Вести

Скандалозна изјава заменика министра културе у Влади Републике Србије, Бранислава Димитријевића, којом се релативизује и оправдава званична хрватска политика негирања и минимизације Холокауста

sivisoko.blogspot.com, 25.04.2009
+++

и усташких злочина у Јасеновцу, не заслужује само гнушање, него отвара и питање његове кривичне одговорности.

Да, добро сте прочитали: ЗАМЕНИК МИНИСТРА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ, о Јасеновцу има исти став као и Фрањо Туђман, Стјепан Месић, Анте Ђапић, Марко Перковић-Томпсон или који већ познати или непознати љубитељ Павелићеве кланице, па био у Хрватској, Зап. Херцеговини, или у некој мишјој рупи усташке емиграције (да не буде забуне, према штиву попут Преса и било којих дневних новина у Србији, имамо здраву дистанцу, али овде је реч о изјави коју је Димитријевић дао у веома гледаној ТВ-емисији на првом каналу државне телевизије пре само четири дана, пред милионским аудиторијумом, и ствар је, дакле, проверљива и аудиовизуелно забележена).

Србија, као матична држава народа који је, уз Јевреје, Русе и Роме, процентуално највише страдао током Холокауста, дужна је да штити достојанство својих зверски уморених сународника, побијених у НДХ на начине чији је карактер незабележен у познатој историји. Време је (већ одавно) да се мало угледамо на земље које носе сличан историјски бол, и одлучно чувају достојанство и сећање на побијене милионе сународника. Израел, рецимо.

Подсетићу и на то да би оваква изјава у Израелу била незамислива од стране државног запосленика (да, Израел више чува сећање и на српске жртве, него што то ради официјелни Београд). Подсетићу и на то да град Њујорк има споменик жртвама Јасеновца (један од заслужних за то је и оснивач овог блога, Небојша Малић). Београд (као, уосталом, нити један једини град у Србији), НЕМА нити ЈЕДНУ спомен-плочу жртвама НДХ. У Републици Српској је ситуација, срећом, нешто боља, али и тамо однедавно.

Подсетићу и на то да би ова Димитријевићева изјава (и сличне грозоте разних ликова које слушамо сваки дан), у некој цивилизованој и демократској земљи, била и кривично дело.

У претходном коментару, Небојша примећује да је злочин НДХ, зарад лажне равнотеже, након Другог светског рата гурнут под тепих и да је из тога исклијала нова трагедија. Хрватски народ није, попут немачког након ослобођења од нацизма 1945, доживео своју годину нулту, и у будућност закорачио суочен са страхотом злочина почињеног током Другог светског рата под његовим именом (и, нажалост, са учешћем више припадника хрватског народа него што би ико желео). Са друге стране, српски народ је деценијама живео без икакве СВЕСТИ о томе да је један његов део десеткован у Холокаусту. Титова Југославија је своју историографију заснивала на надри-научном дилетантизму, и производила (част изузецима!) послушнике и медиокритете. Студије Холокауста су донедавно биле готово непознате у домаћој академији (изузимајући, притом, неколицину људи који су се том темом бавили, по правилу игнорисани па и дискредитовани управо у Србији).

Због тога нам се и догодило да нам „европске вредности“ у Србији промовишу ликови који би, у неком цивилизованијем и историјски свеснијем друштву, таворили на истој (илегалној) маргини на којој су и љубитељи Адолфа Хитлера. Jeр из истог су коша. Овде нема потребе наводити и подједнако срамотне и мрачне изјаве разних Димитријевићевих истомишљеника, од вулгарног култур-расизма Латинке Перовић, до мрачне хистерије Соње Бисерко, Николе Самарџића, Павела Домоњија, Ненада Прокића и сличних ликова који су испунили читаву палету шовинистичких мржњи: од Самарџићеве белачке супремације (?!) и антисемитизма деведесетих, преко Прокићеве фасцинације нацизмом (у коју, ни кривог ни дужног, постхумно гура и Зорана Ђинђића на језиво подмукао начин), до језивог аутошовинизма који поменута екипа баштини данас. Друштво које је сопствену историју овако олкао бацило под ноге, и не може да очекује ништа друго осим блата дневнополитичког оспоравања жртава, и свођења вредности једног народа на гротескну монету за поткусуривање. Горе од тога, нормална Србија (ако је више има уопште), сном мртвијем спава, а јавни простор контаминира најцрњи шовинизам невладника и њихове (директне или индиректне) екипе за прљаве послове и обезбеђивање савршеног алибија за клеветање српског народа – оне дивље и фабриковане неонацистичке маргине која се појавила одједном и ниоткуда а коју су одређене другосрбијашке телевизије учиниле правим медијским звездама, упркос гротескности и патогености саме њихове појаве, мутним начинима присуства у јавности као и маргиналном броју (који је и даље превелик, јер и један љубитељ нацизма у Србији је један превише). Има ли икакве разлике између малоумног клинца који црта нацистичке симболе по зиду, и ових који негирају Јасеновац? Нема, једино је ствар у томе што су ови који негирају Јасеновац (а контролишу и медијски и јавни простор, и стране донације а сада и министарства, како видимо), учинили могућим малоумне хитлеровце по мрачним зидовима. Што примети Димитрије Војнов недавно:

Kad je reč o apsurdu neonacizma u Srbiji, nažalost, smatram da on uopšte nije neočekivan. Poistovećivanje narodnooslobodilačke borbe sa titoizmom i histerično negiranje svih njenih tekovina dovelo je do toga da danas mladi ljudi mnogo više čitaju o tome kako su za Šumarice krivlji Srbi koji su ubili Nemce nego Nemci koji su izvršili odmazdu. Kao što se za bombardоvаnje RTSa više krivi Dragoljub Milanović od NATO pakta.

Не може се, са једне стране, негирати право на живот једном народу (српском, у овом случају), а истовремено монополизовати историјска баштина тог народа. Димитријевић и њему слични раде управо то. Не може се китити антифашистичким отпором, а пљувати по народу који је тај отпор изнео. Не може се бити моралан и залагати за цивилизацијске вредности, а имати принципе квислинга. Антифашисти који релативизују Јасеновац и који су, у ратовима на рушевинама Југославије подржавали СВАКУ групацију која је баштинила нацистичку агенду из Другог светског рата; од Туђманове Хрватске до Харадинајеве „Косове“ и Изетбеговићеве ЅЅ Ханџар-творевине. И да, ОНИ су и послужили као узор и пример свакој будали и провокатору који се по Интернету и пред камерама кити барјацима под којима су убијани Срби у Другом светском рату. Како је кренуло, испашће и љотићевски „СДК“ узорни антифашистички пример. Јер, руку на срце, Димитријевић и слични данас суштински стоје на истој страни на којој су стајали издајници и квислинзи пре готово седам деценија.

Србија мора да одлучи да ли је земља која поштује елементарно достојанство своје историје, или је сметлиште на којем је могуће јавно газити по костима наших побијених сународника. Негирање и релативизација нацистичких и усташких злочина у Другом светском рату, морају ући у кривични законик, а достојанство жртава нацизма и НДХ мора бити неприкосновено, уколико се желимо уопште звати људима. Међутим, то се у скорије време неће догодити, јер би тада на оптуженичкој клупи, уз беспризорне скинхеде, седела и читава прва постава Друге Србије; њихова сабраћа у идејној наопакости.

Дакле, смена Димитријевића. Сада и одмах. Чак је и Г17 Плус шокиран овим изливом моралног људождерства. А то нешто говори.

Г. Председниче Владе и г. министре Брадићу, дугујете објашњење српској јавности.

Допуна (26. април, 06:30)

Прес потврђује моју ранију претпоставку:

Бранислав Димитријевић је, иначе, син Војина Димитријевића, истакнутог представника српског (sic) невладиног сектора, у Министарство културе дошао у време прошле владе, а према сазнањима Pressa, кључну улогу у његовом постављењу имало је управо лобирање невладиног сектора, које га и данас штити од смењивања.

Ово што данас управља Србијом у ствари и није влада, већ невлада, која само извршава наређења својих финансијера и госпорада, успут се лично богатећи.

izvor:  sivisoko.blogspot.com

+++

Pomoćnik ministra javno ispljuvao Srbe – BRADIĆU, SMENI GA!

PRESS ONLINE; 24.04.2009

Pomoćnik ministra kulture Branislav Dimitrijević na RTS-u javno podržao antisrpske stavove Borke Pavićević, prećutao inimiziranje ustaškog genocida i oštro napao SPC! n Stranke traže njegovu smenu!

Ispljuvao Srbe na nacionalnoj televiziji… Pomoćnik ministra Branislav Dimitrijević

Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra kulture zadužen za međunarodne odnose, otvoreno je u emisiji „Da, možda, ne“ na RTS-u podržao antisrpske stavove Borke Pavićević, kritikovao SPC i čak prećutno podržao minimiziranje ustaškog genocida u Jasenovcu!!! Većina parlamentarnih stranaka zbog toga je juče od ministra Bradića zatražila da odmah smeni Dimitrijevića, ali on to, bar zasad, odbija da učini!

Na potezu… Ministar Bradić

Pomoćnik ministra Dimitrijević se u emisiji, čija tema je bila nacionalna kultura, založio za hitnu reformu Srpske pravoslavne crkve. On se, naime, složio sa stavom Borke Pavićević da „nereformisana SPC vuče Srbiju unazad“! Dimitrijević je, takođe, oštro napao fudbalera Dušana Savića koji je kritikovao Pavićevićku, i ustvrdio da je „Borka pravi patriota“. Konačno, pomoćnik ministra je rekao da nema ništa protiv nove postavke u Muzeju u Jasenovcu, iako je u TV prilogu koji je emitovan kustos tog muzeja rekao da je u ovom ustaškom logoru ubijena samo 75.561 žrtva!?!

I G17 ljut

Većina parlamentarnih političkih stranaka juče je, zbog ovog skandaloznog nastupa, zatražila hitnu smenu Dimitrijevića! Odgovornost pomoćnika ministra traži čak i G17 Plus, čiji je kadar ministar Nebojša Bradić.

U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića uputili su nas na ministra Bradića jer, kako nam je rečeno, premijer ne vidi razloga da se meša u tu priču?! I portparol DS-a Jelena Trivan kaže da „neće, ne može i ne želi“ da komentariše Dimitrijevićeve izjave.

– Neka pomoćnik i njegov resorni ministar objasne o čemu se radi – kaže Trivanova.

Suzana Grubješić, potpredsednik G17 Plus, stranke čiji je ministar Bradić kadar, ističe da se ne slaže ni sa jednom Dimitrijevićevom izjavom i smatra da bi on morao da bude pozvan na odgovornost.

– Ne slažem se ni sa jednom izjavom gospodina Dimitrijevića. Ne znam ni ko je taj gospodin. On nije kadar G17 Plus. Zato tražite komentar od ministra kulture – kazala je Grubješićka.

Vučić: Vezati ga za radijator!

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže da „taj čovek pod hitno mora da dobije otkaz“.

– Ako ne dobije otkaz ili ne da ostavku, smatram da lekari po službenoj dužnosti treba da reaguju i prepišu mu terapiju vezivanja za radijator, mada sumnjam da bi mu i to pomoglo – kaže Vučić.

Na primedbu da je ministar Bradić upravo kadar G17 i na pitanje treba li tražiti ostavku Dimitrijevića, ona je kratko poručila: „Pitajte ministra“.

Međutim, u Ministarstvu kulture juče nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj. Na pitanje da li će ministar Nebojša Bradić tražiti ostavku ili preduzeti neke mere protiv Dimitrijevića, jer je on u svojstvu njegovog pomoćnika iznosio stavove potpuno suprotne zvaničnim stavovima Vlade, u Bradićevom kabinetu su nam samo rekli:

– Nijedna od pomenutih tema nije u nadležnosti Ministarstva kulture. Branko Dimitrijević radi stručno, savesno i odgovorno posao pomoćnika ministra!

Na drugoj strani, lider Jedinstvene Srbije i jedan od čelnika vladajuće koalicije Dragan Marković Palma kaže da Dimitrijevića „treba odmah najuriti iz Vlade“:

– Ko je, bre, taj čovek?! Ko je on da zahteva reformu SPC?! Zna li on da je to autonomna institucija?! A tek proglašavanje Borke Pavićević za patriotu! Pa, nemam reči! To je strašno! Ta žene se zalaže za nezavisnost Kosova, a pomoćnik ministra je hvali!? Pa, ko je ovde lud?! Znate šta? Ne treba Bradić da mu traži ostavku, taj Dimitrijević mora sam da je podnese! – kaže Marković, koji najavljuje da će od premijera Cvetkovića lično zatražiti da Dimitrijeviću da otkaz!

DSS: Ostavka!

Potpredsednik DSS-a Dušan Proroković kaže da su Dimitrijevićeve izjave „više nego skandalozne“, te da ministar Bradić mora pod hitno da reaguje.

– U svakoj Vladi ima nesuglasica i različitih mišljenja. Ali, o ovako skandaloznim izjavama svog pomoćnika mora da se izjasni ministar Bradić i objasni da li su to zvanični stavovi Ministarstva i Vlade. Moralno bi bilo da taj Dimitrijević sam podnese ostavku – navodi Proroković.

INTERVJU… Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra kulture

Dimitrijević: PRESS RADI ZA ŠEŠELJA, VI STE JAKO ZLI I JAKO POKVARENI!

BEOGRAD – Pomoćnik ministra kulture Branislav Dimitrijević u intervjuu za Press juče je ponovio sve svoje skandalozne stavove iz emisije „Da, možda, ne“ na RTS-u i čak optužio Press da radi u skladu sa „ideologijom Vojislava Šešelja“!?!

Na naše pitanje po kom kriterujumu je procenio da je Borka Pavićević „srpski patriota“, kada ona otvoreno optužuje Srbe kao krivce za rat u bivšoj SFRJ, pomoćnik ministra kaže:

– Kao što je sama gospođa Pavićević u emisiji rekla, da li vi znate kako se Srbija nedavno odbranila od osude za genocid? Pomoću „Žena u crnom“, „Beogradskog kruga“ i šumadijskih dezertera…

Vi, kao pomoćnik ministra, podržavate i dezerterstvo?!

– Ja to nisam rekao! Ali, da u ovoj zemlji nije bilo aktivnog civilnog sektora, mi bismo i dalje bili svetske parije i poslušnici jednog ubilačkog miloševićevog aparata.

Dobro, ali kako vi, kao službenik Vlade, možete da podržavate Borku Pavićević kada ona, na primer, otvoreno podržava nezavisnost Kosova?!

– Ja nisam nikad čuo da Borka Pavićević podržava nezavisnost Kosova! Ono na čemu ona insistira jeste činjenica da je bivši predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić rekao da su Albanci talog ove zemlje. Da li biste vi pristali da živite u zemlji čiji predsednik za vaš narod tvrdi da je talog?! Pa, vaš politički ideolog Vojislav Šešelj osim što je hteo da nas kolje zarđalom kašikom, predlagao je i da se Šiptari bace preko Prokletija, što samo što nije i učinjeno.

Na RTS-u ste rekli da nemate ništa protiv nove postavke u Jasenovcu, iako je u prikazanom prilogu kustos muzeja rekao da je u tom ustaškom logoru ubijeno samo „75.000 ljudi“?!

– Vi tvrdite da sam ja rekao da je u redu što su Srbi, Romi, Jevreji i antifašisti ubijeni? Pa, vi ste ili jako zli ili jako pokvareni!

Ne, mi to ne tvrdimo, ali mislimo da ste kao pomoćnik ministra morali da osudite minimiziranje ustaškog genocida?! Pa, procene Titove državne komisije, Memorijalnog muzeja holokausta u Vašingtonu i Centra Simon Vizental kažu da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 ljudi?

– Kažem vam ja, vi ste ili jako zli ili jako pokvareni!

Mi samo radimo svoj posao, a šta vi radite, kada kao pomoćnik ministra javno optužujete SPC?!

– Svaki građanin bi trebalo da ima pravo na svoj stav, pa dozvolite da ga imam i ja. Pitanje da li je crkva reformisana nije odlučujuće za moj duhovni život, ali bi ovo pre svega pomoglo samoj crkvi da povrati ugled i moralni autoritet. Nije li prevashodna uloga crkve da bude moralni autoritet?

U spornoj emisiji bili ste potpisani ne kao građanin, već kao pomoćnik ministra?

– To što sam pomoćnik ministra ne znači da sam prestao da budem građanin.

Javno ste se založili i da Beograd dobije ulicu Josipa Broza Tita. Da li je to stav Ministarstva kulture?

– To je moj građanski stav. Josip Broz je jedna od najmarkantnijih figura naše prošlosti i taj deo prošlosti se ne može ukinuti i zaboraviti.

B. BOJIĆ;  BEOGRAD, 24.04.2009.

izvor: PRESS

+++

REDAKCIJSKI KOMETAR

Ovde pogledajte celu emisiju RTS-a „Da možda ne“ od 24.04.2009. godine. (Link RTS-a)

Urednik