Вести

Grehovi i gluposti roditelja i praroditelja su iza naših leđa, a mi smo, i bivstvo i bivstvovanje za sebe i prema sebi.

Oliver Vulović, 20.06.2009

+++

Ako je Olja Bečković i činila neke „grehe“ prema ovom „uvaženom“ društvu, a njegova je suština – govorim o salonskom Beogradu – kojem su se određeni novinarski krugovi parazitski prislonili radi sopstvene promocije više nego egzistencije, ogovaranje, dojava, intriga, spletkarenje i druge prateće radnje javnog hekleraja i kukičanja, ima li i tada iko pravo da joj bezobzirno čereči porodicu i maloletnog sina istura ispred u boju za njihove ciljeve koje nastrano predstavljaju kao opšte srpske. Nema, i ne sme da ima i kada to već radi mora biti kažnjen po Zakonu.

Oni koji su tokom antiterorističkih akcija na Kosmetu u detalje opisivali kako Balisti ne prezaju da kao živi štit isturaju svoju decu iznad čijih glava su pucali na policiju su sada „hrabro“ isturili tuđe i to, o hrabrosti, dete svoga protivnika iznad čije glave pucaju u istog. Da se razumemo, nisam oduševljen medijima koji ne dele moje mišljenje ali mi je van pameti da jurcam decu njihovih novinara po gradskim budžacima u nameri da ih preko njihovog ovakvog ili onakvog života diskreditujem i tako naudim mediju u kojem rade i idejama za koje se zalažu.

Ovo prostačko razvlačenje Bećkovićkinog deteta bi da je u pitanju neka normalna država bila brzo okončana epizoda odgovarajućom reakcijom nadležnih ali to se ne može dogoditi u Srbiji koje u stvari ima dve, u Srbiji u kojoj zastupnici određenih ideologija iste zastupaju preko njihovih zloupotreba, u Srbiji u kojoj je ekonomija i dalje svedena na prvobitnu akumulaciju kapitala, na demokratiju koja se održava demokraturom nevladinih neostvarenih ženturača i nacionalizmom kojeg kletvama zastupaju u šefa partije zaljubljene domaćice – članice.

Nismo mi odvojeni od EU samo zbog njene nakardane politike prema nama, koliko zbog unutrašnje politike koja je odličan bazis za evrobirokrate da iskreiraju sva moguća i nemoguća opravdanja za nastavak dvadesetogodišnjeg iživljavanja nad Srbijom. Umesto da pravimo tribine, da nešto radimo, izdajemo ozbiljnije časopise, mi koji mislimo da Srbija nema šta da traži u NATO paktu i da sadašnji režim ne može da sačuva Kosmet, samosažaljivo čekamo dok se pod našom senkom (tako to vide naši politički protivnici) dovoljno ne ižive neke splačine od novina i tzv novinara. Olja Bećković je reper , jer ona je ipak jedna od perjanica medija koji u svemu nacionalnom vidi opasnost, koji nam mora ukazati na put kojim ćemo se i mi medju sobom, ma koliko vam to komunistički zvučalo, tokom njegovog prelaženja konačno izdiferencirati.

Nacionalizam kao ideologija ne isključuje demokratiju u njenom izvornom značenju, naprotiv, ona je njegov nedovojiv deo i mi koji istinski želimo da doprinesemo, svako prema svojim mogućnostima, uspehu u konačnom pravednom rešenju srpskog nacionalnog pitanja na ovim prostorima moramo bez ustezanja i glasno reći da oni koji svoje ekonomske interese brane poput Zelenih beretki u Sarajevu tokom rata ili Balista u Prištini a rolajući to sve u oblandu brige za domovinu jesu poslednji ološ, kojem se putem regularne procedure to mora i de jure staviti do znanja.

Oliver Vulović, 20.06.2009