logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.342 пута прочитано    Датум: 3.07.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Bilboardi po Srbiji1.Nevolje pravoslavnih Višana(1). Najudaljenije naše ostvrvo Vis, čuveno je radi ”Viške pomorske bitke” 1866g., i ukusnog vina. Udaljeno je od dalmatinskog kopna 72 kilometra.

priredio Tomica Kerčulj

+++

Duljina je 18 kilometara i širina 8 km. Najveća je visina Hum 591m. Mesto Vis nalazi se na istočnoj strani a Komiža na zapadnoj. Višani su svi vinogradari a Komižani vinogradari i poznati ribari. Po sredini ostrva nalazu se zaselci: Pthumlje, Podšpilje i Velo Selo. Stanovnici ostrva Viša veoma su radišni, praktični, poduzetni, napredni i dobri zadrugari. Posle, prvog oslobođenja i ujedinjenja lepi broj Višana, prešli su u pravoslavlje. Jedan od njihovih vođa, rekao mi je:

”Ne ćemo da jednom nogom stojimo na Visu, a drugom i Rimu – prirodnije je: jednom nogom u Visu, a drugom u Beogradu. Hoćemo da u svemu budemo svoji. Kad je narodna država – neka je i narodna crkva.Bog je jedan te isto… Eto, zato prigrlili smo sveto pravoslavlje! Prešli smo iz vlastitog uverenja, bez ičije agitacije i nagovora i bez bilo kakve materijalne koristi ili negrade!”

Ova izjava njihovog vođe i pretsednika crkvene opštine, Ivana Ruljančića, najbolji je odgovor svima onima koji su hteli da okaljaju poštene i časne namere pravoslavnih težaka u Visu. Svi su oni imućniji težaci, pošteni i vredni domaćini. Složenim radom podigoše reprezentativnu bogomolju, na lepom i izglednom mestu. U početku nisu imali stalnog sveštenika paroha. Od prigode do prigode dolazio je iz Splita prota Sergije Urukalo. Prvi stalni paroh bio je prosf. Stevan Javor. Ovoga je nasledio arhimandrit Danilo Bukorović.

Za vreme okupacije Visa, sa strane Italijana Bukorović je premešten u Zadar. Tamo je i poginuo usled bombardovanja iz vazduha. Pokret pravoslavlja u Visu, izazvao je uzbunu i neprijateljski stav kod katoličkog sveštenstva. Sve se pokušavalo, da spasu, ”igubljene duše”. Tako su nazivali viške pravoslavce. Tu svoju mržnju otvoreno su pokazali prilikom posete pravoslavaca iz Čehoslovačke. Jedna veća grupa Čehoslovaka krenula je u Jugoslaviju sa željom da se na grobu kneza Lazara u ravanici pričeste, da razgledaju Beograd i Oplenac i da preko Sarajeva krenu na Jadran – pa na vis – gde su imali ostati nekoliko dana na letovanju. Sobom su poneli litije, krstove i odežde da svećenike i episkopa.

Predvodio ih je preosvešteni episkop Gorazd. Među pravoslavnima bio je po koji katolik i protestant. Čim su novine najavile njihov dolazak u Beograd i izneli program njihovog putovanja – splitski jezuiti spremiše plan za ”bratski doček”. Došli su u Split – lađom iz Metkovića. Dočekali su ih članovi pravoslavne crkvene opštine i drugi. Lađom koja ima dnevnu vezu sa Visom i Komižom krenuli su posle pola sata za Vis. U Visu je toga ljeta ljetovao sa đacima beogradskog teološkog fakulteta, prof. Glumac. Kad se lađa približila pristaništu, izletnici skladno intoniraše crkvenu pesmu. Fanatizovana masa, predvođena od dvojice katoličkih sveštenika – počela je da viče, demostrira i baca kamenice na lađu. Kao obezumljeni vikaše: Dolje ćirilica! Živila nezavisna Hrvatska! itd. Dizaše u vis štapove i ruke. Čuvara pristaništa koji je dohvatio konop bačen sa lađe, baciše u more. Prof. Glumca koji je bio na pristaništu zamazaše gnjilim jajima. Izaslanika šibenskog episkopa g. Macuru – arhijerejskog namesnika, izviždaše. Kapetan lađe uvidešvi da su u opasnosti životi izletnika, krenuo lađom za Komižu. U Komiži još i gore. Nije preostajalo drugo već lađom natrag u Split. Dođoše noću izmoreni, razočarani, prestrašeni i gladni. Jedan od izletnika katolik, izjavio je: ”Od danas neću više da budem katolik!” (Na povratku iz Visa, sastao sam se sa pojedinim izletnicima i u društvu sa protom Sergijem urukalom, ispričali su što se dogodilo u visu i Komiži. Pokazali su i veliko parče kamena koje je doletelo sa pristaništva u lađu. Da se neraspiruje verska mržnja – kao po komandi – o ovom nehrišćanskom i barbarskom događaju novine nisu pisale)

2. Jauci iz Makarskog primorja2

I Makarski Ljetopis koga je pisalo nekoliko fratara od 1773. do 1794. godine svedoči o mržnji rimokatoličkih svećenika i njihovih vernika prema pravoslavnim Srbima ili – rkaćima3 kako su oni pogrdno nazivani o odnosu Rimokatoličke crkve i nje-nih vernika prema pravoslavnima koji su živeli u Makarskom primorju u drugoj polovini osamnaestoga veka. Franjevački letopisac sa simpatijama piše o poznatom hajduku iz imotske krajine Ivanu Bušiću – Roši harambaši, rimokatoliku koji je još slavio svoju krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja, ali po novom gregorijanskom kalendaru, kada je 1775. godine, na dan njegove krsne slave Svetoga Ivana Krstitelja u Imotskom polju ubio tri pravoslavna Srbina – rkaća jer su orali, a nisu poštovali rimokatolički pra-znik.4 Taj isti Roša presreo je duvanjske trgovce, a među njima i jednog Rkaća – pravoslavnog Srbina jer nije umeo da očita Očenaš Rimske crkve.5 Sa nasla-dom franjevački letopisci beleže kako su mletačke vlasti u Makarskoj 1778. godine zaplenile robu jednog mostarskog trgovca – rkaća.6 Proces prisilnog prevođenja pravoslavnih u rimokatoličku veru nastavio se i u devetnaestom veku. Tokom 1817. godine rimokatolici su spalili arhivu srpske crkvene opštine u Metkoviću, u kojoj su postojali podaci o stradanjima pravoslavnih od Rimoka-toličke crkve i mletačkih vlasti, ali i austrijskih vlasti samo zbog toga što su ispovedali svoju staru veru.7 Pozivajući se na dokumenta koja su ostavili pravoslavni sveštenici u Metkoviću, Vlačić navodi da su im 1837. godine vlasti po nalogu rimokatoličkih crkvenih dostojanstvenika bili zabranili da obavljaju verske obrede.8 Iste godine, na pravoslavni Božić, rimokatolici su navalili na pravoslavnu crkvu u Opuzenu sa koje su skinuli zvono.9 Pravoslavnima je tokom i sredinom devetnaestog veka bilo zabranjivano da slave svoje praznike po starom julijanskom kalendaru. Serdar Ivan Kačić koji je po novom gregorijanskom kalendaru slavio svoju krsnu slavu Svetoga Ivana, nekadašnjeg pravoslavnog Svetog Jovana, zatvarao je u tamnicu one hrišćane koji su svoje zemljoradničke poslove obavljali držeći se sta-rog kalendara.10 Pravoslavni su prisiljavani da pucnjima prangija svečano dočekuju rimokatoličke biskupe koji bi posećivali mesta u kojima su živeli.11 Sačuvali su se dokumenti koji potvrđuju kako su teško živeli pravoslavni sveštenici u Opuzenu na čije su kuće noću nasrtali rimokatolici, stalno ih uznemiravajući. Svoj dolazak u novu parohiju morali su prijavljivati rimokatoličkom biskupu.12 Na sve molbe pravoslavnih koji su tražili pomoć i zaštitu, vlasti nisu odgovarale.(13)

priredio Tomica Kerčulj





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo