Вести

Brzina nije svojstvo pravoslavnih hrišćana. Oni se, u jutarnjoj molitvi, mole Bogu da ih sačuva od „đavolske brzopletosti“. Samo je jednom Gospod Hristos nekog podstakao da žuri: „Što činiš, čini brže!“, rekao je

Trajko Ćirić, Stari Beograđanin, 05.06.2009

+++

onom nesrećniku koji je više voleo srebro od Učitelja, i koji je Hrista izdao poljupcem.

Brzina je svojstvo opasno. U brzini se greši – nesvesno ili svesno. Pred kraj sveta, đavo će se mnogo razgneviti, jer mu je cilj da se što pre obračuna sa vernima Hristu, i u Otkrivenju Jovanovom piše da se „satana razgnevio jer vremena malo ima“.

Dakle, u Srpskoj Crkvi nekome se žuri. Sabor episkopa SPC još čestito nije bio ni završen, kad se novi Sinod ustremio na episkopa raško-prizrenskog Artemija, da bi mu se osvetili zato što odbija saradnju sa Šiptarima i ne pravi velike metanije pred srbomrscem Bajdenom. I ne samo zato. Pre svega, Artemija treba ukloniti kao učenog branioca Sv. Predanja, antiekumenististu i razobličitelja lažne teologije. Zato je izvršen napad na vladiku Artemija preko napada na oca Branislava Peranovića. Saopštenje Sinoda je napisano tako kao da narkomane leče (i tuku kad krše pravila) u manstiru Crna Reka. Cilj je prost: nauditi ocu Nikolaju, vernom „artemijevcu“ i doslednom čuvaru vere i liturgijskog poretka, koga antijustinovci Amfilohije, Atanasije i Irinej bački ne mogu da vide očima.

Novi, pučistički Sinod SPC, na čelu sa antijustinovcima Amfilohijem i Irinejem bačkim, uz jurišnika – kandidata za patrijarha, Atanasijevo čedo Grigorija, kreće u žestok obračun sa svima koji brane sabornost i istinu u SPC. Vladika Artemije, verni sin Sv. Justina Ćelijskog, prvi je na udaru. Sledeći su vladika banatski Nikanor i vladika banjalučki Jefrem. Pošto su sinodalci dobro povezani sa „evroatlantskim medijima“ u Srbiji, od RTS-a do „Blica“, hajka će biti žestoka. Ministar vera je Amfilohijev i Irineja Bulovića čovek, Boguljub Šijaković. On, kao profesor, od marksiste postao pravoslavac, pa se, posle „nacionalističke“ faze, vezao za papski fond „Konrad Adenauer“ i sad je globalista s tri državljanstva. (crnogorskim, BiH i srpskim). Šijaković će, uz pomoć „žuto crvene“ vladajuće koalicije, usrdno pomagati svoju antijustinovsku koaliciju.

Radović & Bulović & Durić & Sladojević, četiri jahača srpske apokalipse, obračunavaće se i sa „sitnim ribama“ antiekumenizma i „zilotizma“: od „Zakonopravila“ do Rukumije i Crne Reke. I to brzo! Brzo! Brzo! Treba da im dođe rimski papa, koga priželjkuju u gostima još od 1994. godine.

Crni mag papske propagande u nas, Bulović, ima odlične veze sa vlašću. Njegov čovek, Perić, episkop jegarski, je na čelu Radio – difuzne agencije, uprkos svim kanonima. Bulović već godinama, zahvaljujući svojim vezama među vlast imajućim, sprečava da Teološki fakultet (njegova prćija) bude izbačen sa Beogradskog univerziteta, iako mnogi njegovi predavači i profesori ne ispunjavaju NAUČNE kriterijume za ostanak na Univerzitetu. Teološki fakultet dobija akreditaciju na „lepe oči“ (skrivene iza tamnih naočara) episkopa bačkog, koji već dvadeset godina ne piše nikakve naučne radove, nego se bavi spletkama i papofilskom politikom, tako da se smučava i svojim najbližim saradnicima, poput Andreja Ćilerčića. On je, iz Patrijaršije, gde je bio Bulovićev žbir, pobegao u Nemačku (sad ga, na polju propagande, menja Živica Tucić.)

„Ljubveobilni“ Bulović, teško pogođen „nasiljem“ oca Peranovića, prećutkuje mnogo šta drugo u SPC – recimo, svoje duhovno rukovođenje episkopom vranjskim Pahomijem, koji se kod njega ispovedao u doba najžešćih skandala. Tu je i „zaštita“ sveštenika Vladimira Vukašinovića, za koga i vrapci na grani znaju da nosi belu mantiju preko crne duše. Vladiki sremskom Vasiliju, koga je hipnotisao kao zmija žabu, oprašta blagoslovitelja „Škorpiona“, „oca“ Gavrila iz Privine Glave, vračara u mantiji, samo zato što mu Vasilije dopušta da upravlja eparhijom sremskom – on, Irinej Bulović, siva eminencija SPC. Dok Gavrilo u Privinoj Glavi može da vrača, i uzima nesrećnim ljudima na desetine hiljada evra, sveštenik Peranović ne sme da se bori pritiv narkomanije.

Dakle, apokalipsa Srpske Crkve počinje.

Neka se borci za veru dobro drže: episkopi Artemije, Jefrem, Nikanor i „Zakonopravilo“ i manastiri ovčarski i kablarski, Rukumija, Crna Reka i Sopoćani i Miodrag Petrović, otac Žarko Gavrilović, Vladimir Dimitrijević, Predrag R. Dragić Kijuk, Željko Kotoranin i drugi. Oni će biti prvi na udaru, nemilosrdnom i žestokom.

S druge strane, neka se i jahači apokalipse drže na svojim bledim konjima, sećajući se sudbine onoga kome je Hristos naložio da požuri sa svojim činjenjem. Ne dao im Bog njegovu sudbinu!

Trajko Ćirić

Stari Beograđanin

izvor: BORBA za Veru, 05.06.2009

Format teksta, podebljanja i ilustracija -novinar.de