Вести

Kompanija „Agfa” prodaje zemljište sa objektima od istorijskog značaja na Long Ajlendu. – Apel da se sačuva nasleđe slavnog naučnika

+++

Vašington, 5. maja – Da li će Teslina kula i laboratorija Vordenklif na Long Ajlendu biti pretvoreni u prah i pepeo, ili će se oko ovih još uvek misterioznih ruševina izgraditi muzej posvećen američkom naučniku srpskog porekla? To je pitanje koje u današnjem broju detaljno razmatra „Njujork tajms“ uz objašnjenja o tome kako je ova jedinstvena laboratorija izgrađena i šta je ona trebalo da predstavlja. Temu je pokrenula kompanija „Agfa“ koja bi, pritisnuta finansijskim teškoćama, želela da proda oko šest hektara svoje imovine u malom mestu Šoram na Long Ajlendu, gde se nalaze ostaci Tesline kule i laboratorije.

U vreme svog procvata (1969–1992), „Agfa“ je postrojenja na Long Ajlendu koristila punom parom, da bi potom deo fabričkih prostorija zatvorila. Čitav kompleks bio je zagađen industrijskim otpadom i otrovima, da bi se posle uloženih pet miliona dolara ovaj prostor očistio i od februara ove godine je „na prodaji“. Prošlog meseca reporter njujorškog lista dobio je dozvolu da uđe u ograđeni prostor, koji je zabranjen za razgledanje.

„Teslina zgrada od crvene cigle stoji netaknuta, sa elegantnim vetrokazom na vrhu dimnjaka. Ali ’Agfa’ je nedavno zatarabila sve velike prozore kako bi sprečila vandale da i dalje kradu i raznose unutrašnjost laboratorije“, piše u reportaži „Njujork tajmsa“. Unutrašnjost građevine koju je projektovao Teslin prijatelj, čuveni arhitekta Stanford Vajt zagađena je đubrištem: gomile praznih konzervi piva, opušaka i srče…

Tu su i četiri tanka – baterije veličine automobila za koje neki naučnici kažu da bi mogle da odgonetnu misteriju o Teslinim izumima. Kad bi se neki stručni tim pozabavio ovim ostacima, možda bi se mnogo više saznalo i o Teslinim planovima.

Ali posle posete organizovane za pojedine odabrane novinare, jedan od čelnika „Agfe“ spustio je reportere na zemlju: „Agfa“ ne namerava da preduzme nikakve mere kako bi sprečila rušenje ove građevine ako bi kupac za tako nešto bio zainteresovan. Takođe nema nameru da ovaj prostor izuzme iz prodaje celokupne imovine.

Džejn Alkorn, predsednica neprofitne organizacije Naučni centar „Tesla“, poziva da se otpočne kampanja kako bi se sakupio novac za restauraciju ovog mesta i njegovo pretvaranje u naučni i edukativni muzej. Ova organizacija svakodnevno dobija pisma i pozive iz cele Amerike, a po postojećem planu ovaj zapušteni kompleks trebalo bi dase pretvori u multimedijalno stecište mnogobrojnih ljubitelja nauke i pronalazaštva.

Možda će se istraživanjem prilikom restauracije Vordenklifa rešiti jedna od njegovih velikih misterija – tuneli za koje kažu da poput lavirinta okružuju ovo zdanje. Mnogo se o tome priča, ali pitanje je da li oni zaista postoje, dodaje Alkornova.

Povodom teksta u „Njujork tajmsu“ javio nam se još jednom i dr Ljubo Vujović, predsednik Memorijalnog društva „Tesla“ u Njujorku, koji apeluje da se i vlasti i javnost u Srbiji uključe u akciju za očuvanje Tesline zaostavštine.

„Ovu kampanju vodimo još od 1990. godine. Posle mitinga koji smo organizovali na Long Ajlendu, devet američkih kongresmena govorilo je u čast obeležavanja 130. godina od Teslinog rođenja. Mnogi guverneri američkih država posle toga složili su se da 10. juli bude proglašen Teslinim danom u Americi.

„Pogađa nas što nijedan cent nije izdvojen da bi se ispitalo njegovo delo, da bi se odala počast njemu kao naučniku. Mislim da je danas sazreo trenutak da se Teslina laboratorija proglasi nacionalnim spomenikom Amerike“, pisali smo gradonačelniku Blumbergu.

Apelujemo na Vladu Srbije, narod Srbije, kao i sve entuzijaste da se u tom pogledu nešto i učini.

Više o ovoj akciji može se pročitati na sajtu www.teslasociety.com

Z. Šuvaković; POLITIKA
[objavljeno: 06/05/2009]