Вести

Na Veliki Petak Njegovo Preosveštenstvo Episkop Artemije služio je u 15. časova Večernje sa iznošenjem Plaštanice a zatim u 18. časova Jutrenje Velike Subote.

+++

Beseda Episkopa Artemija na Veliki Petak
(na iznošenju Plaštanice)

Ima li, braćo i sestre, strašnije predstave od ove koju danas gledamo pred sobom?! Bog položen u grob! Rukama čovečijim. Rukama čovečijim razapet Bog i sahranjen Bog. Šta je to? Kakva je to tajna? Šta se to događalo pre dve hiljade godina na ovoj planeti što se Zemlja zove? Da, to je bio vrhunac Božanske ljubavi prema čoveku. Jer čovek nije stvoren za smrt. Čovek je stvoren za život večni, za besmrtnost. Ali, postavljen u raj nije poslušao zapovest Božiju. Nije održao ono što mu je rečeno da bi živeo večno, nego je prestupio zakon Božiji. Narušio je zapovest Božiju i po reči Gospodnjoj:

„U koji dan okusiš s njega, umrećeš“ (Post. 2, 17).

To se i desilo. Adam je najpre umro dušom, jer je smrt duše odvajanje od Boga a zatim je sledila i smrt tela, i Adama i njegovih potomaka – svih do Gospoda Hrista. Ali Gospod je i dalje brinuo, promišljao o čoveku. Pripremao mu je spasenje. Slao je proroke, slao je anđele, slao je svete ljude da rodu ljudskom govore i svedoče šta treba da rade i da mu potrvrđuju i utvrđuju veru u obećanoga Mesiju, koji će doći u svoje vreme da izbavi rod ljudski od troglave aždaje: greha, smrti i đavola.

Ali kada se Mesija javio neku su ga prepoznali, prihvatili, krenuli za njim, kao sveti Apostoli. Četa mala ali odabrana. A neki su i dalje ostali tvrdovrati, tvrdoga srca i pomračenoga uma. Nisu poverovali iako su gledali mnogobrojna čudesa Njegova koja je činio, i mrtve vaskrsavao. Čak ni četvorodnevni Lazar nije im bio dovoljan dokaz da je pred njima Mesija – Sin Božiji. Nego su brinuli: o čemu? Brinuli su o svojoj slavi, o svome položaju, o svojoj sujeti! Jer gle, “sav narod ode za Njim“, govorahu starešine jevrejske. Ako Ga ostavimo i dalje sav će narod krenuti za Njim a mi ćemo ostati na cedilu, ostaćemo bez naroda. I zato smišljahu: šta? Da Ga na prevaru uhvate i ubiju, na prevaru, jer se bojahu naroda. Narod je poverovao u Gospoda Hrista. On Mu je klicao na ulasku u Jerusalim pre pet dana: „Osana Sinu Davidovu“ (Mt. 21, 7). Trebalo je taj narod okrenuti protiv Njega. I uspeli su. Ta ista masa koja je pre pet dana klicala “Osana“, danas je pred Pilatom urlala:

„Raspni ga, raspni“ (Lk. 23, 21).

Tražili su smrt za Životodavca. Tražili su da bude stavljen među zločince Onaj koji je najveći dobrotvor roda ljudskoga. Tražili su da ubiju Boga a On je došao da oživi čoveka, da ga uzdigne iz ništavila, da ga vrati u slavu prvobitnu, da ga usini ponovo Ocu svome Nebeskome. Ali eto, da su Gospoda poznali ne bi Cara Slave razapeli, kaže se u jednoj pesmi.

Juda, jedan od učenika Hristovih, poslužio je jevrejskim starešinama. Izdao je svoga Učitelja. Prodao Ga, kao poslednjega roba za trideset srebrnika. Ali se nije nadao da će ga osuditi na smrt. Jer veli današnje Jevanđelje: „Videši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se“ (Mt. 27, 3). Ne pokaja se! Nije došao da zatraži oproštaj, nego se raskaja, pao je u očajanje i otide te se obesi. A Gospod izvrši svoju misiju radi koje je došao. Dozvoli bezakonicima, da njihovo bezakonje pobedi, da bude razapet na Krstu, da umre na Krstu. “Svrši se“, reče Gospod i predade duh svoj u ruke Oca Svoga Nebeskoga. A jevreji, skinuše Ga sa Krsta – dva potajna učenika Josif i Nikodim i položiše Ga u grob isečen u kamenu. A Hristovi neprijatelji otidoše Pilatu i rekoše:

„Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: Posle tri dana ustaću. Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dođu kako učenici njegovi noću, da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Ustade iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve. Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate“ (Mt. 27, 63-65).

Po promislu Božijem reče to Pilat. Da oni sami postave svoje ljude za stražare, da oni sami svojim rukama utvrde grob, da bi očiglednost vaskrsenja bila potvrđena. Jer da su rimski vojnici čuvali grob mogli bi da kažu Jevreji: „Prevariše nas Rimljani, dozvoliše da bude ukraden iz groba“! Ne! Sve što su Jevreji zamišljali da se sve odigrava na njihovu korist okrenulo se na njihovu štetu, na njihovu sramotu. Tako i Gospod, danas položen u grob, treći dan je vaskrsao, a to ćemo, ako Bog da, proslaviti za dva dana.

Neka je slava Gospodu Hristu koji je radi nas ljudi bio razapet, mučen, stradao i sahranjen u grobu ali je i vaskrsao radi našega spasenja i radi našega života večnoga. Mi, braćo i sestre, pratili smo Gospoda ovih pet dana na putu ka Golgoti, na putu stradanja, sastradavali sa Njim i danas sastradavamo sa Gospodom u grobu ali se i nadamo Njegovome vaskrsenju i našemu vaskrsenju. Jer On je radi toga i postradao i sahranjen bio da bi vaskrsenjem svojim otvorio put vaskrsenja rodu ljudskome, da bi nas vratio ponovo u raj iz koga smo zbog Adama bili proterani i tako da bismo nasledili i mi život večni. Neka je slava Gospodu, Njegovoj milosti, Njegovoj ljubavi sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska; 18. april 2009. 18:45

Format teksta -novinar.de