Вести

Skandal -„JUROPIJEN TAJMS“ OCRNIO SRBIJU U IZDANJU O POTENCIJALIMA DRŽAVE.

+++

Firme iz Beograda dale novac da londonski časopis predstavi zemlju kroz razgovore sa ministrima i biznismenima, ali nisu znali da uz to ide i propratni tekst koji državu tereti za okupacije, ubistva i ugnjetavanje

Premijer Mirko Cvetković, nekoliko ministara i čelnika srpskih kompanija, sa časnim namerama da u pozitivnom svetlu predstave Srbiju i njene privredne mogućnosti, mogu da zaključe da su nasankani postupkom „Juropijen tajmsa“ koji ih je prikazao kao nove lidere nove Srbije, naslednice ubica, okupatora, ugnjetača okolnih naroda i krivaca za otpočinjanje Prvog svetskog rata. Tako je, naime, u promotivnom broju posvećenom Srbiji prikazana njena istorija i to o trošku srpskih kompanija koje su finansirale to izdanje, a ministri Vlade Srbije saznali su i da „još nisu priznali Kosovo“, pa je ispalo kao da nameravaju to da učine posle prvog vikenda.

Tiraž je hitno povučen iz distribucije, osim nekoliko stotina primeraka, a glavni posrednik SIEPA, odnosno državna Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, uputio je salvu usmenih i pisanih protesta. Ipak, šteta je učinjena.
Ovo izdanje „Juropijen tajmsa“ predstavljeno je 17. decembra 2008. u beogradskoj gradskoj Skupštini, kada jezamenik direktora Agencije Bojan Janković nahvalio izdanje.

– Čestitam „Juropijen tajmsu“ na dobro obavljenom poslu. Saradnja je bila vrlo dobra. Aktuelni izveštaji deluju vrlo reprezentativno. Važne osobe naučiće više o Srbiji – rekao je tom prilikom.

Za biznismene u Evropi

„Juropijen tajms“ je specijalizovana novina, luksuzno opremljena, koja se u svakom broju bavi drugom zemljom. Objavljuje promotivne tekstove o državama i njihovim privredama. Koncept je jednostavan, određena država ili njene vodeće kompanije plate koliko treba i „Juropijen tajms“ deli se besplatno na mestima gde ima mnogo biznismena ili drugih važnih ljudi: londonskom aerodromu „Hitrou“, pariskom „Šarl de Golu“, ali i u privrednim komorama Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Belgije, kancelarijama Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske komisije i parlament.

Svečanost je svojim prisustvom uveličala i Jasna Matić, ministar telekomunikacija, koja je podvukla važnost ove novine u građenju imidža Srbije. Međutim, već na samoj promociji se ispostavilo da ministarka, ali i zamenik direktora Agencije nisu imali pojma šta sve sadrži izdanje „Juropijen tajmsa“ o Srbiji.

Aleksandar Miloradović, portparol SIEPA, kaže za „Vesti“ da su sveže odštampani brojevi stigli u gradsku skupštinu neposredno pred svečanost. Jasna Matić i zamenik direktora agencije Bojan Janković izašli su iz kola, prošli protokol i imali vremena tek da prelistaju novinu i sa zadovoljstvom zaključe da izgleda reprezentativno i lepo, što je istina. A posle svečanosti i govora usledilo je neprijatno iznenađenje, kada su u Agenciji počeli pomnije da iščitavaju tekstove.

Naime, posle kratkog prikaza „mračne“ srpske istorije, stranu za stranom slede intervjui sa članovima te iste vlade, premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrima Mlađanom Dinkićem, Slobodanom Milosavljevićem, TomicomMilosavljevićem, Vericom Kalanović i Oliverom Dulićem, ali i biznismenima.

U Ministarstvu za telekomunikacije „Vestima“ je rečeno da je Jasna Matić dobila dopis SIEPA s molbom da se odazove intervjuu, što je i učinila, promovišući u njemu dostignuća Srbije u ovoj oblasti, kao i dalje planove.

Nasankan i Tadić?

Prema nezvaničnim informacijama, „Juropijen tajms“ je prvo kontaktirao ambasadu Srbije u Londonu, što je preko Ministarstva spoljnih poslova prosleđeno Beogradu. Takođe, nezvanično, s projektom je bio upoznat i predsednik Boris Tadić. Kao i uvek kada neko želi da napiše nešto lepo o Srbiji, pozvana je SIEPA da pomogne kao posrednik.

– Ministarka je kao i svi ostali članovi Vlade Srbije dobila pozivnicu za promociju časopisa i jedina se od ministara odazvala i otišla da prisustvuje tom događaju – objašnjeno nam je u ovom ministarstvu uz navode da Matićeva nikakav drugi kontakt ovim povodom nije imala i da ostale informacije potražimo u SIEPA.

„Juropijen tajms“ je sa ministrima povezala vladina agencija SIEPA, pa je u Beograd stigla Dezire Brauers sa saradnikom i intervjuisala ih. Dostavljeni su im osnovni ekonomski podaci, a čak je direktorka agencije Vesna Perić napisala autorski tekst. Ona je trenutno na porodiljskom bolovanju, pa nismo mogli da dobijemo širu informaciju, ali njen portparol Miloradović kaže da agencija nije imala uvid u tekstove. Pošto nije finansirala broj, agencija nema ni pravo da reaguje na bilo koji drugi način osim da protestuje, pa čak ni da tuži.

Tekst nestao, ali naslov stoji

Zahtevano je povlačenje tiraža s tržišta, navodno oko pola miliona primeraka, što je prema Miloradovićevim rečima učinjeno. Nezvanično, tiraž je znatno manji nego što se hvali „Juropijen tajms“, čiji su predstavnici priznali propust i obećali da će sve da učine da ga isprave. Na sajtu tog lista, međutim, tek juče je iz internet izdanja izbačeno poglavlje o istoriji Srbije kakvom je vide na Zapadu i koje je bilo prikazano posebnim tekstom s naslovom, koji nekim čudom i dalje stoji na stranici sadržaja.

Falsifikovana istorija

Miloradović kaže da tekst o srpskoj istoriji predstavlja izraz uvreženog i vladajućeg mišljenja o nama. On priznaje da je video broj posvećen Kosovu, „zemlji koja izaziva predivni kosmopolitski osećaj“. Najmlađoj evropskoj državi koja je u 11, 12. i 13. veku, dakle i u doba Nemanjića, bila bugarska ili vizantijska. Srbija se nigde ne pominje do broja plaćenog novcem njenih firmi.

I. KOZARSKI – D. DEKIĆ

izvor: VESTI, 19.03.2009

 +++

„VESTI“ PRENOSE SPORNE DELOVE TEKSTA U LODNONSKOM ČASOPISU

OSMOGODIŠNJI RAT SA CRNOM GOROM

Istorija, Herodotova vanbračna ćerka, bila je žrtva izdanja „Juropijen tajmsa“, dela posvećenog balkanskim prostorima.
U uvodnom delu, posle nekoliko nemuštih i škrtih rečenica o srpskoj drevnoj istoriji, pisalo je da je Prvi svetski rat počeo kada je srpski nacionalista ubio nadvojvodu Ferdinanda, pa je koju godinu kasnije formirana Kraljevina SHS u kojoj je kralj Aleksandar bio „virtualni diktator“, a Srbi dominirali drugim narodima koji su zbog toga protestovali. Priča o toj dominaciji proteže se i kroz rečenice o sledećim Jugoslavijama, što je po autoru bio i razlog za konačan raspad.

Sledi zatim dramatična tvrdnja, koju nije usvojilo ni Haško tužilaštvo, da je sa „manjinskim Srbima“ JNA napala Bosnu. Sve naravno u kontekstu etničkog čišćenja koje je NATO navodno prekinuo.

U pasusu o Kosovu, koje je po autoru 1999. godine „još bilo jugoslovenska provincija“ (sada valjda više nije srpska), masovni masakri ponovo su naterali NATO da se umeša i spase stvar. Pominje se i pogrom iz2004. godine, ali nema ni reči o tome da je počinjen nad Srbima. I sve to, uz opasku da Vlada Srbije „još nije priznala Kosovo“.

U prethodnom broju „Juropijen tajmsa“ moglo se saznati da su Crna Gora i Srbija bile u ratu punih osam godina, od 1918. do 1926. U istom tekstu preci Crnogoraca, Veleti i Odobriti, živeli su u „Slaviji“ između Baltičkog mora i današnjeg Hanovera, a onda su se u prvom talasu slovenskih seoba naselili tu gde su sada i saživeli sa precima Albanaca. Stotinak godina kasnije, na isti prostor stižu Srbi i Hrvati! Pošto preskoči pola milenijuma istorije i pretrči preko dinastije Petrović, čitalac upada usred osmogodišnjeg rata sa Srbijom i dominacije koja traje do referenduma o otcepljenju.

Broj posvećen Hrvatskoj tek predstoji.

izvor: VESTI, 19.03.2009