logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    552 пута прочитано    Датум: 5.05.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Oću da budem Patrijarh!Pismo vladike Grigorija potvrdilo je ono što će, nažalost, ostati zabeleženo iz vremena ovog: da je državna vlast Srbije pokušala da utiče na izbor budućeg srpskog patrijarha.

NIN -Jovan Janjić, 18.12.2008

+++
Već na početku pisma arhijerejima Srpske pravoslavne crkve episkop zahumsko-hercegovački Grigorije predviđa “da će ovo moje pismo donijeti velike promjene, tom mišlju se i ne zanosim”. I, bio je u pravu. Pismo je dobilo veliki publicitet u javnosti, ali, iako prilično obimno, retko ko se ozbiljnije pozabavio onim što je u njemu napisano (možda zato što je sve to “manje-više već rečeno” na Crkvenom saboru, a potom se probilo i do medija), pa je pažnja javnosti uglavnom usmerena na moguće motive pisanja.

Sama pojava pisma za mnoge je bila šokantna, jer se ono pojavljuje a da nije prošlo ni mesec dana od zasedanja najvišeg crkvenog tela, Svetog arhijerejskog sabora SPC, na kojem se raspravljalo, pa su i donete odluke po onome što Grigorije piše. Kao ključna tačka od koje Grigorije u pismu polazi, jeste odluka da se ne usvoji molba patrijarha Pavla za povlačenje iz aktivne službe, odnosno da se ne pristupi izboru novog poglavara SPC. I pored takve odluke Sabora, Grigorije, kako se vidi iz pisma, i dalje se sa time ne miri.

Prema članu 64. Ustava SPC: “Sve odluke Svetog arhijerejskog sabora i Svetog arhijerejskog sinoda, kanonske i crkvene prirode, koje se odnose na veru, bogosluženje, crkveni poredak i unutrašnje uređenje Crkve, punovažne su i izvršne.”
To znači da one kao takve obavezuju sve članove Sabora, bez obzira na to koliko se pojedine vladike sa njima lično slagale.
Na ovaj član, logički, naslanja se član 65. u kojem se kaže: “Sve odluke Svetog arhijerejskog sabora i Svetog arhijerejskog sinoda zapisuju se u naročiti zapisnik (protokol). Taj zapisnik potpisuju svi članovi koji su prisustvovali i rešavali.”
Prema tome, odluke koje su donete i na poslednjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora morale su biti potpisane od svih vladika, posle čega su postale obavezujuće za sve. Otuda se smatra da svako dalje komentarisanje odluka sadrži u sebi protivljenje i negiranje njihove pravne valjanosti.

U Grigorijevom pismu nema gotovo nečeg novog, ali je ono, ipak, iz više razloga značajno. Najpre, njime se potvrđuje dosta toga što su mediji pisali za vreme poslednjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, a zbog čega su opet, kao po nekoj inerciji, napadani da šire senzacionalizam, pa i da (čak, tobože, i oni ozbiljniji) rade protiv Crkve. Ono uveliko i rasvetljava ko od pojedinih vladika kakve stavove zastupa i kakvih nastojanja među njima ima (pored ostalog, i da se menjaju odredbe Ustava SPC o izboru patrijarha na apostolski način). A ono što je, ipak, ostavilo najveći utisak, i što ne može da se zaobiđe, jeste priznanje da je aktuelni ministar vera Vlade Republike Srbije Bogoljub Šijaković, uoči poslednjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, posećivao vladike i predlagao kakav bi trebalo da bude budući srpski patrijarh.
Vlast se ponaša kao da javnost to nije čula. Zato će, posle svega, nažalost, ostati zabeleženo da je godine 2008. državna vlast Srbije, u vreme kada je njen predsednik bio Boris Tadić, a vladom rukovodio Mirko Cvetković, pokušala da utiče na izbor patrijarha srpskog, i to još dok zemljom hodi patrijarh Pavle, koji je za vreme ovozemaljskog života nazivan “svetim čovekom” i koji je širom sveta doživljavan kao jedan od najvećih duhovnika svoga vremena!

A samo dve godine ranije ista ova država donela je Zakon o crkvama i verskim zajednicama, kojim se Crkvi garantuje autonomija. Tako, u članu 6. je zapisano: “Crkve i verske zajednice su nezavisne od države i jednake pred zakonom.
Crkve i verske zajednice su slobodne i autonomne u određivanju svog identiteta.

Crkve i verske zajednice imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove.”

Potom se u prvom stavu člana 7. kaže: “Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica.”
Crkva ima svojim Ustavom predviđenu proceduru za izbor patrijarha. A ona je 1967. godine tako utanačena upravo da bi se onemogućilo uplitanje države.

Vladike su se ponašale kao da nisu dobile Grigorijevo pismo (neki su to i izričito tvrdili). A onda ih je, naknadno, sam vladika Grigorije demantovao. Iz sedišta Eparhije zahumsko-hercegovačke objašnjeno je da su vladike pozivane i pitane na koji način da im se pošalje pismo (i-mejlom, faksom…), ali su pozivane, kako je rečeno, i kada je pismo poslato, da bi se dobila potvrda da je ono stiglo. No, i posle toga vladike su ćutale.

Od osam poimenično “prozvanih” vladika, javno se oglasio samo episkop šabački Lavrentije, rekavši da je odlukom Svetog arhijerejskog sabora da Njegova svetost patrijarh Pavle doživotno ostane na tronu Svetog Save, na to pitanje “definitivno stavljena tačka” i da je posle toga ta tema “potpuno deplasirana”. Vladika Lavrentije poručuje: “Nijedan pojedinac, ma ko on bio, ne može spasti narod i Crkvu. Srpskom narodu i Srpskoj crkvi biće bolje onda kada svaki od nas pojedinačno bude bolji.”

Grigorijevo pismo mesta nije našlo ni među tridesetak tačaka dnevnog reda na prvoj sledećoj sednici (16. decembra) Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Posle ove sednice, članovi “crkvene vlade” otišli su na sastanak kod predsednika Srbije Borisa Tadića. I na ovom sastanku, kako se moglo čuti, pismo episkopa zahumsko-hercegovačkog je mudro prećutano. U zvaničnom saopštenju iz Kabineta predsednika Srbije saopšteno je da je prvi čovek države sa vladikama razgovarao o uvođenju verske službe u vojsku, nastavku gradnje Hrama Svetog Save na Vračaru, vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, kao i o zaštiti kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.

U međuvremenu, vladika Grigorije dao je nekoliko intervjua, u kojima je branio stavove iz svog pisma, ali opet nije nikog od vladika izazvao na polemiku. Jedan od istaknutih ljudi iz Crkve koji se ne slaže sa takvim obraćanjem i sa onim što je u pismu izneto, kaže da možda i nije potrebno da se neko od vladika oglašava, ali navija da se u medijima vladika Grigorije što češće oglašava.

Pismo kao da nije stiglo na adrese na koje je upućeno!

Ipak, teško je poverovati da će ono, posle toliko dobijenog publiciteta, ostati prećutano. Ako ne pre, a ono bar na sledećem redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC, u maju iduće godine.

Jovan Janjić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo