Вести

Hrizostom Jević postao je poznat srpskoj javnosti pre par godina, kada ga je mutna voda izbacila na površinu, tj. na prve stranice dnevne štampe, povodom batina koje je dobio u svome dvoru.

izvor: SAVEST.ORG

+++

Izudarao ga je njegov sveštenik zato što mu Hrizostom nije dao kanonski otpust, ali taj podatak je brižljivo filtriran u medijima. Mediji su prikazali Hrizostoma Jevića kao mučenika, a o njegovom mučitelju nisu rekli ni reč – navodno, uhapšen je jedan osumnjičeni, i dalje od toga ništa nije procurilo u medije. Takvo filtriranje podataka ima svoju cenu, i tu cenu je Hrizostom morao platiti prošle godine, kada je izabran da odradi najprljaviji posao Sinoda u čitavoj istoriji postojanja Sinoda. Naime, određen je da on bude predsednik „Sinodske komisije za prijem obnovljenih objekata SPC u Prizrenu“……..

…..U kom svojstvu je Hrizostom pisao vladici Artemiju? Kao član Sinoda? Svakako nije u svojstvu člana Sinoda, jer Sinod najpre mora da zaseda, pa kad u predviđenoj proceduri donese neku odluku, onda tu odluku zvaničnim putem upućuje dotičnom episkopu. Naravno, svi znamo da je to samo mrtvo slovo na papiru. U realnom životu stvari stoje ovako – najpre Amfilohije objavi volju svojih evroatlantskih poslodavaca, zatim se ta Amfilohijeva izjava provuče kroz sednicu Sinoda, i na prvom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora ta odluka postaje saborska. U svakom slučaju, ni u ovoj proceduri nema mesta za Hrizostoma Jevića…….

…..Ne sumnjamo, međutim, da bi lojalni građanin BiH-ne bio isto tako lojalan granđanin Kosova i kao episkop bi uspostavio sa Ramušem Haradinajem divan kontakt i odličnu saradnju. Jedan takav lojalni građanin već odavno sedi u Dečanima i čeka da postane Episkop raško-prizrenski. Uoči svakog sabora Teodosije Šibalić najavljuje svoj dolazak na čelo Eparhije raško-prizrenske. Nedavno je ovom lojalnom građaninu Kosova u posetu došao Boris Tadić, ali ne zvanično u svojstvu predsednika Srbije, nego u privatnu versku posetu kao običan građanin druge države. Tako ga je „lokalna vlast“ na Kosovu pustila da uđe, i tako se on ponašao u Dečanima, a sve u organizaciji Havijara Solane i Nato-alijanse. Bio je to prvi korak u razvoju dobrosusedskih odnosa između Srbije i njene okupirane teritorije. Mali korak za Borisa Tadića, ali veliki za čovečanstvo. …

…I ne samo da zamišlja, nego i delima potvrđuje svoja zamišljanja. Na pokloničkom putovanju u Jerusalim, prilikom posete sinagogi, Hrizostom Jević je za svaki slučaj turio na glavu jevrejski ćulaf, da ne bi neko, ne daj Bože, pomislio da on insistira na ratnoj opciji!!!

Kao da kaže: „Slikajte me sa jevrejskom kapicom na glavi, da osiguramo opstanak Bihaćko-petrovačke eparhije“. Eto kako on misli na svoju eparhiju čak i kad je dale ko od nje. A vladika Artemije „nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa problemima svoje Eparhije“ i zato nikada ne stavlja na glavu beli albanski ćulaf, što će mu se neizostavno vratiti kao veliki bumerang, tj. zauzvrat ni albanske hodže neće da stavljaju na glavu srpsku šajkaču ili pravoslavnu kamilavku, a to je nedopustivi ekskluzivizam koji može da dovede u pitanje opstanak bilo koje Pomesne Crkve. Pogledajte sa kakvim čuđenjem gleda Hrizostom čoveka koji kroz sinagogu hoda u žutom kačketu……čitaj dalje (savest.org)

izvor: savest.org, 28.04.2009