Човекова веровања су одјеци првих његових искустава о себи и свету у коме живи.
Владислав Б. Сотировић,24.05.2009
+++
Било да су настала на основу непосредног чулног опажања околине, било да су плод свесне, организоване индоктринације, веровања су одувек била покушај објашњења појава и збивања. Човек употребљава говорну или писану реч да би исказао смисао оног што жели рећи. Језик му је крцат симболима, али се често служи и знацима или сликама који нису строго описани.
Симболи се спонтано стварају у несвесном, мада касније могу бити свесно разрађени. Спонтано стваране или свесно разрађене, појединци, групе људи, па и народи, их прихватају, или не, употребљавају, користе се њима као знацима за распознавање и припадност (некоме, нечему). У Српским земљама и код Српског народа године 1990.-те се појавио један знак, симбол“ уздигнута и раширена три прста“, и то у облику који не одговара Истини, коју сведочи Православље. Наиме, у Православљу, скупљена три прста (палац, кажипрст и средњи прст десне руке) симболизује сједињено Свето Тројство. Мали прст и домали прст десне руке, притиснути уз шаку, представљају сједињену човечанску природу, Господа Исуса Христа, и Божанску природу Господа Исуса Христа.
Међутим, симбол, знак „уздигнута и раширена три прста“, представља разбијање Светог Тројства-Господа Бога Оца, сина Господа Исуса Христа и Светог Духа.
Овакав знак „уздигнута и раширена три прста“ користили су католички Хрвати, усташе, на челу са поглавником Анте Павелићом за време Другог светског рата приликом давања заклетве. Исту употребу, овај знак је имао код Хрвата и за време Првог светског рата, као и после њега. Код Римокатолика је уобичајна употреба и поздрав знаком „уздигнута и раширена три прста“. Мало је познато да су се и нацистички војници немачког Вермахта заклињали са три раширена прста на уздигнутој десној руци за време Другог светског рата (што се да и конкретно видети на приложеној фотографији из Данске).
Појављивање и употреба знака“ уздигнута и раширена три прста“, у Српским земљама и Српском народу од године 1990. -те тумачења и објашњења шта значи тај знак, су само (ОБМАНА) и поистовећивање са Римокатолицима, и са Хрватима, тј. усташама и усташтвом. Вероватно, да Срби не знају, или нису знали, да су знак „уздигнута и раширена три прста“употребљавали Хрвати, усташе као и Римокатолици. Да народ зна, тј. кад би му се објаснило, ко је, и када употребљавао исти знак, сигурно га не би прихватио, односно, одбацио би га.
Овде се поставља круцијално питање: да ли су људи који су“увели“ у народ овај знак пре две деценије, то знали!? Аутентични, искрени српски националисти и патриоте пак знају да једино ТРИ СПОЈЕНА ПРСТА јесу, и одувек су били, српски поздравни симбол. Исти овај симбол користе и Грци (нпр., грчка војска при полагању заклетве). Дакле, треба се борити само за поздрав са три спојена прста, а одбацити нпр. симбол песнице коју су носили Отпораши 5. октобра 2000. г. у Србији (иначе амерички плаћеници и агенти), комунистичку петокраку или раширена три прста, симбол који је Србима 1990. г. натурио Вук Драшковић и његови следбеници. Ево једног примера из новије српске повести о исправном поздрављању на српски и православан начин.
Године 1937. Свети владика Николај Велимировић је држао велики народни збор у Ваљеву, пред (за оно време 
огромном) масом од 30.000 људи. Повод је била борба против Конкордата са римокатоличком црквом (тада су Срби били у истој политичкој и националној ситуацији као и данас када се потписује нови Конкордат са Европском Унијом али са истим циљем – поунијаћивање Срба).
На крају свог говора, владика Николај је позвао српски народ да дигне увис српски поздрав речима „ТРИ ПРСТА УВИС, СРБИНЕ!“ након чега сви дижу три СПОЈЕНА (а не раширена) прста.
Владислав Б. Сотировић
Оснивач и уредник онлајн магазина
„Serbian Patriotic Front“
Да би сте послали коментар морате бити улоговани