Veljku Gačiću, gl. uredniku lista Crkva, da donosi sud da se „bivša Crkvena opština Svete Trojice u Cirihu odvojila od punoće svetosavske Srpske pravoslavne crkve).

„(..) i ovde kod vas u Švajcarskoj ima ljudi koji po svom neznanju, ne po znanju, nego po neznanju i zloumlju nekoga ko ih je u tom pravcu uputio, u ovom trenutku izdvojili iz jedinstva eparhije srednnjoevropske, a time iz jedinstva naše pomjesne crkve (…)“, kaže Visokopreosvećeni.

Ovo je čista demagogija. Mitropolit potcenjuje inteligenciju Upavnog odbora CO (ne zna da čita zakone i propise), optužuje „nekoga“ (protonamesnika Draška Todorovića) za neznaje i zloumlje, kojima je gurao UO na pogrešan put. A pitanje je jednostavno: Ko je prekršio zakone (Statute i ljudska prava), vladika Konstantin ili CO Sv. Trojice? Bez jasnog odgovora – kratkog i bez izgovora – sve navedeno je neopravdana optužba i uvreda za oca Draška, Upravni odbor i za vernike.

„Bivši sveštenik švajcarski“, nastavlja Mitropolit (greška: nije bivši vec penzionisani), „(…) liči na onu kravu koja daje dosta mlijeka, pa onda nogom prosula sve“. Tragično je što ta „krava“ jos uvek daje dosta mleka ali ga drugi prosipaju. (Ti drugi neka sami nadju odgovarajuća metaforična imena).

„Mi smo ga zvali, preko sveštenika, da on dodje i da bude zajedno sa nama i da učestvuje u obeležavanju 40. godišnjice organizovanog prisustva Srpske crkve u Švajcarskoj i parohije koju je on osnivao“ (u nastavku intervjua). Pogrešno ste obavešteni Visokopreosvećeni: nikakvi ga sveštenici nisu zvali, jer njima je vladika Konstantin zabranio svaku komunikaciju sa ocem Draškom. A pre 40 godina nije osnivana parohija vec Crkvena opština (Čemu te sitne dezinformacije?).

Ne može se proslavljati 40 godina SPC u Švajcarskoj bez matične CO, koja je u toj državi 25 godina bila i jedina CO (komunističko doba i ratne godine). Njen pionirski rad ostavio je duboku brazdu u polju koje danas mogu da preoravaju i zasejavaju i novonastale CO i parohije. Ali tu brazdu ne može niko da zatrpa.

U petak 20. novembra 2009., proslaviće se 40 godina aktivnosti CO Sv. Trojice u Švajcarskoj. Na svečani prijem biće pozvani i svi parosi SPC u ovoj zemlji. Videćemo ko će od njih doći a ko neće. (Vladiku Konstantina bezizgledno je pozivati, pošto je za njega CO-domaćin „uzurpirana od 2001. godine od bivšeg paroha i grupe vernika“).

Pismo primljeno elektronskom poštom od Nj. preosveštenstva episkopa Lavrentija:

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ ШАБАЧКЕ
Е. Бр. 169
6. јун 2009. год.
у Шапцу

Управи Српске православне црквене oпштине Цирих

Најсрдачније честитам jубиларну 40. храмовску славу, сa молитвеним жељама Светој и Животворној Тројици, да све чланове и Вашег пароха и у будуће штити и заклања од зла и искушења овог света, дарујући Вам снаге и мудрости.
Као један од суоснивача, са посебном радошћу се сећам како је то Светосавско семе на тлу пријатељске нам Швајцарске, захваљујући вредним члановима и духовном пастиру успешно расло и развило се у најплодоноснију српску духовну и културну оазу у западној Европи.
Много хвала на бризи и труду!

Ваш некадашњи епископ а увек пред Богом заступник
епископ Лаврентије

Манастир Соко о Духовима 2009. године

Na sednici Inicijativnog odbora za osnivanje prve CO SPC u Švajcarskoj, u Bernu, početkom novembra 1969., vladika Lavrentije je rekao: „Gospodo, vi živite ovde i znate kako je za vas najbolje. Ja sam tu da vam pomognem“. Vladika Konstantin je došao za episkopa 23 godine kasnije, sa sloganom, da mi istina živimo ovde ali da on zna kako je nama najbolje (uz nepoštovanje zakona i uskraćivanja ljudskih prava). To nije rekao ali je tako radio.

Da nastavimo sa intervjuem. Obraćajući se parohu Todoroviću i vernicima CO, stoji dalje:

„(…) to razaranje nema nikakvog razloga, jer niti ko goni njega, niti te ljude, jednostavno samo pozivam da se oni vrate u okrilje i poredak Crkve“.

Ima gonjenja. Pedsednik Upravnog odbora (dr. medicine), bio je vremenski isključen iz Crkvene zajednice, samo zato što je potpisivao odluke UO. Protonamesnik Todorović bio je raščinjen odlukom Eparhijskog crkvenog suda. Ovu odluku je poništio Veliki crkveni sud, sa obrazloženjem da su svih sedam tačaka optužnice neodržive – jedini „dokazi“ su izjave samog Vladike („Kadija te tuži, kadija ti sudi“). Vladika ga je potom ponovo raščinio, svojom odlukom, bez suda, postupkom nelegalnim i nevažećim.

U vreme ponovnog „raščinjenja“ sveštenik Todorović je od Sv. sinoda dobio pismo naslovljeno „Velikoprečasnom protojereju Drašku Todoroviću“, a u jednom manastiru u Srbiji, septembra 2006., svečanu liturgiju služio je jedan mitropolit uz učesće 6 vladika, 2 arhimandrita, 10 sveštenika i 5 đakona – jedan od tih sveštenika je bio protonamesnik Todorović, taj, navodno, raščinjeni.

Poštovanje hijerarhije u crkvi ne manifestuje se u apsolutnoj poslušnosti (podanički mentalitet) već u životu i radu po odredjenim pravilima i zakonima (Crkva su vernici). Izmedju vernika i velikodostojnika obaveze su uzajamne.
„Istinitost nekog iskaza ne zavisi od licnosti koja ga izriče, niti od motiva sa kojim se izriče, nego isključivo od slaganja iskaza sa činjenicama“.

Odluke u radu naše Crkve u Švajcarskoj, koje nisu u skladu sa švajcarskim propisima i zakonima – nevazeće su, nezavisno od toga ko ih donosi, u eparhiji ili u Patrijaršiji.

Pully / Lausanne, 16.07.2009 Jovan Nenadov
Predsednik Komisije za komunikacije CO Sv. Trojice u Cirihu