Povodom saopštenja eparhije SPC u Australiji i Novom Zelandu izdatog u odbranu vl. Irineja (Dobrijević) sa potpisima arhijerejskih namesnika objavljenog u SRPSKIM NOVINAMA u Australiji.
za Properti Trast Ratomir Nešić, 12.03.2009
+++
Pošto se dosta pitanja u tome saopštenju odnosi na Properti Trast Slobodne S.P.C. Eparhije za Australiju i Novi Zeland, potrebno je i mi želimo u svoju odbranu, a bez ikakvih napada i vređanja da damo odgovor i primedbe, tako da se čuje i druga strana, a da ne bi prošlo po onoj našoj narodnoj “ćutanje je znak odobravanja”.
Odmah u početku namesnici nas poučavaju kako crkva pripada svima koji smo krštenjem postali njen deo. Takve reči na kojima smo im mi ugroženi Srbi mnogo zahvalni, mislimo da trebaju da upute vladiki Irineju da on konačno jednom za svagda uvidi da nemože i da nema pravo na ovakav način da krštene Srbe i Srpkinje kažnjava i iz vere i crkve izbacuje.
Što se tiče nekih dezinformacija o kojima namesnici govore, Properti Trast je napisao dosta pisama i primedbi na rad episkopa Irineja, ali nikada nismo dobili odgovor kao potvrdu gde i u kome saopštenju se one nalaze i konkretno koje su to deziformacije koje oni ovde pominju.
Ne znamo da li pod dezinformacijama podrazumevaju sledeće reči koje navode: – “Inače naš episkop nazvan je jeretikom, lažovom i špijunom”.
Važno je ovde navesti da je za sada jedino i sasvim utvrđeno a njegovim ličnim izjavama potvrđeno a to je da je on oduševljeni podržavalac i aktivni saradnik u svetskom savetu crkava, t.j. u ekumenskom pokretu. To je za nas “društvo” koje je Sveti Ava Justin Ćeliski opisao kao “jeres nad jeresima”, potkrepljujući 45-im Sveto Apostolski Kanononom koji naređuje da se „sveštenik ili episkop koji se bude samo i malo sa jereticima da bude svrgnut i odlučen.“
Taj takozvani “svetski savet crkava” sastoji se od svako jakih udruženja. Tu su i takozvane crkve gde episkop može da bude i otvoreni homosekcualac, dok mnoge od njih čak i venčavaju parove istog pola.
Sa takvima vladika Irinej rado sarađuje i protivno pravoslavnim Svetim kanonima sa njima i u molitvama učestvuje i njihove blagoslove prima. Nije nimalo slučajno da je prošle godine 17-og februara bio u Ženevi sa jeretičkom bratijom na proslavi 60-to godišnice postojanja svetskog saveta crkava, a u srpskim glasilima je objavljeno da je među prvima u društvu episkopa otvorenih novotaraca. U to smo se i mi ovde u Australiji, na licu mesta uverili pošto vidimo da je promenio vekovima utvrđeni način služenja Svete Liturgije.
To nisu nikakve dezinformacije – to su činjenice sa kojima je srpski narod u Australiji suočen.
Što se tiče da je vladika prozvan kao špijun (ne kažu koje obaveštajne službe i za koga špijunira), srpski narod ima pravo da tako misli, pogotovu kada se od naroda u njegovoj biografiji kriju punih 19 godina njegovog života i rada. Gde je za to vreme bio? Sa kim se družio? Gde je, šta je i za koga je radio? To je ono što bi srpski narod u Australiji konačno trebao da sazna o svome „duhovnome poglavaru“. Prema svemu dosadašnjem, niko i nikada to neće saznati.
Drugo pitanje koje vladika pokušava da zataška i drugačije pretstavi javnosti, to je o njegovom učešću sa protestanskim sveštenikom Džesi Džeksonom u oslobađanju američkih vojnika – pilota, koje su srpski vojnici zarobili za vreme bombardovanja Srbije.
Vrlo je interesantno, kako se dogodilo to, da je od toliko srba u Americi, američka vlada samo imala poverenje u njega kao monaha da mu poveri tako nešto delikantno, a po gotovu kada se znalo da su ti piloti učestvovali u bombardovanju srpskog nevinog naroda?
Treće. Kako to da jedan srpski vladika od dva divna srpska manastira, i dve episkopske rezidencije, on živi u privatnom stanu, gde samo par njegovih selektovanih prijatelja tačno znaju mesto njegovoga boravka?
Ovo naravno rađa i pitanje, od čega se to vladika plaši i dali se nešto tu od naroda krije, kad niko ot toga njegovog “vernog naroda”, ne zna gde njihov vladika stanuje?
Narod je naučio i zna gde je vladiki mesto i da tu nema nikakve tajne, i narod ima pravo da se pita, a što je posebno važno i treba da zna gde mu vladika boravi, a svi znaju da u nijednoj od rezidencija ne stanuje.
To su i pitanja koja kod naroda rađaju sumnju, a kada se u nešto sumnja, onda se pojavljuju i razna tumačenja, od kojih je i jedno, da je on nečiji špijun.
Dalje namesnici kažu kako je vladika prozvan i lažovom.
Prvi put je prozvan lažovom na internetu, kada je objavio da je on poglavar na oko 250.000 Srba u Australiji, a državna statistika po zadnjem popisu navodi da Srba u Australiji nema ni punih 100.000. Koliko smo saznali, kada je to pomenuto na svešteničkom sastanku, on je tvrdio što je za neverovati, da državni popis nije tačan. Pored drugih već objavljenih njegovih saopštenja, najnovije je za sada od festivala gde je vladika Irinej izneo da je grandiozni hram Novi Kalenić, (što zaista i jeste; i lep i grandiozan) bio prepun naroda za vreme festivala. Nažalost, neko je poslao sliku gde se jedva moglo nabrojiti 30 do 35 pa na kraju kažu “ako koza laže rog ne laže” što znači ako vladika laže, slika ne laže. Tako je eto došlo da je prozvan i lažovom.
Onda nas namesnici nabeđuju i kažu – “čime pokušavaju uništiti svaki budući pokušaj ujedinivanja crkve u dijaspori”. Vredno je dati odgovor i na to, a poznato je da je pre dolaska vladike Dobrijevića pomirenje teklo normalno, doduše malo sporo ali se ipak na tome radilo. Najviše je bilo postignuto na tome za vreme vladike Nikanora Bogunovića. Za njegovo vreme dok je on bio naš episkop otpočeo je rad na zajedničkom ustavu i posle ukupno sedam dana zajedničkog rada zakonodavnih odbora iz obe eparhije došli smo do radne verzije zajedničkog ustava, koji je trebao da se i dalje dorađuje zajednički između saborski izabranog zakonodavnog odbora i C.Š.O. da bi se posle toga na kraju dovršena verzija ustava mogla predati crkvenonarodnom saboru na razmatranje i konačno eventualno no usvajanje.
Ovde je važno navesti nešto u šta mi još danas verujemo, a to je: da je vladika Nikanor ostao u Australiji, do sada bi novi ustav bio prihvaćen i crkveno administrativno objedinjavanje bilo bi postignuto.
Ali na žalost i nesreću srpskog naroda, stiže vladika Irinej Dobrijević i kao da pade atomska bomba među srbe Australije. Sve ono što u vezi sa pomirenjem postigosmo za vreme vladike Nikanora, ode u propast kao da ništa nije ni učinjeno. Vratismo se 30 godina u nazad i trebaće opet dobre volje sa obe strane da se pomirenje srpskoga naroda u crkvi povrati.
Pre dolaska vladike Irineja srbi u Australiji bili su prestali da prave pitanja koja crkva kojoj eparhiji pripada. Išli su tamo u koju crkvu su i kod koga sveštenika su želeli i hteli. Niko nije nikada nikakvu primedbu na tako nešto imao. On njegovim dolaskom i načinom rada, duboko zavadi sprski narod, i to mnogo gore i žešće nego što su nas komunisti preko verske komisije 63-će godine zavadili. Tako da danas imamo jezivu i tragičnu situaciju, gde rođena braća ne govore, otac i sin ne govore, majka i ćerka ne govore, sestra sa sestrom, kum sa kumom, najbolji prijatelji koji su pre njegovog dolaska bili nerazdvojni, danas izbegavaju da istom ulicom prođu a kamoli da se rukuju ili za zdravlje upitaju.
Iz vere poče nemilice izbacivati, i to prvo one koji su svetosavske svetinje u Australiji gradili, poče i bogosluženja uskraćivati, crkve zatvarati, na njih debele lance i katance stavljati, a sve to da nas zastraši i da nam tako pod tim uslovima i crkvenu imovinu prigrabi, kao što je već prigrabio i preregistrovao neke crkvene posede svoje eparhije i stavio pod njegovu kontrolu. Opšte je poznata činjenica da je 31. januara 2008. godine registrovana kompanija po državnom zakonu o kompanijama, koja treba da bude vlasnik svih crkvenih poseda u Australiji i Novom Zelandu. On i jedan od njegovih ovde potpisanih namesnika, g. Miodrag Perić su direktori ove kompanije.
U slučaju da mu se neko sutra usprostavi on jednostavno i u svome dosadašnjem stilu može samo reći – “ako niste zadovoljni sa mojim radom idite, ali crkvena imovina je u mojim rukama”.
Tu koliko vidimo on ima i najveći problem, što nas slobodne srbe Novogračaničke eparhije ne može tako lako da natera i preplaši da mu naša crkvena imanja predamo.
Mi slobodni srbi smo iskusili jedan pokušaj da nam se manastirska imovina oduzme a to je abilo za vreme upokojenog vladike Vasilija Veinovića, kada je odmah po njegovom dolasku za episkopa naše eparhije, bez ičijeg znanja on lično otišao u banku gde je tapija našeg manastira bila na čuvanju, iz banke je izvadio i poslao u Beograd na raspolaganje. Naša je sreća bila što smo odmah bili obavešteni, pa smo tako na našu imovinu stavili “kevijet” – specijalnu zaštitu, i tek posle 18 meseci, kada su uvideli da je naša imovina zaštićena, tapije su preko sledećeg vladike, Save Jurića vraćene properti trastu.
To nije nikakva dezinformacija, to je zapisana istina i nama opomena šta i kako i od čega i od koga treba da se čuvamo.
Dalje u saopštenju, namesnici se osvrću na potpisano i postignuto crkveno pomirenje koje su podpisali NJ.Svetost Patrijarh Pavle i blagupokojeni Mitropolit Irinej Kovačević.
Ni jedan od podpisanaih namesnika nisu učestvovali u tome pomirenju, pa samo mogu da nagađaju i da tvrde ono što im je neko dao da pročitaju, i što su čuli onako samo kako su oni želeli da čuju.
Istina je da smo na saboru 22. i 23-eg juna 1991. godine sa oduševljenjem prihvatili crkveno pomirenje, t.j. ti rad na zajedničkom ustavu. Na sledećem crkvenomnarodnom saboru mi smo te prelazne uredbe odbili da ih prihvatimo sve dotle dok nebudu prepravljene a u skladu sa već primljenim “Predlogom o Pomirenju”, i to onako kako nam je bilo ovim dokumentom obećano. Do danas prelazne uredbe nisu prepravljene onako kako je saborska odluka doneta niti je po tome pitanju crkvenonarodni sabor sazivan.
Podvala u Australiji nije uspela, i da smo slučajno prihvatili te Prelazne Uredbe naša bi eparhija do sada bila arondirana isto kao što je se to desilo odmah iste godine kada su oni usvojili „Prelazne Uredbe“, sa našom zapadnoevropskom eparhijom, koja danas više nepostoji.
Kako stvari sada stoje, došli smo samo do prve tačke crkvenog pomirenja i tu smo stali.
Radi dobre volje vladike Nikanora i volje naroda odpočeli smo sa radom na novom ustavu. U toku rada na Ustavu, došlo je do toga da su neki legalni članovi zakonodavnog odbora izabrani na crkvenonarodnom saboru, kasnije bez njihovog znanja i opravdanog razloga izbačeni iz zakonodavnog odbora. Većina crkveno-školskih opština izjasnila se da ne prihvataju predloženu radnu verziju ustava, koji nije dovršen onako kako je bilo predviđeno i dogovoreno.
Pošto je za ovu izuzetnu situaciju potrebna dvotrećinska saglasnost članstva C.Š.O. i to je propalo. I svaki drugi pokušaj da se ova ili bilo koja druga verzija ustava prevarnim načinom nametne našem narodu, neminovno će se naći na državnom sudu.
Pre nego što su nam zabranili da prisustvujemo Bogosluženjima u srpskim crkvama gde oni služe često bi puta čuli reči – “jedan pastir i jedno stado”. Ako je tako onda kako je došlo da je Kosovsko-metohijskom vladiki Artemiju pre par godina za vreme posete u Kanadi bilo zabranjeno da služi u srpksim pravoslavnim crkvama? Iz koga razloga mu je vladika Irinej zabranio da posetu i služenje u srpskim crkvama u Australiji? Gde je tu jedan pastir i jedno stado?
Često nas ispred oltara i on njegovi potpisani namesnici nazivaju imenom “raskolnici”. Po rečima Svetog Nikolaja Velimirovića i Ave Justina ćeliskog, raskolnici su svi oni koji se odvajaju i odvajaju narod od vekovne i Svetosavske Vere, a to su danas ti novotarci, koji i Svetu Liturgiju menjaju.
Mi jesmo otkazali poslušnost administratoru Irineju Dobrijeviću iz tih i drugih navedenih razloga, ali ni jednom nismo odkazali poslušnost Majki Crkvi i NJ.Svetosti Patrijarhu Pavlu, niti se odričemo od jedne Svete, Saborne i Apostolske Crkve.
Na kraju ovog pisma, ostavljamo eparhiotima i slobodnim Srbima da sami odluče, hoće li ostati tamo gde su nam naši pretci bili i živote polagali za svoju veru Pravoslavnu, ili će krenuti nekim raskolničkim – novotarskim putem gde se nezna kuda će nas taj put izvesti ili bolje rečeno „prevesti“.
Za Properti Trast Ratomir Nešić
12 Mart 2009
+++
REDAKCIJSKI KOMENTAR
Kako su naše drage kolege iz australijske redakcije VESTI preneli ovo saopštenje pročitajte u narednom članku. Očigledno da je neko iz redakcije VESTI iz nekih razloga skratio saopštenje a da razlog za cenzuru ni čitaocima ni autoru nije saopšten. Veoma profesinalno, samo je vreme i mesto malo pogrešno.
VESTI, 24.03.2009
SAOPŠTENJE PROPERTI TRASTA POVODOM SAOPŠTENJA EPARHIJA SPC U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDUVLADIKA JE DUBOKO PODELIO SRBE
Namesnici nas poučavaju kako crkva pripada svima koji smo krštenjem postali njen deo. Takve reči na kojima smo im mi ugroženi Srbi mnogo zahvalni, mislimo da trebaju da upute vladiki Irineju da on konačno jednom za svagda uvidi da ne može i da nema pravo na ovakav način da krštene Srbe i Srpkinje kažnjava i iz vere i crkve izbacuje.
Što se tiče nekih dezinformacija o kojima namesnici govore, Properti Trast je napisao dosta pisama i primedbi na rad episkopa Irineja, ali nikada nismo dobili odgovor kao potvrdu gde i u kome saopštenju se one nalaze i konkretno koje su to dezinformacije koje oni ovde pominju.
Ne znamo da li pod dezinformacijama podrazumevaju sledeće reči koje navode: „Inače, naš episkop nazvan je jeretikom, lažovom i špijunom“.
Važno je ovde navesti da je za sada jedino i sasvim utvrđeno, i njegovim ličnim izjavama potvrđeno, a to je da je on aktivni saradnik u svetskom savetu crkava, t.j. u ekumenskom pokretu. To je za nas „društvo“ koje je Sveti Ava Justin Ćeliski opisao kao „jeres nad jeresima“, potkrepljujući 45-im Sveto Apostolski Kanonom koji naređuje da se „sveštenik ili episkop koji se bude samo i malo sa jereticima, da bude svrgnut i odlučen.“
Drugo pitanje koje vladika pokušava da zataška i drugačije predstavi javnosti, to je o njegovom učešću sa protestanskim sveštenikom DŽesi DŽeksonom u oslobađanju američkih vojnika – pilota, koje su srpski vojnici zarobili za vreme bombardovanja Srbije.
Vrlo je interesantno kako se dogodilo to da je od toliko Srba u Americi, američka vlada samo imala poverenje u njega kao monaha da mu poveri tako nešto delikantno, a pogotovu kada se znalo da su ti piloti učestvovali u bombardovanju srpskog nevinog naroda?
Treće. Kako to da jedan srpski vladika od dva divna srpska manastira, i dve episkopske rezidencije, on živi u privatnom stanu, gde samo par njegovih selektovanih prijatelja tačno znaju mesto njegovoga boravka?
Dalje, namesnici kažu kako je vladika prozvan i lažovom.
Prvi put je prozvan lažovom na internetu, kada je objavio da je on poglavar na oko 250.000 Srba u Australiji, a državna statistika po zadnjem popisu navodi da Srba u Australiji nema ni punih 100.000. Koliko smo saznali, kada je to pomenuto na svešteničkom sastanku, on je tvrdio što je za neverovati, da državni popis nije tačan. Pored drugih već objavljenih njegovih saopštenja, najnovije je za sada od festivala gde je vladika Irinej izneo da je grandiozni hram Novi Kalenić, (što zaista i jeste; i lep i grandiozan) bio prepun naroda za vreme festivala. Nažalost, neko je poslao sliku gde se jedva moglo nabrojiti 30 do 35, pa na kraju kažu „ako koza laže rog ne laže“, što znači ako vladika laže, slika ne laže. Tako je, eto, došlo da je prozvan i lažovom.Onda nas namesnici nabeđuju i kažu – „čime pokušavaju uništiti svaki budući pokušaj ujedinivanja crkve u dijaspori“. Poznato je da je pre dolaska vladike Dobrijevića pomirenje teklo normalno, doduše malo sporo, ali se ipak na tome radilo. Najviše je bilo postignuto na tome za vreme vladike Nikanora Bogunovića. Dok je on bio naš episkop otpočeo je rad na zajedničkom ustavu i posle ukupno sedam dana zajedničkog rada zakonodavnih odbora iz obe eparhije došli smo do radne verzije zajedničkog ustava, koji je trebao da se i dalje dorađuje zajednički između saborski izabranog zakonodavnog odbora i C.Š.O., da bi se posle toga na kraju dovršena verzija ustava mogla predati crkveno-narodnom saboru na razmatranje i konačno eventualno na usvajanje.
Da je vladika Nikanor ostao u Australiji, do sada bi novi ustav bio prihvaćen i crkveno administrativno objedinjavanje bilo bi postignuto.
Pre dolaska vladike Irineja Srbi u Australiji bili su prestali da prave pitanja koja crkva kojoj eparhiji pripada. Išli su tamo u koju crkvu su i kod koga sveštenika su želeli i hteli. Niko nije nikada nikakvu primedbu na tako nešto imao. On njegovim dolaskom i načinom rada duboko zavadi sprski narod, i to mnogo gore i žešće nego što su nas komunisti preko verske komisije 63-će godine zavadili. Tako da danas imamo jezivu i tragičnu situaciju, gde rođena braća ne govore, otac i sin ne govore, majka i ćerka ne govore, sestra sa sestrom, kum sa kumom, najbolji prijatelji koji su pre njegovog dolaska bili nerazdvojni danas izbegavaju da istom ulicom prođu, a kamoli da se rukuju ili za zdravlje upitaju.
Iz vere poče nemilice izbacivati, i to prvo one koji su svetosavske svetinje u Australiji gradili, poče i bogosluženja uskraćivati, crkve zatvarati, na njih debele lance i katance stavljati, a sve to da nas zastraši i da nam tako pod tim uslovima i crkvenu imovinu prigrabi, kao što je već prigrabio i preregistrovao neke crkvene posede svoje eparhije i stavio pod njegovu kontrolu. Opšte je poznata činjenica da je 31. januara 2008. godine registrovana kompanija po državnom zakonu o kompanijama, koja treba da bude vlasnik svih crkvenih poseda u Australiji i Novom Zelandu. On i jedan od njegovih ovde potpisanih namesnika, g. Miodrag Perić, su direktori ove kompanije.
U slučaju da mu se neko sutra usprostavi on jednostavno i u svome dosadašnjem stilu može samo reći – „ako niste zadovoljni sa mojim radom idite, ali crkvena imovina je u mojim rukama“.
Tu, koliko vidimo, on ima i najveći problem što nas slobodne Srbe Novogračaničke eparhije ne može tako lako da natera i preplaši da mu naša crkvena imanja predamo.
Dalje u saopštenju, namesnici se osvrću na potpisano i postignuto crkveno pomirenje koje su potpisali NJ. Svetost Patrijarh Pavle i blagupokojeni Mitropolit Irinej Kovačević.
Ni jedan od potpisanih namesnika nije učestvovao u tom pomirenju, pa samo mogu da nagađaju i da tvrde ono što im je neko dao da pročitaju, i što su čuli onako samo kako su oni želeli da čuju.
Istina je da smo na saboru 22. i 23-eg juna 1991. godine sa oduševljenjem prihvatili crkveno pomirenje, t.j. „Predlog o Pomirenju“, posle koga je došao novi dokument, takozvane „Prelazne Uredbe“, posle čega je trebalo nastaviti rad na zajedničkom ustavu. Na sledećem crkveno-narodnom saboru mi smo te prelazne uredbe odbili da ih prihvatimo sve dotle dok ne budu prepravljene, a u skladu sa već primljenim „Predlogom o Pomirenju“, i to onako kako nam je bilo ovim dokumentom obećano. Do danas prelazne uredbe nisu prepravljene onako kako je saborska odluka doneta, niti je po tome pitanju crkvenonarodni sabor sazivan.
Podvala u Australiji nije uspela, i da smo slučajno prihvatili te Prelazne Uredbe naša bi eparhija do sada bila arondirana isto kao što je se to desilo odmah iste godine kada su oni usvojili „Prelazne Uredbe“, sa našom zapadnoevropskom eparhijom, koja danas više nepostoji.
Kako stvari sada stoje, došli smo samo do prve tačke crkvenog pomirenja i tu smo stali.
Često nas ispred oltara i on njegovi potpisani namesnici nazivaju imenom „raskolnici“. Po rečima Svetog Nikolaja Velimirovića i Ave Justina ćeliskog, raskolnici su svi oni koji se odvajaju i odvajaju narod od vekovne i Svetosavske Vere, a to su danas ti novotarci, koji i Svetu Liturgiju menjaju.Mi jesmo otkazali poslušnost administratoru Irineju Dobrijeviću iz tih i drugih navedenih razloga, ali ni jednom nismo otkazali poslušnost Majki Crkvi i NJ. Svetosti Patrijarhu Pavlu, niti se odričemo od jedne Svete, Saborne i Apostolske Crkve.
Na kraju, ostavljamo eparhiotima i slobodnim Srbima da sami odluče hoće li ostati tamo gde su nam naši preci bili i živote polagali za svoju veru Pravoslavnu, ili će krenuti nekim raskolničkim – novotarskim putem, gde se ne zna kuda će nastaj put izvesti ili, bolje rečeno, „prevesti“.VESTI, 24.03.2009
Da bi se prava Crkva sacuvala neophodno je braniti je od jeretika i drugih verskih zajednica,koje je zestoko progone,kao sto to cini nazovi Vladika i Plemic Irinej,Slobodnim Srpskim Crkvama u Australiji.Da li neko zna koliko je Slobodnih Crkvi vec preregistrovano bez znanja clanova i parohijana i koje su to? Ja znam da je Slobodna Crkva Sveti Nikola Vajkol (Brizbane) preregistrovana kriomice,a to se moze proveriti i na internetu (registar) Ortodoks Crkvi,gde se vidi da se samo Free zove Slobodna Crkva Sveti Nikola South Brizbane kojima je Nuncije Irinej naredio da preregistruju Crkvu,oni to odbili,a za odmazdu Irinej povlaci Popa iz Crkve i objavljuje da je Crkva zatvorena,pa jos pravi svoje lazne uprave od Boze sacuvaj kojih tipova,nekih iz raznih mesovitih brakova koji su koliko juce dosli u Crkvu.