Вести

“Tek kada Srpski Revnitelji u Otadžbini shvate da danas vode istu onu borbu za Pravoslavlje koju Srbi u izbeglištvu vode već duže od pola veka – smoći će se snaga da se spase Svetosavlje.“

Časlav M. Damjanović; izvor: SRPSKE NOVINE -Toronto

+++

S Poverenjem u Mir Svetinje…?

Radošću ozarenim dolaziš nam. Možda ćeš nam pojati i Voskresenije, možda ćeš nas rečju mudrom Duhu Svetom bar za mrvicu dobližiti… baš kao što je nekad “verujući narod strah svoje duše sklanjao u svojim svetinjama i oslanjao se na svoje sveštenoslužitelje… imao mir i sigurnost u svojim svetinjama i među svojim pastirima…“ sklanjajući se “od zuba svetske vrteške“ pod kojom je otadžbina stenjala u jadu, čemeru i krvi… tada, davno, naša Crkva slobodna, bila nam je “čistota mira ljubavi i pobožnosti…“

Tuđe reči za moja osećanja; za naše poverenje koje su starci, starice i stariji radosno delili sa mnom, mlađim, tek prispelim iz čemera i jada; tuđe reči u vremenu današnjem, ponovo ružnom, što im kaže i samo naslovljenije reči koje navodim “mitra je na vašoj glavi – ne na glavama naroda“. Duboka je ova misao o dobu davnom, o odgovornosti… kada smo se u svetinjama našim s poverenjem oslanjali na naše sveštenoslužitelje… slobodni, sa poverenjem u pastire naše, u Mir Svetinje, sa poverenjem u Dobrotu Duha Našega…

Ta Radost i Ljubav našeg poverenja u Mir Svetinje. To je ono što nam se danas otima.

Dobro nam došli vi koji nas prezreste

Zar ne, vi bejaste taj što nam reče “da smo bolji narod imali bismo bolje popove i vladike, a da imamo bolje popove i vladike, imali bismo bolji narod.“ (“Da smo bolji narod, imali bismo bolje vladike“, R.L. “Vesti“, 28/12/2008) Zar ne, vi bejaste taj što nam reče “Kosovo je Crna Gora“! Zar ne, vi bejaste taj što nam reče da smo slepo crevo, da je prevelika za mačka glava medveđa… pa ipak, dobro nam došli, i… ipak da vam sročimo: znademo zašto nam se u pohode zaputiste.

U pohode, jer… Pohod je posao vaš!

Zar ne bejaste vi taj što reče u Brislu:

“Ideja evropske integracije u stvari je čin svjedočenja Jevanđelja “da svi budu jedno“. Narodi i nacije treba da se okupljaju u jednu veliku zajednicu u kojoj će se poštovati dostojanstvo svake ličnosti i svakog naroda.“

Vaše su to riječi, zar ne?
Istinu zboraste: jedini koji nisu “svi jedno“ – još od Šarlemana – to su oni Srbi koje vi prezirete – još od Šarlemana ti isti se preziru, za te iste nema “poštovanja dostojanstva“ jer ih nižnjima smatrate, zato nijesu ni “ličnost“ niti “narod“ – vaš je to narod ali vi… koji niti od vašeg naroda nijeste, izmisliste da ste neki drugi narod, visočiji, zar ne?

“Amanati đe nauči tako, Jesu li te u Mlijetke slali?“

Zar ne, vi bejaste taj što zamoli “zvaničnike EU da nam pomognu u sprovođenju standarda i vladavine prava u Crnoj Gori.“
Koga zamoliste?

Prečasnog Direktora Komisije Crkva i društvo? Dal’ padoste na kolena pred prečasnima Generalnog Ditektorata za proširenje Evropske Komisije? Il’ pred još prečasnijima njihovog Odbora za spoljne poslove? Ko vas preporuči i po kojoj “vezi“ Pododboru za ljudska prava Evropskog Parlamenta? Nije li vas po “vezi“ možda uputio “brat u Hristu“, časni biskup Hočevar? Đe naučiste tako da bogoradite časnike Odeljenja za Zapadni Balkan Savjeta EU…

A Jevanđelje… nije Jevanđelje po Šarlemanu, nije ni po Generalnim Direktoratima, Komisijama, Odborima, Pododborima, ni po okupacijskom Odeljenju za Zapadni Balkan – Jevanđelje je po Isusu.

Dvije Salomine žrtvene glave

U kojoj to zemlji Latine interesira odnos “Crkva-država“?
A vi… u ime koje Crne Gore ste vodili “razgovore“? One Crne Gore koju ste izmislili i za koju tvrdite da je već davno prevazišla zaostali narod srpski koji prezirete za slijepo crevo – a Latine interesira isključivo “kulturno i vjersko nasleđe na Kosovu i Metohiji“ – zato ste Kosovo i proglasili Crnom Gorom, zar ne?

Vi baš k’o Saloma – koju ste im glavu ponudili?
U koje to ime kojima to “nama“? U ime koje države? Kojeg naroda? U ime koje to Crkve ste bogoradili oklopnicima Latinskijem… kojima za mito ponudsite što vaše nije?

Ispade nekako da i nijeste baš neki ekspert, da riječem ka’ vaš australijski časnik, ispade nekako da ste “apologija ličnog promašaja i nepočinstava“. Kako to? Umjesto čojstvenog sveštenoslužitelja vi… izmišljate, otimate, tuđim podmićujete, svojim lihvarite… da vam nije možda australijski časnik vezu sa prečasnim Hočevarom obezbjedio.. ili naredio?
Ili vas možda školarina u Mlijetke slala?

A mi… od vas prezreno slijepo crevo, u doba Đida vašeg, da opet citiram onu koja vam reče da vi “mitru nosite“ te prema tome vi mitri odgovarate – “u veku bez civilizacije imali smo civilizovane duše“, a danas, zbog zabludelosti vaše posrnule – “u veku civilizacije imamo primitivne duše“ – to je duša vaša, baš kao Salomina, umjesto da kao hrišćanin nosite Krst vere i stradanja na leđima vašim jer “težina tog Krsta“ hrišćaninu daje “civilizaciju duše“, a vi… u pohode nam dolazite da Pohodom svojim ugasite jedinu žižu jedinog istinskog Pravoslavlja – Slobodnu Crkvu u izbeglištvu… zar nije to i druga Salomina glava?

Jedna glava Kosovo, druga glava Svetosavlje? Dve glave na žrtvenom tanjiru podmićenja dodvorivačkog!

Oj, oj, takvoga ka vas u svem kršu nema, “amanati đe naučiste tako“, zablude vam mozak zavrtele, sve srpsko gasite, pa i naziv Mitropolije vaše – koje crkve kad svugde kažete samo “pravoslavne“ a ne “srpske pravoslavne“? Oj, oj, upletoste se ka’ pile u kučinu u Đidinu uravnilovku pa raskol za raskolom ispredate…

Koje svoje zemlje? Salomine naravno, Crne Gore sa žrtvenim podmićenjem – Kosovom – a krijete čak i kada ste u Brislu bivali! Čemu tajanstvenost? Zašto aman-zaman strogo kontrolisanim medijima srpskim i “crnogorskim“ ne dozvoliste da išta kažu javnosti? Da li iz skromnosti hrišćanske krijete članstvo u ekspertizi ili se uvijate sve ka’ Saloma?

Da li ste na idolopoklonjenje u Brisel išli ka’ “Pervovjerhovni Pravoslavac iz Crne Gore ili kao zamenik Patrijarha Pavla i Pervovjerhovni Srbin Pravoslavac?“ (S. Marjanović, Novinar.de, 02/03/09)

Pošto jesu u pitanju “crnogorske vlasti“ očigledno zboriste u ime Nezavisne Države Crne Gore, zato da bi se “zvaničnici EU“ komotno “zanimali za budućnost nasleđa i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.“ (Citati iz Brisla – Mitropolija crnogorsko-primorska, “Komisija Crkva i društvo uredila susret delegacije Mitropolije crnogorsko-primorske SPC sa zvaničnicima EU“, 02/03/09, 11:10, preneto sa :spc.rs, Cetinje, 28/02/09, Svetigora pres)

E, vidite li, jasno nam je ipak, da pošto je i kardinal Volter Kasper takođe siguran da “bez jedinstva među hrišćanskim crkvama ne može doći ni do ujedinjenja Evrope“ da ste se sa kolegama ekspertima iz Generalnog Direktorata saglasili u ime zakonitosti NDCG da EU-ovo crkvenjaštvo bude pod žezlom Vatikana… a znate li, najstrašnije od svega je, vi baš ka’ Saloma, sve Jevanđeljem “pravdate“ – baš ka’ Vatikanovi Pohodi – glave padaju sve kao u ime Jevanđelja….

Prva Naredba okupacionih vlasti

Nakon usaglašenja izdaje sa načelnicima štaba evropskog Odelenja za Zapadni Balkan prvi nastup Visokopreosvećenog eksperta bio je na Svetosimeonovskom saboru u Podgorici. Iako je u “liturgijskoj propovijedi“ Vladika Grigorije odstupio od novotarskog “unapređenja“ teološke misli izjavivši da je nemanjićka državnost “ne samo za ovaj svijet i za ovo vrijeme, nego za uvijek i za vječnost“ jer je “njegov sin, nadahnut Duhom Svetim, stvorio naš narod“ učinvši “ga postojećim zauvijek“ i tako je nas “zapečatio Duhom Svetim“ (S.Ž./R.V.Svetigora pres, 28/02/09) – odstupi on od Dogme Novotarske jer kako bi to Sveti Duh – kojeg Dogma vaša novotarska za “smrtnog“ proglasi – mogao stvoriti ma šta “postojeće zauvijek“?

Vidim, biće ukor razrednog, ali… možda ima u tome i nečeg što mi nižnji ne shvatamo?
Možda da je državnost počela u Podgorici a mi, nižnji, tokom istorije samo smetali njenom ekspertskom razvoju?
Ali zato nema dvoumljenja o prvoj akciji nakon usaglašenja Mitropolitove izdaje sa načelnicima štaba evropskog Odelenja za Zapadni Balkan – “odluka prištinskih vlasti da obezbeđenje srpskih svetinja u Pokrajini preuzme kosovska policija“ – nedvosmisleno dokazuje da je okupator preuzeo kontrolu!

Vladika Artemije je ovu odluku s pravom nazvao “nedopustivom“ i zažalio “što je izostala reakcija Beograda“! Uprkos njegovom poštenom stavu da se ne može verovati onima koji su spomenike rušili da će spomenike štititi, i uprkos njegove izjave da „ne pristajemo da oni čuvaju naše svetinje“ i da “ne prihvatamo takvu odluku i nismo saglasni sa tim“ (Episkop Artemije: “Nedopustivo da crkve čuvaju oni koji su ih rušili“) – Visokopreosvećeni ekspert u ime načelnika evropskog Odelenja za Zapadni Balkan već je nametnuo sasvim novu situaciju:

Nova situacija je ozakonjena okupacija:

Niti “Srbija i njeni organi“ – niti “dogovor sa predstavnicima SPC“ – više nemaju svrhe – shodno odluci Okupacionog štaba – pošto je “Kosovo Crna Gora“ – od sada je za “naslijeđe“, u ime Štaba – nadležan isključivo Visokopreosvećeni evropski ekspert.

To vam je, vidite, prva Salomina glava.

Druga Naredba okupacionih vlasti

U Rezoluciji 27. Godišnje skupštine Eparhije kanadske održane 6-8. februara 2009. godine u Miltonu tvrdi se između ostalog:

“Dužni smo da crkveni red i poredak sami štitimo i da sve druge na to pozovemo. U tom smislu, pošto je usvojen novi Ustav u Severnoj i Južnoj Americi, molimo našu braću i sestre iz dosadašnje Novogračaničke mitropolije da savesno porade koliko je u njihovoj moći da odluke najviših crkvenih tela budu sprovedene u život.“

Pre toga u Rezoluciji je istaknuto da se “sve razlike u mišljenjima rešavaju saborno, uz prisustvo Duha Svetoga, a ne estradno, na način koji daje povoda za organizovane medijske napade na Srpsku pravoslavnu crkvu.“
I na kraju ponoviše riječi vaše “SPC kao poslednje uporište duhovne svetlosti i nade za srpski narod.“ Vi, doduše, ne rekoste “uporište“ nego “tvrđava“, ali ne upotrebiste ni “nadu“ – i to s pravom – jer “tvrđava“ koju vi od “Crkve“ napraviste niti je tvrđava Pravoslavlja, niti u njoj ima nade za Svetosavce.

Prelazni ustav – bezobzirno poništen!
Patrijarhove odluke o pomirenju i Njegovo obećanje da će SPC negovati Novogračaničku mitropoliju sa sestrinskom ljubavlju – bezobzirno poništeni!

Novi Ustav donet bez obećane saglasnosti zajedničkog Sabora, pa čak i bez saglasnosti Svetog Arhijerejskog Sabora!
Iako potpuno bespravan i protivpravan, ovaj Ustav – ako je uopšte donet – zapravo je najobičnije prinudno naređenje osionih okupacijskih vlasti… jer po kanonskom propisu crkva koja je u jeresi nema prava na takvo odlučivanje.
E, ovo vam je druga Salomina glava.

Pohod je posao vaš!

Zato, dobro nam došli, al’, eto, iako nižnji, znademo ipak zašto nam se u pohode zaputiste… Đidin Pohod ne bejaše čak ni za Judinih trideset zlatnika no za groša dva, a vaš Pohod nije ni za groš – vaš je Pohod za nečast izdaje čojstva.
Kao i vaš, tako i krvavi fanatizam Krstaških Pohoda Rimokatolicizma Zapadne Evrope, preduzetih u ime “papske bezgrešnosti“ – “nespojiv“ je sa Pravim Slavljem Hrišćanstva. Taj fanatizam nije izmenio “celokupni duh Hrišćanstva“, kako lažno prikazujete, već je nepremostivo razdvojio Rimokatolizam od Hrišćanstva.

A pošto, kako čedno veruju i Pravoslavci u izbeglištvu i današnji Revnitelji, sve što vi tvrdite kao Vjeru proizilazi iz “lažnog ubeđenja da je organizacijsko načelo u Crkvi ljudska volja“ – a tu “Crkve nema“ – zato su kao i juče, vernici i danas revoltirani uzurpacijom Crkve – a vi, iako vam je nadimak “Crkva“, zacariste svetogrđe podređivanjem sebe svetogrđu sve u stilu ala papska “ljudska bezgrešnost“!

Što mačem Tito ne postiže – vi pokušavate postići upriličenim izigravanjem “dva groša“ u svetogrdnoj Misiji… a samo gad srozan u kaljugu jeresi – “suprotno Spasitelju“ – “od ljudi slavu traži“!

Gospode, pomozi Srbima od “jeresima ophrvanih“!

Raspomamljena omamljenost inkvizicijom Pravoslavaca u Drugom svetskom ratu, nastavljena nekadašnjim napadima na Pravoslavce u izbeglištvu, i današnjom mržnjom da se Pravoslavlju u izbeglištvu zbriše trag, kao i anatemisanje Revnitelja u otadžbini – dokazuju da je raspomamljenost “Crkve“ proizašla iz onog fanatizma zbog kojeg se “jeresima ophrvani“ Rimokatolicizam “odvojio“ od Pravog Slavlja.

Ta izopačenost nečastivog naravno godi slabačkim karakterima i zato ih i identifikuje sa čuvenom papskom enciklikom “Vox in excelso“ u kojoj je samo onim učesnicima koncila kojima je dozvoljeno da govore – dozvoljeno da kažu samo ono što im je dozvoljeno da kažu – tako i vaša ustanova, naređuje idolopoklonicima “razlike u mišljenjima ne rešavati estradno“ da to ne bi dalo “povoda za organizovane medijske napade.“

Oni koji zaista “zloupotrebljavaju ime i obeležja SPC“ od Žiče do Melburna optužuju one koji zaista “žive hrišćanski i u Ljubavi“! Ti stvarni Pravoslavci iz dubokog duhovnog poštovanja još od 1969. godine podižu crkve u znak odanosti Pravoslavnoj Ljubavi – a oni koji su stvarni raskolnici i uzurpatori te Ljubavi, za koje je, poput Vatikana, Crkva “institucija i ništa više“ – optužuju pravoslavce za – nekakav raskol!

Ta uzurpacija trona i mantije lišava ih prava na zvanje Isusovih sveštenoslužitelja!
Jer… šta je zapravo njihova “Misija“?

Njihova “Misija“ je Krstaški Pohod protiv Pravoslavlja:

Rimokatolički prozelitizam – rasrbljivanje – to je tačno ono što oni čine. A pošto je u Hrišćanskom Pravom Slavlju, prozelitizam – prevođenje u drugu veru zarad “spasavanja duša“ – zabranjen – zašto onda SPC – ako je zaista srpska i zaista pravoslavna – dozvoljava rasrbljivanje?

Duše nisu “nespasive“ u hrišćanskoj Istini Praštanja i Pokajanja – isključivo Rimokatolicizam spaljuje one koje je proglasio “šizmaticima“ – zato što ih mrzi – a rasistička mržnja – nije Hrišćanstvo!

Za Krst Časni i Slobodu Zlatnu

Stvarna duhovna suština pokliča “Za Krst Časni i Slobodu Zlatnu“ jeste očuvanje čistote Pravog Slavlja. Ta duhovna suština dominira Srpskom Nacijom od ranog prihvatanja Pravoslavlja do Svetog Save, od Svetog Save do Kosova, od Kosova do Ravne Gore i do “srpskih novomučenika iz dvadesetog veka“, palih od ustaškog noža, za koje Mitropolit Serafim Pirejski kaže da smrću mučeničkom “osudiše i uniziše papski tron i vođu jeresi, primata tog trona“. (Pismo Mitropolita Serafima Pirejskog)

To isto duhovno očuvanje čistote Pravog Slavlja – bila je suština i Slobodne Srpske Svetosavske Pravoslavne Crkve u izbeglištvu posle Drugog svetskog rata. Nekadašnji izrodi, iz kojih su se iskopilili današnji – tu jedinu čistu srpsku pravoslavnu crkvu – lažno su proglasili “raskolničkom“! Ti stvarni raskolnici i danas propagiraju istu laž – zbog iste mržnje – jer se zločin rasrbljivanja Srba i lomljenja kičme Srbiji može dokrajčiti samo uništenjem Svetosavlja.

Posle Drugog svetskog rata, a pogotovo od 1963. godine do danas, Udbina Verska komisija progonila je, ubijala, likvidirala, zavađala zagranične Pravoslavce, pretila im, potkupljivala ih, crkve i crkvena imanja otimala…

Danas istu inkviziciju nastavljate!
Pomirenje obesnaženo isto kao što je 1969. komunizam obesnažio jedinstvo Crkve… znači sve jedan te isti poslodavac, zar ne? Ta činjenica raskrinkava današnje takozvane novotarce:

Novotarci su bili, i danas su zaista raskolnici!

A “Pravoslavlje je postojalo i pre pojave rimokatolika, pravoslavni su živeli i onda kada Rimokatolicizam nije ni postojao“. (Operacija „Memorandum“, IX deo) Srbi su primili Hrišćanstvo u doba Pravoslavlja za razliku od na primer Hrvata – koji zapravo nisu ni primili Hrišćanstvo – jer su tek vekovima docnije primili Rimokatolicizam! Savino učvršćenje Pravog Slavlja nije samo njegova reakcija na jačanje Rimokatolicizma, niti je Savina reakcija bila politička niti nacionalna – naprotiv – Sava je shvatio da se pod prividom Hrišćanstva Rimokatolicizam i Latini razvijaju u sasvim suprotnom smislu od Hrišćanstva, u čemu ga potvrđuje negdašnja i današnja bezbožnost Zapadne Evrope i Vatikana. Savi je bilo jasno da se “odvajanjem kroz poznati raskol“ rimokatolička “religiozna zajednica“ odvojila “od blagodati“, i da kao takva nije nikakva “sestrinska crkva“ – jer ne samo da nema “ničeg zajedničkog sa Nepodeljenom Crkvom Apostola, Svetih Otaca i sedam Vaseljenskih Sabora“ (Navodnice iz Pisma Mitropolita Serafima Pirejskog) – već je otvorila vrata zločinu Vatikanovog “Sređivanja Povijesti“ shodno doslovce Antihristovom almanahu.

I zaista, Srpski Narod danas oseća duhovno siromaštvo samozvanih uljeza i shvata da se zbog tog siromaštva ponašaju kao da su izabrani sami od sebe. Zato se narod od njih udaljuje da ne bi posrnuo onako kako oni posrnuše… srpski narod shvata da u takvim izrodima Isus ne živi – niti da takvi žive Isusom. I shvata da su cilj i mržnja Vatikaovog Pohoda bili i ostali jedni te isti:

Lomljenje Kičme Srpstvu i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi!

Danas je cilj lomljenje kičme Svetosavlju zato da bi se lomljenjem i tog poslednjeg pršljena konačno slomila kičma Pravoslavlja.

“Ravna Gora pobediti mora!“

Ravna Gora je pobedila i pobeđuje jer se bori za Duhovnu Istinu Pravoslavlja kojoj jeresi antihrista i njegovih sumanutih samozvanih Juda ne mogu da naude.

Cilj današnjeg Pohoda Visokopreosveštenog Mitropolita na naš kontinent je da zatre Zagranično Pravoslavlje.
Taj zločin mora se sprečiti – jer tek kada Srpski Revnitelji u Otadžbini shvate da danas vode istu borbu za Pravoslavlje koju Srbi u izbeglištvu vode već duže od pola veka – smoći će se snaga da se spase Svetosavlje – a tu združenu snagu Pravoslavne Istine Mitropolitov Pohod smera da uništi.

Časlav M. Damjanović

www.ravnogorskivenac.com

izvor: SRPSKE NOVINE -Toronto