Вести

Aкт Епископа жичког Хризостома Е.бр.449 од 1.5.2009.г.-

З.Д. 11.05.2009

+++

ТЕКСТ АКТА:

„СВИМ АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЕСНИЦИМА, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, СВИМ ЦРКВЕНИМ ОПШТИНАМА И СВИМ УПРАВАМА МАНАСТИРА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Овим нашим дописом извештавамо вас да се у црквеним, односно манастирским просторијама не могу одржавати никаква предавања, нити пак лаици (световњаци) могу држати било какве говоре без Наше писмене дозволе“

Из епархије жичке стигао је пакет мера. Поново забране и поново подсећање да на челу епархије стоји самозвани диригент вокалног страховладања.

Да ли се његове законодавне палице плаши народ, или се плаши епископ сам?

Народ се не плаши. Народу већ ово постаје забавно. Жички епископ почиње од своје владавине да прави цртани филм и у том филму је он главни лик.

Сви смо некада гледали цртане филмове. Тако знамо и за ликове у тим филмовима, који су стално некоме потурали ногу, и после много одгледаних филмова, где главни лик не може да опстане ако некоме не пакости, тај лик почиње код публике да добија симпатије.

Тако и нама, верујућем народу, епископ постаје све симпатичнији и све саосећајније гледамо на његову личност која не може да носи мир ако некоме не упути претњу.

А да ли је епископ почео да се плаши себе и свог начина којим влада у епархији Жичкој?

Вероватно да се плаши. Јер свој допис почиње реченицом „Овим Нашим дописом извештавамо вас…“ . Употребио је множину са којом је он саставио допис, а у потпису тог дописа стоји само једнина, тачније он сам је потписао тај допис.

Множину са којом је он саставио допис написао је великим словом „Нашим“, а множину „вас“ којој он упућује допис написао је малим словом.

Да вируси никада не застаревају, показује и неронска малаксалост оваквог дописа.

Да ли је могуће да један епископ познаје теолошку историју, а да пре тога није упознао историју народа коме и сам припада?

Могуће је.

Епископ Хризостом не зна да ни Турци нису могли да забране поробљеним Србима да се окупљају, јер да су могли данас у српском фолклору не би постојало глуво гламочко коло, настало у периоду турског поробљавања.

Па ако се Срби нису плашили турских сабљи, зашто би се данас плашили епископског пера са којим је врло нервозно потписао своје име и тиме завршио допис наредбе.

А да ли ово и личи на наредбу?

Наравно да не. Све што почиње реченицом „Овим Нашим дописом извештавамо вас, да се у црквеним, односно манастирским просторијама не могу одржавати…“, не носи наредбу већ начин којим нас неко обавештава о свом размишљању, или свом одлучивању.

Пошто је епископ написао „…црквеним, односно манастирским просторијама…“, народ му поручује да ћемо поштовати његову жељу којом нам се кроз допис обратио, и да ћемо Цркву, као и до сада, користити само за молитву, а манастирске просторије, као и до сада, поштовати са правом да их користи само монаштво.

Пошто порта у којој се налази српкса православна светиња (Црква), није просторија већ простор, народ ће се у порти понашати као што се и до сада понашао.

Да ли ћемо у порти причати, певати, делити духовне и животне савете једни другима, да ли ће неко рецитовати, а неко душекорисно беседити, то ће остати само право окупљеног народа.

Било шта да изаберемо од напред наведеног, тим изабиром нећемо кршити ни дисциплину духовности, ни дисциплину људскости.

Ако се епископ Хризостом тако савесно предаје дисциплинској бризи светиња које је наследио док му мандат у Жичи траје, народ му овим путем пружа помоћ и обавештава га да се посвети пропусту који („несвесно“) прави када милицију позива да у порти Цркве брине о његовој безбедности.

Да је простор око цркве улица онда се не би подизала ограда око тог истог простора, и том оградом се дало до знања да свако ко пређе праг капије улази у простор светиње. Како знамо да се са оружијем не улази у простор светиње, тако знамо да епископ крши поштовање према светињи и позивајући милицију да бораве у порти док се он налази у самом срцу светиње (Цркви), злоупотребљава чуваре јавног реда јер их није обавестио да у светињу и простор око светиње могу да уђу само без оружја.

Овим путем Вас, ми народ, извештавамо да саопштите чуварима јавног реда да се у простору светиње не могу налазити са оружијем које на себи носе.

Чувари јавног реда савесно обављају своју дужност и одазивајући се на Ваш позив указују Вам част. Зато би било пристојно да и Ви њима укажете част и да их научите како се у светињи понаша сваки Божији раб, без обзира да ли он у Бога верује или не, јер за Бога смо сви Његова деца.

Народ жичке епархије, овим путем жели да пита свог епископа, када ће доћи тренутак да им се он обрати са дописом у коме се распитује како се боре са туробним животом који им је наметнут? Када ће се он, писмено или усмено, распитивати како народ носи незапосленост, немаштину, скупоћу сваког комада који се налази ван простора народног дома, а потребан је за народно тело и народну душу? Када ће епископ доћи међу жичку омладину, заврнути рукаве на њиховим нежним рукама и погледати да ли је злокобна игла стигла и до њихових вена? И ако јесте да ли ће се као исцелитељ душе и тела позабавити ожиљцима на тој руци и утврдити да ли су тврдокорни постали или се још увек избледети могу?

Када ће се упутити у породице које су, без осврта на немаштину, храбро изродиле више од двоје деце и погледати да ли су све дечије стопице обувене?

Народ жичке епархије, овим путем жели да пита свог епископа, када ће доћи тренутак да им се обрати писменим путем на чијем писму ће стајати ОДЛУКА којом он као епископ ЗАБРАЊУЈЕ да се народ злопати, отпушта са радних места, оскудева у основним животним потребама?

Зашто су сва ова народна питања упућена епископу?

Па коме ће бити упућена ако не своме?

Свако немоћно биће, ако не може телесном оцу да се обрати за кришку хлеба, за руку на коју ће пасти његова суза, за речи које ће умирити уплашену срну душе његове, онда се обраћа свом духовном оцу.

А Ви госпидине, духовни оче Хризостоме, где Ви припадате?

Заветовали сте се подвигу који Вас лишава телесног родитељства и заветом везује за духовног родитеља, али Ваш верујући народ више не види ни Вашу телесност, ни Вашу духовност.

Све што видимо од Вашег постојања то су Ваши папири на којима сем наредби забрана ни запета љубави не постоји.

Ко Вас је задојио горчином према људском бићу?

Ко Вас је задојио горчином према Христовом бићу?

Драги, усабљени, духовни оче Хризостоме, изађи слободно из минског поља који си у својој машти сам створио, и слободно пођи у простор свог народа, сем љубави ни једна мина мржње се ту не налази.

Па ако и не можемо, а нећемо моћи, да се сложимо да светосавље нестане из светосавских храмова, народ Ти обећава да Те због тога неће осудити, ни протерати (онако како Ти протерујеш Божија бића из Божијег простора).

Народ ће Ти помоћи да направиш владичански двог по сопственој жељи, у њему и жељену цркву, па ту служи и живи како годи Твојој души. Одбаци све што подсећа на светосавље народ се неће мешати, нити ће свој глас подизати.

Само скупи снагу и прекини рат који си сам започео са жичким народом. Православно светосавље још има светосавских епископа који ће часно наследити Твоје место и започети свој пастирски рад онако како пастирски завет захтева, онако како Ти ниси умео да га започнеш када си у свету Жичу дошао.

Али није срамота нешто не знати, зато Бога и имамо да би се знању научили.

Срамота је Знање имати и по Знању газити.

И овим путем народ жичке епархије свом епископу поклања речи Господа

„ОСТАНИТЕ У МЕНИ, И ЈА ЋУ У ВАМА. КАО ШТО ЛОЗА НЕ МОЖЕ РОДА РОДИТИ САМА ОД СЕБЕ АКО НЕ ОСТАНЕ НА ЧОКОТУ, ТАКО НИ ВИ АКО У МЕНИ НЕ ОСТАНЕТЕ. ОСТАНИТЕ У ЉУБАВИ МОЈОЈ. АКО ЗАПОВЕСТИ МОЈЕ ДРЖИТЕ, ОСТАЋЕТЕ У ЉУБАВИ МОЈОЈ. ОВО ВАМ КАЗАХ ДА РАДОСТ МОЈА У ВАМА ОСТАНЕ И РАДОСТ ВАША СЕ ИСПУНИ“.

З.Д. 10.05.2009