Вести

BUDUĆI da živimo u vremenu obezvređenja čoveka, vremenu u kome se ličnost čoveka doživaljava kao proizvod, artikal, a ne kao plod ljubavi Božije,

Večernje Novosti, 09.04.2009

+++

nije iznenađujuće da se na sceni vidi omalovažavanje čoveka, i to na najraznovrsnije načine, kako kome na um padne. Najčešće su oni koji čine tako što nestabilni i nekonzistentni ljudi, koji iz ovog ili onog razloga žele da proizvode krize, i koji opet misle da je neodgovornost nešto neprikosnoveno i opšteprihvaćeno, što može da seže u nedogled. Ukoliko čovek prihvati da druge, pa shodno tome i sebe samoga doživi kao materijal za eksploataciju, onda postaje najpovršnije biće na ovoj zemlji, kojim caruje smrt.
Zašto je to tako?

To je tako i iz razloga što čovek ima slobodu, i time i mogućnost da ne bude sveden na nivo fabričkog proizvoda, koji se uništava i propada, već, naprotiv, da bude večno voljen, i večno živ.

U ove radosne dane pred Vaskrs, kada se sve rađa i cveta, osećamo potrebu da odgovorimo svima koji su u znanju ili neznanju, iz ovog ili onog razloga, osudili čin naše eparhije koji se tiče privremenog izopštenja iz zajednice Crkve dvojice njenih članova, krštenih ljudi, eparhiota Crkve Hercegovine i Primorja.

Učitelj Crkve Sv. Jovan Zlatousti kaže: „Ako želimo da dobijemo Duha svetoga od glave Hrista, držimo se jedni drugih.“

Kako kažu bezbrojni crkveni oci – ništa tako ne razgnevljuje Boga kao razdeljivanje Crkve.

I upravo smo zato ovih dana, postupajući u skladu sa Sv. pismom i Sv. predanjem, po sveštenim kanonima i Ustavu SPC, izrekli opominjuću kaznu dvojici krštenih iz naše eparhuje, pozivajući ih na pokajanje, mir, crkveni red, jedinstvo i ljubav.

Iznenada, na naše iznenađenje, pojaviše se raznorazni „stručnjaci“, samozvanci i sveznalice, „čuvari“ ljudskih i građanskih prava, mudraci koji kao da imaju odgovore na sva pitanja. I počeše da govore, kao ustrašeni od povratka u srednji vek, pominjući inkviziciju, i ko zna šta sve ne, a pri tom u svakoj njihovoj reči odzvanja i ječi bolno neznanje.

Ubiće nas neznanje, govorio je sv. vladika Nikolaj. „Šta to hoće Crkva?“, pitaju nas sa svih strana. Zar je još živa? Zar nismo sahranili Boga? Zar ga nismo već jednom raspeli? Zar nismo porekli i ismejali Njegovo vaskrsenje?

Reklo bi se da je danas dovoljno formirati nevladinu organizaciju, pa da otpočne pljuvanje po Srpskoj crkvi i po Srbima, a da se pri tom bude zaštićen i nedodirljiv.

Da, „sve vam je dozvoljeno, ali sve ne koristi“. Opšte je poznato da se nije moguće bahato ponašati ni na stadionu, ni u diskoteci, niti supermarketu, a da se prođe bez zasluženih sankcija.

Naš odgovor svima jeste: Neka oni samo rade svoj posao, a mi ćemo svoj, ugledajući se na Onoga koji je pretrpeo i pljuvanje, i šamare, i koji je pitao svoje mučitelje: „Ako sam kriv, kaži mi šta je?!, a ako nisam, zašto me biješ?“

On, Hristos, izašao je na sud, i Pilatov i Kajafin, a naši tzv. vernici kao s nokta javno su rekli da ne priznaju Crkveni sud. Da li možda zato što priznaju samo sud svoje partije, i svojih „nevladinih“ poslodavaca.

Eto, neka im bude. Sad kad su van Crkve, opet je pred njima izbor da postupaju kao ljudi ili kao neljudi. Mi više na to niti možemo niti hoćemo uticati. Nama se čini da je bilo krajnje vreme da pokažemo kako vernici ne mogu samo tako da se nazivaju, već da to treba i da budu, u saglasju sa sv. krštenjem kojim su kršteni i sa Jevanđeljem Hristovim koje nam u Novom zavetu donosi dve zapovesti, da ljubimo Boga svim svojim bićem i da bližnjega ljubimo kao samoga sebe!

Smatramo da je bilo krajnje vreme da neko to kaže – ili jesmo ili nismo! I nije dovoljno zvati se, nego i biti! Najdivnije ime hrišćansko nije moguće nositi tek onako.

Tvrdili smo i tvrdimo da hrišćanima u ovome svetu ništa ne sme biti nevažno, već je svaki čovek, svaka biljka i živuljka stvarnost prema kojoj se moramo postaviti odgovorno. U tome je naš odgovor na ljubav Onoga koji ne želi da išta propadne, nego da svemu daruje život večni.

Zato i nismo hteli da ostanemo mlaki i ravnodušni ni prema onima koji nas mrze, ni prema onima koji nas vole, jer kakav je roditelj koji sina pušta da čini bezakonje?

PORUKA NOVINARU “NOVOSTI“

Dopisnik našeg lista iz Hercegovine, Radivoj Gutić, obavestio je redakciju da mu je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u četvrtak telefonom pretio zbog tekstova koji su u „Večernjim novostima“ objavljeni povodom suđenja pred Crkvenim sudom Eparhije dvojici nevladinih aktivista iz Trebinja.

– Vladika Grigorije me je u četvrtak dva puta pozvao mobilnim telefonom, sa „zaštićenog“ broja, i zapretio mi da će me „pojesti kao šampitu“ – rekao je Gutić.

Prema rečima našeg dopisnika, vladika mu je zapretio i rečima „da će videti na Vaskrs šta će biti s njim“. Naš novinar je o pretnjama obavestio i trebinjsku policiju.

VEČERNJE NOVOSTI; 09.04.2009 20:35:39

+++

ŽIG VERSKOG SUDA

VEČERNJE NOVOSTI, 08.04.2009

TREBINjE – Odluka Crkvenog suda Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, sa vladikom Grigorijem na čelu – da iz crkvene zajednice isključi dvojicu građana Trebinja, opozicionih aktivista, Nikolu Sekulovića i Blaža Stevovića, zbog njihovog „klevetničkog delovanja u pisanim i elektronskim medijima i blaćenja crkvenih velikodostojnika, sveštenstva i naroda“ – izazvala je pravu lavinu vrlo različitih reakcija.

– Suđenje pravoslavnom verniku na verskom sudu zbog navodne klevete predstavlja nepromišljenost koja odavno nije viđena na ovim prostorima. To je ujedno i opasan nasrtaj na građanska prava i slobode koje propisuje sekularna vlast, potpuno suprotno demokratskim potrebama ovog društva, čak i ako za takvu odluku postoji kanonski osnov. Verski sudovi postoje samo još u zemljama sa šerijatskim pravom, a nezamislivi su u sekularnom državama, posebno u Evropi, i to u 21. veku – stoji u saopštenu za javnost Demokratske partije.

Prema mišljenju sociologa Ivana Šijakovića, reč je o „ekstremnom primeru koji izlazi iz svih kriterijuma delovanja crkve“.

– To je nešto pogubno i neprijatno za društvo, kad vi možete da saslušavate nekoga zbog njegovog mišljenja u okviru njegove profesije. Crkva nema pravo na to. Ona pravi jednu vrstu diskriminacije. Takva komunikacija može da se odnosi samo na ljude koji su crkveni službenici, a nikako na ljude koji su vernici ili koji su pasivno uvedeni u crkvu. Jer, ako je neko kršten sa pet ili šest godina, onda on nije mogao da donese odluku o tome – kategoričan je Šijaković.

Prema njegovom mišljenju, ova „slučaj“ je „otvoren dokaz agresivnog ponašanja verskih institucija“ i govori da će ubuduće verski principi biti sve prisutniji u društvu, „kao neka vrsta paralelne vlasti“. Sada će se, kaže on, pojaviti i podela na one koji su lojalni crkvi i na one koji to nisu.

– Ljude koji su rušili crkve, a verovatno su svi bili kršteni, nisu zvali na crkveni sud. Nisu ni današnje ratne zločince. Sude meni koji sam bio protiv rata i ugnjetavanja naroda i koji vodim organizaciju koja se bori za slobodu reči, a samo zbog svog stava – kaže Nikola Sekulović, aktuelni lider opozicione političke stranke „Pokret za Trebinje“, ujedno prvi čovek Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava i doskorašnji predsednik trebinjske opštine. – Radi se o montiranom procesu kojim žele da zaustave naš javni rad i kritike negativnosti u društvu. Smatram ovo jednim bezočnim i u novijoj istoriji nezabeleženim aktom… Na najgori mogući način pokušava da se ograniči pravo na slobodno delovanje i javnu reč.

On tvrdi da je „zloupotrebljena crkva u političke svrhe“, s ciljem „pokušaja zaustavljanja misije nevladinog sektora u Trebinju u dokazivanju kriminala i korupcije vladajućeg režima“.

– Ovaj retrogradni i anticivilizacijski čin smatram političkim aktom kojim se želi zaustaviti „demokratska revolucija“ koja je već sada nezaustavljiva u Trebinju – smatra Blažo Stevović, predsednik nevladine organizacije „Alternativni klub Trebinje“.

Iz Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, posle izricanja presude crkvenog suda, nisu se oglašavali.

OPTUŽBE U LISTU „STAV“

SekuloviĆ i Stevović su u više navrata vladiku Grigorija dovodili u vezu s predstavnicima vlasti RS, koje su optuživali za kriminalne radnje. „Upozoravali“ su kako se u Trebinju „provode pljačka javnih dobara, kriminalni postupci i pranje novca“. Prozivani su to demantovali.

Te njihove tvrdnje najčešće su plasirane na stranicama magazina „Stav“, što je u poslednje vreme u gradu na Trebišnjici postalo najčitanije „štivo“.

Radivoje Gutić, 08.04.2009

VEČEERNJE NOVOSTI