Вести

Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije najavio je danas nastavak akcije prikupljanja sredstava za otvaranje još sedam narodnih kuhinja,

+++

koliko je u ovom trenutku potrebno da bi se prehranilo srpsko stanovništvo koje gladuje u izolovanim enklavama širom pokrajine.

Akcija pod sloganom: „Jedan SMS za jedan obrok gladnima na Kosovu i Metohiji“ počeće danas emitovanjem novog spota na RTS-u koji je premijerno prikazan na konferenciji za novinare u „Media centru“.

Podsetivši da su albanski separatisti proterali dve trećina srpskog stanovništva, vladika Artemije je objasnio da je, posle deset godina međunarodne uprave, ostala trećina lišena svih prava, pa i prava na rad i život od svog rada i zato „jedva preživljava“.

Narod je ostao bez osnovnih sredstava za život i opstanak i zato su potrebne nove kuhinje, rekao je vladika i pozvao sve ljude dobre volje da se uključe u nastavak akcije pomažući tako opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.

Predsednica nevladine organizacije „Majka devet Jugovića“ protinica Svetlana Stević podsetila je da su od 2001. godine otvorene tri narodne kuhinje u Kosovskom Pomoravlju koje imaju oko 700 korisnika.

Prva narodna kuhinja, kako je navela, otvorena je uz pomoć Grčke, u selu Prekovce za 86 ljudi, a sada prehranjuje 432 osobe i ima sopstvenu pekaru. Iz narodne kuhinje u selu Rečane sada se hrani 96 ljudi koje snabdeva hlebom iz pekare u Prekovcu.

Zahvaljujući akciji prikupljanja pomoći slanjem poruka putem mobilne telefonije, prikupljeno je 22 miliona dinara i otvorena treća kuhinja s pekarom u selu Vrbovcu, tako da se hranom i hlebom svakodnevno snabdeva još 156 ljudi, kazala je Stevićeva.

Ona je istakla da je na Kosovu i Metohiji 70 odsto Srba bez posla ili živi od minimalnih primanja koja iznose 11.000 dinara, lišeni su mogućnosti da obrađuju njive koje su najčešće uzurpirali Albanci ili da se bave stočarstvom, budući da su izloženi napadima i navela da je samo u Kosovskom Pomoravlju od 2002. ukradeno 2.500 grla stoke.

U tako lošim uslovima, u kojima im se i često uskraćuje struja, sve je veća potreba za narodnim kuhinjama, kazala je ona i najavila da će četvrta biti otvorena u Ranilugu sa više od 170 korisnika.

Stevićeva je navela da bi potom trebalo otvoriti dve narodne kuhinje u Sredačkoj župi, gde ima povratničkih sela i ugrožene Srbe u prizrenskim selima, naročito stanovnike sela Mušnikovo, koji su deset godina preživeli u potpunom albanskom okruženju.

Narodna kuhinja, kako je objasnila, potrebna je srpskom stanovništvu u povratničkim selima Metohije, kao što su Belo Polje, Koš, Rukavac i Osojane i onima koji su ostali u Goraždevcu, Hoči i Orahovcu.

Potom bi trebalo otvoriti i narodnu kuhinju u Dreničkom kraju za Srbe u tri sela: Banje, Crkolez i Suvo Grlo gde su preživeli, kako je kazala, „sve i svašta“ i ostali s porodicama, a među njima je 37 osnovaca.

Ona je objasnila da se u sadašnje tri narodne kuhinje priprema 2.100 obroka dnevno koji se sastoje od litra hrane i 1,5 vekne hleba po osobi, odnosno 600.000 obroka godišnje.

Deo stanovništva dolazi po dnevno sledovanje hrane pešačeći više kilometara, dok onima koji zbog ugrožene bezbednosti, bolesti i velike udaljenosti ne mogu da dođu u narodnu kuhinju, hranu raznosi više od 200 volontera.

Među njima je mnogo studenata koji, da bi stigli do zabačenih sela, putuju svakodnevno po 70 i 80 kilometara, ispričala je Stevićeva i objasnila da zbog neadekvantnih puteva, volonteri nisu u stanju da hranu nose do svake kuće, pa se ona distribuira na određenim mestima.

Prema njenim rečima, za opstanak sadašnje tri kuhinje potrebno je godišnje 15 miliona dinara, ali u uslovima sadašnje ekonomske krize nije moguće očekivati veću pomoć države, pa otud nastavak akcije za prikupljanje pomoći slanjem poruka putem mobilne telefonije.

Narodne kuhinje nisu samo mesto gde ljudi dolaze po hranu, već i mesto gde traže različitu pomoć: lekove i medicinska pomagala, lečenja i operacije, naročito dece, zatim nabavku poljoprivrednih mašina, semenske robe i stoke za povratnička mesta, što govori koliko je važna akcija za otvaranje novih kuhinja, istakla je Stevićeva.

Dragan Savić, student filologije u Kosovskoj Mitrovici, koji volontira u organizaciji „Majka devet Jugovića“, ispričao je da živi u 12-članoj porodici koja ima devetoro dece u selu Zebinac (opština Novo Brdo).

„Fakultet na kome studiram udaljen je od mog sela oko 70 kilometara i, mada imam obezbeđenu sobu u studentskom domu, vraćam se kući da bih pomogao roditeljima u obavljanju kućnih poslova i poljoprivrednih radova“, kazao je Savić i naveo da njegova porodica i sada obrađuje njivu na primitivan način – plugom koji vuku krave!.

„Od 70 kuća, u selu sada živi samo moja porodica i ne znam kako bismo opstali da nije narodne kuhinje u Prekovcu“, rekao je on.

„Kuhinja je za nas sigurnost, jer znamo da imamo svaki dan siguran obrok i da nećemo ostati gladni. Da nije ove kuhinje, morao bih napustiti studije i tražiti zaposlenje“, objasnio je Savić.

Građani Srbije mogu se uključiti u humanitarnu akciju za otvaranje novih nardonih kuhinja na Kosovu i Metohiji, slanjem SMS poruke na broj 1033 (MTS, Telenor, VIP), a cena jednog poziva iznosi 50 dinara bez PDV-a.

Pomoć je moguće uplatiti i na ime Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, žiro račun br:

360-001262270000-39, sa naznakom “ za narodne kuhinje“ a svaku vrstu pomoći građani mogu poslati i na adresu: Manastir Gračanica, 38205 Gračanica.

10. april 2009. 16:02

Izvor: Tanjug

+++

UMIRU OD GLADI

VIŠE OD 70 ODSTO SRBA U KOSOVSKOM POMORAVLJU HRANI SE U NARODNIM KUHINJAMA

13.04.2009. GLAS-JAVNOSTI

BEOGRAD – Zbog katastrofalnog stanja u kojem se nalazi više oko 42.000 Srba u Kosovskom pomoravlju, za njih više od 70 odsto jedini siguran obrok je onaj koji dobije iz narodne kuhinje!

Nažalost, većina korisnika narodnog kazana su deca kojima poslastice nisu čokolade i bombone, već parče hleba, tanjir vruće supe ili čaša mleka. Kosovska deca nisu gladna jedino zahvaljujući narodnom kazanu, ali su željna svega ostalog. U srpskim enklavama otvorene su svega tri narodne kuhinje, a potrebe su trostruko veće.

Svetlana Stević, predsednica nevladine organizacije „Majka devet Jugovića“, koja je uz blagoslov Crkve i Raško-prizrenske eparhije zadužena za narodne kuhinje, zahvalna je svima koji su podržali akciju „jedan SMS za jedan obrok „.

– Prva narodna kuhinja otvorena je još 2001. u selu Prekovce i tada je imala 86 korisnika, a danas 400. Najteža situacija je u opštini Novo Brdo, gde je 90 odsto ljudi radilo u rudniku, a već deset godina čekaju na novi posao. Zasada rade tri narodne kuhinje u selima Prekovce, Rečane i Ranilug, ali neophodno je otvoriti još sedam centara. Posle Vaskrsa planira se otvaranje kuhinje u Sredačkoj župi, ali kako znamo i umemo moramo da otvorimo kuhinje i u selima oko Prizrena i Orahovca – kaže Stevićeva.

UZ HLEB I LEK
Svetlana Stević navodi da u narodne kuhinje mnogi dolaze i po lek, savet i druge vrste pomoći.
– To im je kao veza za Srbijom. U većini ovih sela muku muče sa nestašicom struje, a kad dođu po obrok, traže i razne vrste pomoći, najviše lekara.
– I to malo zemlje što imaju obrađuju pomoću krave i pluga, pa se ponekad raspituju kako da nabave neku mašinu, seme. Zato je neophodno da se akcija pomoći nastavi u kontinuitetu – naglasila je Stevićeva.

Ona ističe da, nažalost, nikakva sredstva nisu stigla od državnih institucija iako im se Crkva obraćala za pomoć.
– Razumemo da je našim političarima onemogućen ulazak na Kosmet i da je kriza, ali ono što je nekom malo, drugima je mnogo. Naš narod na Kosovu nije kriv što mora da se hrani iz narodnog kazana jer su ih Šiptari oterali s posla, a njive im ne daju da obrađuju. Opet su ostali na svojim vekovnim ognjištima. Samo u opštini Novo Brdo ukradeno je preko 2.000 grla stoke – nastavila je Stevićeva.

Dragan Savić iz sela Zaravce i njegova dvanaestočlana porodica prehranjuju se u narodnoj kuhinji, inače bi, kako kaže, umrli od gladi.

– Imamo zemlju, ali samo mali deo oko kuće možemo da obrađujemo. Od 30 kuća u selu jedino je naša srpska. Upisao sam fakultet, ali svaki dan se vraćam kući jer pomažem porodici da bar nešto zaradimo. Nije mi teško, učiću i završiću fakultet da nikad više pored svoje zemlje ne moram da čekam hranu iz narodne kuhinje – priča i nada se Dragan.
Vladika raško-prizrenski Artemije kaže da nijedan Srbin na Kosmetu neće biti gladan i da će Crkva pomoći svom napaćenom narodu.

– Država mora ravnomernije da rasporedi novac, a ne da oni koji tamo rade primaju dvostruke plate, a oni koji nisu imali šta da prodaju i gde da odu da nemaju šta da jedu. Ima mnogo onih koji nemaju nikakva primanja, posao ne mogu da nađu jer kod Šiptara ne smeju da rade, a na njive ne smeju da idu. Najviše Srba ubijeno je dok su obrađivali svoju zemlju – kaže Artemije.

GLAS JAVNOSTI, 13.04.2009