Вести

Преломни тренутак Вере, Истине и Историје.Крајем маја 2009. године на тлу Српства догодио се Преломни тренутак Вере, Истине и Историје.

Часлав М. Дамјановић; 15.06.2009; (СРПСКЕ НОВИНЕ, Торонто)

+++

Међутим, упркос огромном народном огорчењу и протестима поводом посете америчког подпретседника Џозефа Бајдена, дозволе да посети Дечанима, и неким одлукама мајског СА Сабора – три догађаја чија повезаност чини поменути Преломни тренутак – изгледа као народ и православни верници нисмо схватили суштину те Преломности. Држава наравно није ни поменута јер фактички и не постоји. Осврнућемо се прво на саставне делове овог Преломног тренутка.

Џозеф Бајден није лобиста!

Пре свега, катастрофално је данас се заваравати интерпретацијом да је Џозеф Бајден – лобиста! У нормалној цивилизацији оданој моралним начелима и одговорности, лобистичка кампања је приватан комерцијално-рекламно-идеолошки подухват, којим се у оквиру законских и уставних одредби и моралних начела, истичу сопствени ставови да би се без наметања евентуално утицало на мишљење и одлучивање изабраних и постављених државних органа и функционера.

Чињеница је, међутим, да Џозеф Бајден није резултат никакве такве лобистичке кампање! Иако у принципу он јесте најмљен да обави одређени посао – никаква лобистичка кампања није прејудицирала државну политику САД, Западне Европе, па чак ни Израела, нити је ма какав приватни лобизам завладао америчком, светском, нити српском политиком, медијом и културом – нити данас, после такозваног Хладног рата, нити у дужем периоду од пред завршетак Другог светског рата до данас. Јер, иако провокатори попут Џозефа Бајдена, Ричарда Холбрука, Џозефа Либермана, Џона Мекејна и безброј сличних јесу заиста плаћени и најмљени – чињеница је да није у питању никакво лобирање.

И историјска и савремена Инквизиција и Сатанизација Православља, заправо напад Антихриста на Веровања у Бога, и историјска и савремена Сатанизација Срба – иако у принципу јесу противзаконито лобирање – нису заиста никакво приватно лобирање већ су узурпирања законитости, власти, правде, истине, историје и културе.
Такво узурпирање, које се у принципу током историје називало фашизмом, нацизмом, комунизмом, па чак и дарвинизмом и сличним рекламним новотаријама – данас је јасно да је сатанизација којој срж нису никакве економске, националне нити верске дистинкције – срж јој је ликвидација нашег Веровања у Бога. Зато је покушај да се данас Сатанизација Православља и Срба прикажу као жртва приватних лобиста заиста суманута јер антиправославни поход Западне Европе и Ватикана, укључујући данас и Америку заиста није никакав лобизам!
Покушај прикривања насиља Западне Европе и Ватикана као лобистичког – не само данас – него још од такозваног Константиновог прихватања Хришћанства као званичне државне религије Римског царства – заправо је папагајско крештање које Зло и хоће од нас – да крештимо прегласно – али бесмислено – а Историја која се маја 2009. године догодила доказује колико је наше схватање заражено Злом.

Нити надлежни међународни органи, нити контролисане међународне медије – нису уопште реаговали! Као да се ништа није догодило – а јесте се догодило! А ми? Схватили смо шта се догодило тачно онако како нам је једино дозвољено да схватимо.

Мај 2009. године:
Историја на земљи Српства!

Насупрот француском “Déjà vu“ – “стварност укочена“, “Jamais vu“ значи видети “први пут“, као када беба првипут сагледа стварност. Зато да се не би смо заваравали, мудрост преподобног Јустина Ћелијског, рече нам да је „наивно и плиткоумно сматрати савест, у њеној емпириској датости за сигурно мерило добра и зла“ јер је “савест упрљана, огреховљена, болесна“ и “само када се очисти, освести, исцели и обогочовечи, само онда може бити сигурно мерило добра и зла.“ А ми, као бебе, изгледа нам као да се све догађа тек по први пут, и не пада нам на памет да наше искуство обогочовечимо!

А мудрост Ћелијског рече нам и то: “Постоји само једна провера савести – Христос“!

Зашто?
Зато што је “савест без Бога – ужас“!

“Посету“ Џозефа Бајдена назвали смо “Убица се враћа на место злочина!“ Нашим огорчењем доминирала је његова изјава “Срби су неписмени дегенерици“ (ЦНН, 1993.), која је превазишла чак и увреду Ричарда Холбрука “Срби су злочиначке сероње“. (“Бајден: Срби су неписмени дегенерици“, Е.А. АЛО, 19/05/09)

Многи су с пуним правом сматрали Бајденову посету Високим Дечанима – скрнављењем!

Морало је постојати објашњење Бајденовог разлога за посету Дечанима! Тај разлог није објашњен. Морало је постојати објашњење разлога због којег су Сабор и Синод дозволили Бајдену скрнављење Дечана и због чега су поништили противљење владике Артемија. Ни тај разлог није објашњен.

Објашњење та два разлога јесте објашњење заразне катастрофе Преломног тренутка који се догодио на тлу Српства. У документацији “Римске вере“ у “служби србофобије и геноцида“ (“Слобода или смрт“, број 257), Др Смиља Аврамов указује да су у злочину “геноцида у БиХ 1941.“, који је “отпочео разарањем културних споменика и духовног наследства“ – “Срби проглашени духовно и ментално инфериорним“ – “што је послужило као платформа за покатоличење српског народа“ – због чега се приступило “организованом физичком истребљењу Срба.“

Џозеф Бајден је Католик. Недавно је хрватски фратар Илија Живковић обзнанио да је баш на Бајденовој оданости Римском Католицизму наговорио Бајдена да се Србија бомбардује. Средином осамдесетих, кадгод је група америчких конгресмена на челу са Филипом Крејном одржавала у Конгресу презентације посвећене Дражи Михаиловићу и Равној Гори, тај исти Бајден увек се изругивао примитивним добацивањем. Конгресмен из јужног Њуџерзија, Џим Кортни, одбио је да учествује у презентацијама због блиских веза са Мештровићем млађим.

Бајден је већ од раније био под утицајем снажне групе америчких Хрвата. Иако су медије у то доба називале Бајдена “провинцијским политичарем“, који користи Косоваре албанског порекла за лажни “ауторитет за међународне односе“ – иако тада није знао где су ни Србија нити Косово – тај исти Бајден донео је такозвани Акт о стабилизацији Србије, на којем се и дан-данас, са промењеним именима разноразних конгресних резолуција и закона – заснива америчка антисрпска политика. Заправо, на том Бајденовом Акту заснива се амерички државни тероризам, који деценијама спроводе Џозеф Либерман и Џон Мекејн (блиски пријатељ Џона Диогардија, некадашњег конгресмена, доцнијег претседника Албанске Асоцијације у САД), да не спомињемо Клинтона, Хилари, Холбрука, Олбрајтову и остале. Истовремено, антисрпским акцијама америчког државног тероризма – противзаконито наоружавање БиХ, Хрватске, и Аланаца на Косову, и најзад бомбардовање Србије и заснивање Трибунала – покретачка снага била је асоцијација америчких Хрвата.

Дакле… Бајден каже “Срби су неписмени дегенерици“, Холбрук каже “Срби су злочиначке сероње“, Ватикан каже “Срби су духовно и ментално инфериорни“!

У питању је “Déjà vu“ – “укочена стварност“ стварност Ватикана, Западне Европе, Светог Римског Царства, фашизма, нацизма, комунизма, државног тероризма – “укоченост“ државног тероризма која траје – а ми се понашамо “Jamais vu“ – ми сулудо то што траје – видимо “први пут“!

Логична су два закључка који се врло лако могу документовати:

Први је – моћна америчка хрватска емиграција делује по налогу Ватикана; други – пошто ни већина Бошњака, нити већина Шиптара нису Римокатолици – логично је да их је Ватикан организује због своје антихристке мржње Православља и расистичке мржње Срба.

А пошто говоримо о суштини одговор се мора поједноставити: Мрзи Србе зато што верују у Бога!

Важно је, међутим, баш овде истаћи и трећи фактор:

Оно што ми сулудо називамо “лобирањем“ није било уопште никакво “лобирање“ – Не! – државни тероризам био је званична државна политика. И то не само америчка…

Када се озбиљно размисли, тај државни тероризам – био је баш оно против чега смо ратовали – нацизам, фашизам, комунизам, диктатуре црне, црвене, жуте, зелене... лагали су нас кроз историју – сва та убијања била су заиста клеро-фашистичка узурпација закона и морала.

У документацији “Римске вере“ у “служби србофобије и геноцида“, Др Аврамов потврђује да је “организовано физичко истребљење Срба“ почело “разарањем културних споменика и духовног наследства“! На шта се надовезује и из чега произилази ова непобитна чињеница?

Документовано је да Ватикан иступио из Хришћанства због тога што Хришћанство није желело да прихвати папу за Бога. Православно Хришћанство наставило је да верује у Бога – Ватикан је наставио да верује у папу. То су неоспорне чињенице, зар не?

Ватикан је концентрисан на развој глобализма под својом контролом још од тренутка када је Константин признао Хришћанство за државну религију Римског Царства. Пошто је и чињеница, дакле, уопште није питање зашто су Римско Царство и Западна Европа проглашени “Светим“ Царством – није питање јер осим оних који сматрају папу за Бога – сви остали су “духовно и ментално инфериорни“!

Та расизам није “платформа“ само за “покатоличење српског народа“, нити само за “истребљење Срба“. Већ два миленијума огромном пропагандном кампањом Ватикан рекламира обману да је Римокатолицизам искључиво Хришћанство – да је веровање у папу а не у Бога искључиво Хришћанство – и да баш зато проливање крви у име свог агресивног глобализма – које је заправо против Веровања у Бога – Ватикан све остале сматра “духовно и ментално инфериорним“!

Свети Дух очигледно је отсутан у овом крволочном процесу.

Антихристова лаж није се променила не само од шестог века – није се променила од покушаја искушавања Исуса, па чак и Адама – није се променила од првог човековог свесног корака на планети Земљи, јер чињеница је да је искључиви циљ та два миленијума Ватиканове пропагандне кампање – ликвидација Веровања у Бога.
Инквизиција клеро-расизма не заснива се на Светом Духу.
Инквизиција клеро-расизма заснива се – на мржњи.

Према томе, пошто је срж два миленијума лажи ликвидација Веровања у Бога, и пошто је данас јасно да Антихрист покушава да коначно ликвидира Православље баш зато што Православље заиста јесте стварно Веровање у Бога – питање је једноставно: Знамо шта је учинио Растко – али шта је учинила наша Црква?

“Si vis pacem para bellum“ “Ако си за мир буди спреман на рат“

У мој дечачки живот парабелум је ушетао са комунистима. Парабелум је моћно оружје као данашњи Магнум. До најезде комуниста доминирао је немачки шмајсер. Послодавци из Хердона, у америчкој Вирџинији, свакако су већ снабдели своје најмљенике много ефикаснијим убилачким справама чак и од Магнума. Али, Ватиканова инквизициона клеро-тапија њихових најмљеника – “право да убијају“ “духовно и ментално инфериорне“ – није се променила. У време мог дечачаштва, комунисти су узурпирали клеро-тапију да убијају моћним парабелумима, али се нису устручавали, па су се чак и иживљавали сечењем гркљана и гушењем шакама – јер њихова клеро-тапија била је клеро-тапија коју је Ватикан доделио усташама.

У трагању за одговором шта је учинила наша Црква доминира незаборавна истина да су комунисти, решавајући проблем “духовно инфериорних“ Срба – прострелили очи Исуса Христа на фресци на Опленцу. Пошто фреска мора да је страдала од парабелума, извињавам се што тек данас схватам порекло парабелума: “Si vis pacem para bellum“ – “ако си за мир буди спреман на рат“.

Чим је “para bellum“ на латинском – значи ватикански је. Историја потврђује да јесте. Али, Историја такође потврђује да није Хришћански. Зато закључујем да је комунистички парабелум био ватиканска клеро-тапија. Али… схватим такође и да је парабелум данашњих наследника комуниста – поготово оних који су узурпирали нашу Цркву – та иста Ватиканова клеро-тапија:

Исусу су на Опленцу парабелумом прострељане очи зато да не види да Антихристи незнабожци и богохулници настављају да истребљују “духовно инфериорне“ – да не види њихову расистичку мржњу у име Антихриста – да верници не виде да се наставља исти злочин истих богохулника који данас лажно представљају себе и њихове парабелуме – као злочине у име некакве “браће у Христу“.

Тек када се схвати да су и прошла и данашња издаја – иста јерес истих богохулника – може се схватити да се ради на уништењу Веровања у Бога. Јер, пошто они који почињавају јерес свакако да не верују у Бога – из тога произилази и шта је крајем маја 2009. године на тлу Српства заиста учинила наша Црква учинила у Преломном тренутку Вере, Истине и Историје.

Свети Дух je очигледно био отсутан!

Насупрот многим лупањима, неки закључци медија били су изванредни. Черечење Владике Артемија узело је епископима две трећине времена трајања Сабора. Косово није озбиљно ни поменуто. О одлуци владике Артемија против Бајденове посете Вискоим Дечанима само је неколико „Црквиних“ дискутовало. Остали су ћутали. Ваљда су се плашили. А о поништењу одлуке владике Артемија није се чак ни гласало. О инквизицији у Аустралији ни речи. О Америци и Канади дискутовало се врло површно.

Лакрдија… Један коментатор вели да то никако “не би требало да ради Црква наша која је судећи по четири последња Сабора заиста дотакла дно свог живота.“ У праву је јер је очигледно да Свети Дух није био присутан нити на Сабору нити у Синоду, а да суштина духовног није ни додирнута. Поменуто је чак и да Синод није Црква? То је требало да гласи “Црква“ није Синод, јер “Црква“ је надимак митрополита Амфилохија… И наравно, поново су помињани “политички комесари“, “пуковнички чинови“, “чланови генералштаба“. Из свега овога лакше ће се схватити шта Црква јесте урадила.

Џозеф Бајден ослобађа Дечане од владике Артемија!

Коментари читалаца били су наравно неизмерно садржајнији од униформисаности контролисаних медија:
“Ниједне новине нити ТВ нису објавиле истину како се Сабор одвијао и како су 6 епископа ућуткали преосталих 40“. (Коментар, “Глобалне обмане и улога појединих епископа СПЦ“, Радмила, 14/06/09, 06:30)
“Да ли је ово смутња?“

“У последњем Саопштењу са Сабора на сајту СПЦ пише“:

“Одлука г. Бајдена да посети нашу највећу светињу у нашој јужној покрајини, манастир Дечане, представља гест добре воље и јасну поруку онима који би или да и даље руше или да присвајају српске цркве и манастире на Косову и Метохији.“ Дакле, “Г. Бајден је одлучио, а Сабор прекида свађе и доноси одлуку да он брани Дечане од владике Артемија који га руши већ 40 година… молитвом?“ (Коментар, “Глобалне обмане и улога појединих епископа СПЦ“, Невена, 20/05/09, 23:02)

Јасно је ко руши. И то не само Дечане! Али… ко то брани Дечане од владике Артемија? Сабор, Синод или Бајден?
Или “Црква“ по Бајденовом наређењу?

Православцима је јасно:

“Не само да никада нећемо сазнати шта су радили на Сабору – само ћемо се једног дана пробудити укатоличени!“ (Коментар, “Глобалне обмане и улога појединих епископа СПЦ“, Радмила, 14/06/09, 06:30)

Једног дана пробудићемо се покатоличени – то је суштина!

Исус је заветовао Апостоле оставио да наставе Његову Проповед – да “шире Реч“! Коју Реч? Реч Божију. Да шире Веровање у Бога и одговорност Божијем. Очигледно је да данас наша Црква то не чини.

Протосинђел манастира Дечани, Сава Јањић, јавно је изјавио:

“Бајден је наш пријатељ и пријатељ манастира Дечани и његов долазак у манастир је добродошао“. Пошто је Бајденов долазак “велико охрабрење“ и за Манастир и за Србе, Јањић га је упознао са “историјским, верским и културним значајем Високих Дечана за српски народ – али и за светску културну баштину“ – наводно због тога што је “манастир под заштитом УНЕСКО-а“. (Вечерње Новости, Независност без повратка, 21/05/09, 10:04:05)

Зато Дејан Луки каже у “Вечерњим новостимa“:

“Џозеф Бајден, први гробар Србије у америчкој политици, успео је, захваљујући Борису Тадићу, да оскрнави и светилиште Високих Дечана, и то упркос одсуству благослова домаћина, рашко-призренског владике Артемија“, који се пре оскрнављења Дечане, “огласио бритким саопштењем“:

“Манастир Дечани под садашњом управом већ је, нажалост, постао познат по свом деловању које је на штету српских интереса, поставши у одређеном смислу, бастион антисрпског деловања које је на штету српских интереса на Косову и Метохији, што ова посета (Бајдена) и потврђује“. (“После Бајдена“, Дејан Луки, “Вести“, 26/05/09)
Пошто Луки сматра опомену владике Артемија “страшно крупном речју“, он одговара – прима га “политички комесар“ манастира Високи Дечани:

“Високи извор упућен у стање у Епархији вели ми без икакве резерве да је Сава “политички комесар“ у Дечанима“.
“Усред бомбардовања Косова и Србије, прецизније 28. марта 1999. године, тадашњи британски гробар Србије, министар спољних послова Робин Кук, уручио је протосинђелу Сави Јањићу 9.000 фунти“ за “радио-станицу која би на Косову и у Србији контрирала “Милошевићевој пропаганди“. За протосинђела Саву, радио-станица против Милошевића, од пара оних који нас управо бомбардују и разарају, била је дакле, у том тренутку националне драме – прироитет, а несрећа српског народа другостепени догађај“.

А данас – приликом Бајденовог скрнављења Високих Дечана, извор укључен у “срце последњих збивања каже ми затим да су кључни људи иза саопштења Сабора, којим се дезавуише Артемијева верска забрана Бајдену да скрнави Високе Дечане – били владика Иринеј Бачки и Иринеј Аустралијски“. (Исто)

Дакле, такорећи на 10-годишњицу дана када је тело српског православног монаха Харитона пронађено у селу Тусус код Призрена, са одсеченом главом, поломљеним костима руке, сломљеном кичмом којој је недостајало неколико пршљенова, и срцем избоденим ножем, један епископ који, опседнут искључиво политичком мржњом, спроводи најбруталнију клеро-фашистичку ватиканску инквизицију у Аустралији, и други, који је “ганут“ и “узбуђењен у души“ зато што нас Ватиканска Столица “не види“ некаквим “мање вредним хришћанима“, и који је уплетен у богохулно скрнављење вечитости душе – сходно томе и у дезавуисањ вечитости Светог Духа – “дезавуишу“ верску одлуку владике Артемија.

Чињеница да ова два “врла“ епископа унижавају владику Артемија, “који, да се разумемо, није с Косова побегао, већ је на њему остао да страда са својим народом – уствари се ругају свим српским жртвама – не само овима у последњој деценији 20. века – већ и онима који су кроз читаву историју пале на Косову за Српско Косово“ (Р. Лончар, Владике се наругале српским жртвама, Вести, 21/05/09) – захтева прецизнију формулацију:

Они који не верују у Бога, осиноно, политички и богохулно “дезавуишу“ владикину верску и духовну одлуку скрнављења Веровања у Бога!

Ватиканово “физичко истребљење Срба“ почело је 1941. “разарањем културних споменика и духовног наследства“! Џозеф Бајден, који Србе сматра “неписменим дегенерицима“ очито тим речима послушно изражава оданост Ватикану да су “Срби су духовно и ментално инфериорни“!

То значи, Џозеф Бајден је дошао у Високе Дечане да у име Ватикана види српски споменик који ће бити претворен у албанско-византијску лаж.

Чињеница да је наша Црква починила овај злочин скрнављења доказује да они који не верују у Бога – “дезавуишу“ онога ко верује у Бога.

“Oни који не верују у Бога настављају комунистички раскол!“

Тврдња заблуделог политикантског петоколонаштва наследника сарадника са окупатором да је само СПЦ “остала као национална установа која једина функционише на нивоу глобалног Српства и не престаје да врши своју духовну и националну мисију“ – је катастрофалан. Не само да је данашња СПЦ против национална, и не само што здружено са петоколонашким политичарима јерествује фантазмагоричну лаж некаквог “глобалног Српства“ – већ је постала и политичка установа која не само да је престала “да врши своју “духовну и националну мисију“ – већ, маскирана лажима, врши заправо ликвидацију српске и православне духовности:

У коментару написа “Укидање Грачаничке Митрополије – Укидање Слободне Српске православне цркве“, јасно се каже шта је наша данашња Црква:

“Они који не верују у Бога укинули су једину Српску Светосавску и једину Српску Православну Цркву“!

И даје се сасвим једноставно објашњење:

“Oни који не верују у Бога настављају комунистички раскол!“ (Коментар на “У одсуству команданта дужност врши каплар – Ћира“, Жикица, 25/05/09. 02:45, Новинар.де)

И то и јесте чињеница:

Oни који не верују у Бога “дезавуисали“ су вечитост Светог Духа и прогласили га за смртног.
Oни који не верују у Бога стали су на страну мржње Џозефа Бајдена и фашистичког и расистичког државног тероризма.

Oни који не верују у Бога покушавају да укину Српску Православну Цркву – некадашњу Слободну Српску Православну Цркву – која је једина стварна духовна српска Црква Правог Славља.

Oни који не верују у Бога заиста настављају Ватиканову фашистичку, усташку и комунистичку мржњу Српског светосавског Православља.

Oни који не верују у Бога “дезавуисали“ су православно светосавско теолошко образовање, и заменили га ватиканском квази-теолошком јеретичношћу, зато да би обезбедили ликвидацију Православља као целине.
Oни који не верују у Бога узурпирали су СПЦ зато да би је предали издајничком двомиленијумском рекламерству крваве антихристке јереси. Наследници оних политичких пропагатора који не верују у Бога, као што су су позних шездесетих долазили у мантијама епископа и протојереја из Синода у Београду да у “Викогену и другим америчким градовима“ “под заклетвом сведоче пред америчким судовима да је Црква у комунистичкој Југославији слободна“, (“У одсуству командира дужност врши каплар – Ћира!“, “Последњи расколник“, “Дионисијевац“, Novinar.de, 23/05/09) и данас у истим мантијама лажу под заклетвом!

Лажу зато што у Бога не верују.

Издаја Веровања у Бога је суштина Преломног тренутка Вере, Истине и Историје, који се крајем маја 2009. године догодио на тлу Српства… али, чак ако се Срби и пробуде једног дана покатоличени – Право Славље је до сада победило све нападе антихриста, јеретика и проданих ватиканском рекламерству и ножу јер Православље је истина веровања у Бога.

Часлав М. Дамјановић

извор: СРПСКЕ НОВИНЕ, Торонто