Вести

Najviši pravni akt Srpske pravoslavne crkve u potpunosti ide naruku mitropolitu Amfilohiju da i dalje ostane na vlasti kao „patrijarhov zamenik”

+++

Ustav Srpske pravoslavne crkve „vezuje ruke” Svetom arhijerejskom saboru da u odsustvu patrijarha promeni članove Svetog sinoda. Iako će biti pokušaja da se ova tema uvrsti u dnevni red predstojećeg prolećnog redovnog zasedanja Sabora koji počinje 14. maja, male su šanse da se bez ozbiljnog narušavanja najvišeg pravnog akta SPC promene članovi „crkvene vlade”, smatraju dobri poznavaoci kanonskog prava.

„Mada je Ustav pun nepreciznosti, on u potpunosti ide naruku mitropolitu Amfilohiju da i dalje ostane na vlasti, jer, praktično, nema pravnog mehanizma koji bi omogućio da se promene članovi Svetog sinoda”, kaže Željko Kotoranin, poznavalac crkvenog prava.

To znači da će i posle ovog sabora u upravljanju crkvom, najverovatnije, ostati „status kvo” iako je svim članovima Sinoda praktično istekao mandat – episkopima bihaćko-petrovačkom Hrizostomu i mileševskom Filaretu prošle godine, a mitropolitu Amfilohiju i episkopu žičkom Hrizostomu ističe ovog meseca.

Po ovlašćenju patrijarha Pavla iz maja 2007. godine, u skladu sa članom 61. Ustava SPC, mitropolit Amfilohije je određen da pomaže Njegovoj svetosti „u svakodnevnom obavljanju svojih prava i obaveza kako u poslovima Svetog arhijerejskog sinoda i Patrijaršijskog upravnog odbora, tako u područnoj mu arhiepiskopiji Beogradsko-karlovačkoj”. Ovaj položaj bljustitelja ili mestobljustitelja (čuvara patrijaršijskih prava) otvara mogućnost da se Amfilohije povuče sa položaja pomoćnika poglavara SPC.

„U skladu je sa kanonima i crkvenom praksom da arhijerej zamenjuje patrijarha ili episkopa najduže godinu dana. Posle isteka tog roka na njihovo mesto, ukoliko se patrijarh ili episkop nisu vratili svojim dužnostima, biraju se drugi arhijereji. Ovo je u skladu sa bratoljubljem i jevanđeljskim načelom da ’ko hoće da bude prvi, bude poslednji’. Na taj način relaksirali bi se i odnosi u episkopatu, ali i očuvao po kanonima utvrđen poredak u crkvi”, objašnjava jedan drugi stručnjak za kanonsko pravo.

To praktično znači da bi mitropolit Amfilohije trebalo sam da se povuče i rukovođenje Sinodom i predsedavanje Saborom ustupi po hirotoniji (rukopoloženju) sledećem najstarijem arhijereju. Ako bi se to dogodilo, u šta malo ko veruje, na položaju „patrijarhovog zamenika” nasledio bi ga mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan. Jovan, inače član zamenik Svetog sinoda zajedno za drugim članom zamenikom episkopom Vasilijem (Kačavendom), u poslednje vreme aktivno učestvuje u radu Svetog sinoda i pripremi dnevnog reda Sabora.

Inače, po ustaljenoj crkvenoj praksi, članove Svetog sinoda na predlog patrijarha bira Sveti arhijerejski sabor na dve godine i to svake godine po dvojicu. Zamenjeni članovi Sinoda po automatizmu postaju članovi zamenici „crkvene vlade” kako bi se sačuvao kontinuitet u radu najviše izvršne i upravne crkvene vlasti između dva sabora.

Sve vladike ravnopravno imaju pravo da budu izabrane u Sveti sinod. Patrijarh, kako se saznaje, vodi preciznu evidenciju kada je ko od arhijereja bio u „crkvenoj vladi” kako bi se izbeglo da pojedini episkopi budu češće od drugih u Svetom sinodu. Nezvanično se, ipak, može čuti da taj princip nije poslednjih desetak godina u potpunosti poštovan, tako da za neke arhijereje postoje tek male šanse da u ovakvom odnosu snaga u episkopatu postanu članovi Svetog sinoda.

„Nelogično je da se insistira na promeni samo dvojice članova Sinoda, jer je praktično svoj četvorici istekao mandat. Sabor je najviše jerarhijsko predstavništvo i crkvenozakodavna vlast i mogao bi da insistira na promeni svih članova Sinoda, pa čak i da odluči da se ponovo otvori pitanje izbora novog poglavara srpske crkve”, smatra jedan izvor blizak Patrijaršiji.

Šta će se dogoditi posle priziva Svetog duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog teško je pretpostaviti. Sve opcije su otvorene. Vladike iz rasejanja počele su polako da pristižu. Kako se saznaje, episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke Longin već je na „konsultacijama” u Bijeljini kod vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Dan-dva uoči Sabora pojedine vladike intenzivno se sastaju kako bi usaglasili strategiju za Sabor.

Predlog dnevnog reda koji utvrđuje Sveti sinod ne saopštava se javno. Svaki arhijerej na početku zasedanja može da predloži dopunu i izmenu dnevnog reda, pa samim tim i da, eventualno, pokrene pitanje izbora novog poglavara srpske crkve. Ukoliko bi predlog da se bira novi patrijarh dobio većinu, redovni sabor bi privremeno prekinuo sa radom i započeo bi „izborni”.

Pošto je Sabor u novembru prošle godine, kako se saznaje, aklamacijom i bez glasanja umolio Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla da, iako bolestan, ostane na svetosavskom tronu, male su šanse da će predlog za izbor novog poglavara SPC, ukoliko ga bude bilo, dobiti većinu.

„Bila bi to bruka za crkvu, da posle pola godine Sabor menja svoju odluku i ponovo smenjuje patrijarha Pavla. Vernici bi sa velikim negodovanjem primili takvu vest”, kaže jedan izvor iz SPC.

Milenko Pešić; POLITIKA
———————————————————

Ruski orden Dostojanstvo patrijarhu Pavlu

Predsednik Međunarodne lige za zaštitu ljudskog dostojanstva i bezbednosti iz Rusije Vladimir Valentinovič Varenikov predao je juče u Dvoru Srpske patrijaršije orden Dostojanstvo, koji je ta međunarodna organizacija dodelila patrijarhu srpskom Pavlu. Kako je objavljeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve, orden je u ime patrijarha primio episkop hvostanski Atanasije, vikar patrijarha srpskog Pavla. Tokom srdačnog i bratskog razgovora, kako je saopšteno, gosti iz Rusije su istakli značaj ličnosti patrijarha Pavla u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli.

Tanjug

[objavljeno: 08/05/2009]

+++

Dvojici vladika istekao mandat, a dvojici sad ističe

Rekonstrukcija Svetog sinoda, „crkvene vlade”koju čine patrijarh i četvorica arhijereja. verovano će biti glavna tema redvnog prolećnog zasedanja Sabora SPC

Na predstojećem redovnom prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje počinje 14. maja, najverovatnije će doći do rekonstrukcije „crkvene vlade”, koja broji pet članova (patrijarh i četvorica vladika). Da li će biti zamenjena samo dva člana Svetog sinoda, kojima je mandat istekao prošle godine, ili sva četvorica arhijereja odlučiće odnos snaga među vladikama na samom saboru. Ima onih koji ne isključuju i mogućnost da se i ovaj sabor pretvori u izborni.

Dvojici episkopa bihaćko-petrovačkom Hrizostomu i mileševskom Filaretu istekao je mandat još prošle godine, a krajem maja navršava se i dvogodišnji mandat mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i vladici žičkom Hrizostomu. Ali glavna prepreka za promenu celog Sinoda, čiji je cilj da se razvlasti mitropolit Amfilohije, jeste što po Ustavu SPC članove „crkvene vlade” predlaže patrijarh koji već godinu i po dana zbog bolesti ne učestvuje aktivno u životu crkve.

Mitropolit Amfilohije, koji po ovlašćenju zamenjuje u Svetom sinodu patrijarha Pavla, protivi se promeni Svetog sinoda. Odmah posle sabora u novembru prošle godine na kojem je zajedno sa episkopom zvorničko-tuzlanskim osujetio već dogovoreno „penzionisanje” patrijarha Pavla, Amfilohije je rekao kako se ostalo na stanovištu da u odsustvu poglavara SPC ne može biti menjan sastav Svetog sinoda.

„Dvojici je istekao mandat, ali im je nastavljen. Nama dvojici traje do maja, a onda ćemo videti na majskom zasedanju šta će i kako će biti”, poručio je mitropolit crnogorsko-primorski.

Iz patrijaršije može se nezvanično čuti kako će ovaj sabor pokazati da li pritiske može da izdrži tada uspostavljena neformalna „vladajuća koalicija” između Amfilohija i episkopa Vasilija (član zamenika u Svetom sinodu).

Mitropolit Amfilohije trebalo bi kao „patrijarhov zamenik” da predsedava i ovom saboru, a kao ustupak, kako bi sačuvao svoju poziciju, pristao bi da „žrtvuje” dvojicu članova Sinoda Hrizostoma i Filareta. Oni bi, kako se nezvanično saznaje, mogli da podnesu ostavke da bi se iz crkveno-pravnog „natezanja” otvorio put da sabor izabere na njihovo mesto drugu dvojicu arhijereja. Da je ovaj scenario ostvariv potvrđuje i vladika šabački Lavrentije koji kaže da sabor ne može da smeni predsedavajućeg Svetog sinoda, a to je Amfilohije, i da će se birati samo dva nova člana „ crkvene vlade”

Da li će ambiciozni episkop bački Irinej ući u Sinod ili će „delegirati” neke od vladika nad kojima ima kontrolu, kako bi sa strane uticao na donošenje važnih crkvenih odluka, još je neizvesno prognozirati. U patrijaršijskim krugovima se priča kako Amfilohije i Irinej nisu baš u prisnim odnosima. U slučaju da Irinej postane član crkvene vlade, predsedavajući bi i dalje bio Amfilohije. A obojica uz episkopa Vasilija (Kačavendu) smatraju se arhijerejima koji ne samo da imaju veliku uticaj na vladike već su, po proceni mnogih, i glavni rivali za svetosavski tron.

Ukoliko bi episkopi izvršili pritisak i na samog Amfilohija da se povuče iz Svetog sinoda, dobri poznavaoci crkvenih prilika ne isključuju mogućnost da on organizuje dolazak na sabor i patrijarha kako bi ga podržao.

„Sabor bez patrijarha nije iznad Ustava SPC i nije samovlasno telo da može da menja članove Sinoda kako hoće. Pojedine vladike su u novembru prošle godine predlagale čak da se promeni izbor poglavara SPC. Umesto dosadašnjeg izbora ’apostolskim žrebom’, zalagali su se za relativnu većinu. A tako se ne bira ni predsednik mesne zajednice, a kamoli patrijarh”, kaže jedan izvor iz SPC.

Poznavaoci crkvene istorije kažu da nije nikakav presedan da Sveti sinod, iako mu je istekao mandat, nastavi i dalje da funkcioniše.

„Sveti sinod zbog ratnih prilika nije menjan od 1939. do 1947. godine. Patrijarha Gavrila su Nemci poslali u nemački logor, a u Beograd nije mogao da dolazi ni najstariji član Sinoda episkop bački Irinej (Ćirić). Rukovođenje Sinodom preuzeo je mitropolit skopski Josif i to kao član zamenik crkvene vlade i bez ikakvog patrijarhovog ovlašćenja”, priča jedan sagovornik iz SPC.

M. Pešić

———————————————————–

Artemijevo pismo vladikama

Jedna od glavnih tema predstojećeg sabora biće i odbijanje episkopa raško-prizrenskog Artemija da preuzme crkve i manastire na Kosovu i Metohiji koji se obnavljaju po Memorandumu iz 2005. godine. Kako se saznaje, Sveti sinod zbog toga preti Artemiju i crkvenim sudom.

Nedavno su u javnosti obelodanjena dva oštra pisma episkopa bihaćko-petrovačkog Hrizostoma, predsednika sinodske Komisije za prijem obnovljenih objekata, upućena Artemiju u kojima mu se zamera na „jeftinom bolesnom politikantstvu” zato što neće da prihvati obnovljene svetinje.

Na drugoj strani episkop raško-prizrenski poručuje da je kvalitet izvedenih radova katastrofalan. Krajem aprila Artemije je uputio Sinodu, ali i svim episkopima pismo u kojem traži da se saboru obrati stručna Komisija za prijem svetinja formirana na osnovu odluke Svetog sabora iz novembra 2008. godine. Kako se nezvanično saznaje, Sinod ne želi da sabor bude upoznat sa nalazima stručne komisije i Artemije je krenuo u lobiranje među vladikama kako bi stručnjaci, ipak, na crkvenoj skupštini predstavili svoj izveštaj.

Iako vladike glasanjem odlučuju o dnevnom redu, ima nagoveštaja da će se na saboru otvoriti rasprava i o sve težem položaju Ohridske arhiepiskopije koja je u sastavu SPC. Arhiepiskop Jovan, pošto ne sme da uđe u Makedoniju, jer mu prete ponovnim zatvorom, uglavnom boravi u Solunu i srpskim manastirima.

Mnogi očekuju i žestoku raspravu o Ustavu SPC za Severnu Ameriku.

„Predlog Ustava koji gura mitropolit srednjozapadnoamerički Hristofor po oceni mnogih nepovoljan je za srpsku crkvu u celini. On je kao vojvođanski Statut za Srbiju”, kaže jedan izvor blizak Patrijaršiji.

[objavljeno: 07/05/2009]POLITIKA