logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.652 пута прочитано    Датум: 12.02.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Manastir Svetog Save - Novi Kalenić - Poštovana readakcijo Informativne službe SPC, molim Vas da u cilju održavanja poštovanja i poveranje koje posetioci sajta “spc.rs” još uvek imaju u Vas ne objavljujete lažne i u gebelsovom stilu tekstove iz Australije.

P.V. Melburn; 11.02.09

+++

Mirko Dobrijevic očigledno ima veliku potrebu (bolesničku) da se dokaže kao uspešni episkop pa se ne ustručava i da debelo laže. Evo dela njegovog pisma, a pogledajte priloženeu fotografiju.

“И заиста, грандиозни храм Св. Саве био је оба дана прославе тесан да би примио све православне Србе, жељне светотајинског сусрета са својим Створитељем, Сведржитељем и Утешитељем – Беспочетним Оцем”

Koliko je hram bio tesan vidi se na slici. Ako se malo protrudite možete i da prebrojite dvadeset i jednog vernika, 10 sveštenika i ne vidi se broj žena. Ako se zna da su medju 21 persone bili i ambasador, konzul, austrijski ambasador, nekoliko vladikinih prijatelja iz Sidneja, onda ispade da je u “tesnom hramu” bilo TEK desetak vernika posetilaca Festivala (muškaraca). U laži su kratke noge, ako koza laže. rog ne laže, pa ne dajte da lažov Irinej i Vas uvuče u svoje prevare.

Predrag Vučinic; Melburn; 11.02.2009

+++

U nastavku pročitajte pomenuto “Saopštenje za javnost ep. Irineja (Dobrijevića)”

novinar.de

Saopštenje za javnost ep. Irineja (Dobrijevića)

Saopštenje za javnost povodom fizičkog napada na sveštenike SPC u manastiru Svetog Save – Novom Kaleniću u Holu


“Bog nije Bog nereda, nego mira!” (I Kor. 14,33)

U subotu i nedelju 24. i 25. januara 2009. godine, u manastiru Svetog Save u Holu, u organizaciji Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke, uspešno je održan 28. Svetosavski omladinski festival.

Tradicionalno, festival je organizovan povodom proslave dana Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i rodonačalnika autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Za okupljene Srbe pravoslavne hrišćane, bila je to prilika da molitveno učestvuju u Svetim arhijerejskim liturgijama oba dana trajanja festivala, da prime zalog večnog života – Svetu tajnu Pričešća Telom i Krvlju samoga Bogočoveka Hrista, da čuju blagu Jevanđeljsku reč i pouku od svog arhipastira, da se u svojim molitvama sete i svih osnivača, graditelja i ukrasitelja novokalenićke svetinje.

I zaista, grandiozni hram Sv. Save bio je oba dana proslave tesan da bi primio sve pravoslavne Srbe, željne svetotajinskog susreta sa svojim Stvoriteljem, Svedržiteljem i Utešiteljem - Bespočetnim Ocem, Jedinorodnim Sinom i Svesvetim, Blagim i Životvornim Duhom – samim Trojičnim Bogom, dostojanstveno i kako dolikuje nama koji sebe ponosno nazivamo Svetosavcima. Sve, dakle, ugledajući se na najmudrijeg u rodu srpskom, Svetog oca našeg Savu, radi spasenja duša i tela naših a ne na sud ili osudu.

Cvet srpskog podmladka je tradicionalnom narodnom igrom i pesmom razgalio srca brojnih posetilaca i visokih zvanica među kojima su se našli i ambasador Austrije g. Porijas – nosilac Ordena Svetog Save prvog reda, ambasador Srbije g. Glišić, generalni konzul Srbije g. Besarabić sa suprugom, prvi sekretar ambasade Rusije g. Kozhin, kao i prestavnici crkveno-školskih opština i rodoljubivih organizacija.

Tako žive pravoslavni Srbi i Srpkinje, dični potomci svetitelja srpskih predvođenih putovođom svih nas, Savom najsvetijim: na prvom mestu pravoslavlje – zatim i njime – srpstvo; na prvom mestu Sveta liturgija u slavu Boga i na spas ljudima – zatim i od nje – radost narodnog kola i pesme; na prvom mestu večni i neprolazni život u Carstvu Božjem – zatim i sa pouzdanjem u njega – dostojanstven i siguran hod kroz iskušenja i neizvesnosti ovog prolaznog života i palog sveta.

O tobožnjim “svetosavcima”

Nažalost, ima među nama i onih Srba kojima je ovakav redosled vrednosti stran a ipak isti sami sebe gordo nazivaju “svetosavcima”. A kakvo je njihovo sledovanje našem Svetom rodonačalniku, čime oni identifikuju sebe kao pripadnike iste Crkve koju je Sv. Save osnovao, čime, uopšte uzev, takve osobe projavljuju svoj identitet i može li se na osnovu istoga govoriti o pravoslavnim hrišćanima?

Da li je pravoslavnim hrišćanima svetosavcima, svojstveno uporno ignorisanje i nipodaštavanje svetotajinskog života Crkve? Da li samoupravljačko odlučenje iz liturgijske zajednice sebe i svojih malobrojnih pristalica iz crkveno-školskih opština u kojima su uzurpirali vlast zarad bestidnog učestvovanja u nekakvim bajanjima raščinjenih sveštenika? Da li bilo kome istinski pravoslavnom čoveku dolikuje necrkven porodični život, skribomansko punjenje kriminalnih dosijea zbog tuča, posedovanja i prodaje droge, a kod nekolicine i zbog pokušaja ubistava pa čak i ubistava?

Svakom zdravom čoveku jasno je da takvi rugatelji imenu Svetoga Save i, uopšte pravoslavnog hrišćanina, ne mogu dovesti ni sebe ni svoju sredinu dalje od stanja potpune konfuzije, gubljenja hrišćanskog i naruženja nacionalnog srpskog identiteta, a saobrazno rečima Sv. apostola Pavla svome učeniku Timoteju: “Svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće nagore – varajući i varajući se.” (II Tim. 3, 12-13).

Takvi, uistinu nesrećnici, bez ličnog integriteta, ogrezli u kriminalu i beščašću svake vrste, opijeni svojim zabludama o ličnoj verskoj i nacionalnoj uzvišenosti, karakteri promašeni gledajući iz svih perspektiva, čak i da su pripadnici i onih nama neprijateljskih naroda, nisu mogli proći svetom manastirskom zemljom ni u dane kada su pravoslavni Srbi proslavljali rodonačalnika svoje Crkve i zaštitnika i novokalenićkog manastira i sve Srpske pravoslavne crkve, a da ne ostave kužni trag sopstvene rđe.

Upozorenje policiji

Australijska policija je blagovremeno, u petak 23. januara, obaveštena da se na manastirskom imanju nalazi nekoliko osoba koje su i njoj samoj od ranije po zlu poznate i da mogu izazvati javnu opasnost i ugroziti sama bogosluženja i održavanje festivala omladine, radosti života i narodne umetničke tradicije. Policija ih nije odstranila, oslanjajući se, valjda, na obezbeđenje festivala ili na programe za prevaspitavanje osuđenika u australijskim zatvorima. Ostali su u nekadašnjoj konferencionoj sali kojoj je samodovoljni manastirski properti trast promenio namenu otvorivši u njoj krčmu za one koji u manastiru ne vide mesto za molitvu, pokajanje i Bogopoznanje, nego idealnu lokaciju za upražnjavanje sporta koji se, izgleda, najuspešnije praktikuje uz nekoliko boća, izobilje alkohola, pečenja i u dane posta i, obavezne za svetosavski manastir, veleglasne psovke.

Napad na sveštenike Srpske pravoslavne crkve

Mecene gorepomenutih videvši da je, i pored paradiranja namrštenih kriminalaca dovedenih da bi zaplašili i odvratili vernike od prisustvovanja 28. omladinskom festivalu, poseta opet dobra i da čestiti narod ne haje njih, rešili su da skrenu pažnju sa mladosti, narodne lepote i životne radosti na svoje mračnjaštvo, ličnu nesreću i promašenost. I kako će to izvesti no onim najprizemnijim sredstvima svojstvenim svojim karakterima: siledžijstvom, udarcima u potiljak, šutiranjem sa leđa, čupanjem za kosu, psovkama. I na koga se sručio sav jed i gorčina ovih nesrećnika, neostvarenih hrišćana, Srba – doli na sveštenike Srpske pravoslavne crkve, pre svih i najizobilnije na njenog protojereja-stavrofora Miodraga Perića, paroha Crkve Svetog velikomučenika Kneza Lazara srpskog u Sidneju i arhijerjeskog namesnika za Istok Eparhije australijsko-novozelandske. Na koga je vajna garda prevaziđenih tragičnih podela i raskola u samom srcu srpskog bića – njegovoj Pravoslavnoj crkvi, ustremila otrovnu žaoku do na služitelje oltara Božjeg kod Srba ustanovljenog Svetim ocem našim Savom ravnoapostolnim. I opet najviše i neštedimice na onoga koji je isto doživljavao od islamista dok je Bogu služio u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, koji je proganjan od komunističke tajne policije ali nikad se nije predao sili beslovesnoj ni pogazio veru pradedovsku.

Zaprepašćeni napadom, prisutno sveštenstvo i vernici su ipak uspeli da protu Miodraga otrgnu iz kandži siledžija. Policija je pozvana i došla posle više od 2 sata čekanja i nekoliko ponovljenih poziva. Napasnici su, naravno, imali dovoljno vremena da se mirno odvezu sa mesta svog nedela. Utvrđivanje vinovnika i izvršitelja gnusnog čina napada na sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve i njihovo kažnjavanje su sada u nadležnosti policijskih i sudskih organa ove države.

Posledice

Sud će se postarati i o g. Branivoju Jevtoviću koji je javno lagao o čitavom događaju, rekavši da je sveštenstvo SPC predvođeno protom Miodragom napalo srpski narod, i radiju “3ZZZ” iz Melburna koji je zloupotrebio emisiju na srpskom jeziku za širenje Jevtovićevih otvoreni laži, što je kasnije preneto i na anticrkvenom veb-sajtu novinar.de pod inicijalima “V.V.” Ovi sramni trenuci udaranja i davljenja prote Miodraga navodno su snimljeni video kamerom, po rečima samog g. Jevtovića. Zahvaljujući njegovoj tehničkoj umešnosti, sud će imati najbolji dokaz o svemu što se zbilo. Naravno, ako g. Jevtović “slučajno” ne izbriše ili izgubi snimak.

Napominjemo da ni ovaj besramni čin nije uspeo da zaplaši vernike i da ih udalji sa Omladinskog festivala ni u nastavku programa istog dana, a sutradan, u nedelju, poseta je bila čak i daleko brojnija. Očigledno je da se verni narod bori zajedno sa svojim episkopom i sveštenstvom za istinu, pravdu i crkveno, svetosavsko jedinstvo.

Ostaje mučan zaključak da su udarci i uvrede koje je prota Miodrag stojički podneo, udarci i uvrede čitavoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu, opet i dokle nova i nova so na ranama njenim nebrojenim i nezaceljenim, i, avaj Sveti oče Savo, radost i zdravica neprijateljima i zlomisliteljima našim, goniteljima i istrebiteljima Srba redom od Kosova do Jadovna i naših dana.

Upozorenje i poziv na duhovni preporod

Bilo je i biće, kao i u svakom drugom narodu, i među Srbima onih koji se ne identifikuju sa autentičnom Crkvom svoga roda. Nisu Srbi po tome drugačiji od ostalih. Ono po čemu smo ipak jedinstveni u čitavom svetu je uporno samonametanje takvih osoba za merilo pravoverja našoj pomesnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Takve, uistinu spoljne i strane uticaje i delovanja, naša, svojom istorijom zaista mučenička, Crkva nikada nije prihvatala i njeno sveštenstvo je, rame uz rame sa svojim vernim narodom, nepokolebljivo svedočilo svoju veru i po cenu života, čime je Srpska crkva i stekla svoj mučenički oreol.Ipak, ovaj pokušaj nekolicine nesrećnika da pomrače sunce srpske mladosti i na tradicionalnom Svetosavskom omladinskom festivalu treba da ostane upamćen radi opomene i nauka blagovernoj srpskoj deci, da mogu u svim danima svoga života razlikovati dobro od zla, život od ništavila, Crkvu Hrista Boga Živoga od sitnošićardžijskih klapa i njihovih siledžijskih gardi.Posle svega, poruka organizatora Omladinskog festivala Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke jeste da se srpska omladina i verni narod i nadalje u još većem broju okupljaju u novokalenićkoj svetinji, ne samo na godišnjem festivalu, nego i na redovnim i prazničnim bogosluženjima, u dečjem kampu, omladinskom seminaru i tradicionalnim srpskim proslavama, da ne zaboravljajući i ne odričući se nikada svoga hrišćanskog identiteta, neućutnim molitvama Svetog Save Srpskog i svepravoslavnog neumorno uznosećih pred prestolom Boga Svevišnjega, verni rod njegov prosija i na ovom svetu blagoslovima Boga Živoga, koji je nada i uteha u svim nevoljama i ponorima kroz koje svi verni Srbi zajedno hrabro prolazimo u ovozemaljskoj istoriji našoj.

9. februar 2009. godine
Sidnej

Iz kancelarije Eparhije australijsko-novozelandske i Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke

izvor: spc.rs; 10. februar 2009 – 9:58

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR
Radi objektivnosti i istine preporučujemo vašoj pažnji i sledeće članke.

Australija:Da li je to crkva?
Imperija uzvraća udarac

urednik




2 коментара у вези “Izmišljotine iz eparhije australijsko-novozelandske!”
  1. Nuncije Irinej se sluzi svim sredstvima da stekne kontrolu nad imovinom Slobodnih Crkvi.Pravi svoje paralelne Uprave,Trastije.Koristi jos mnoge trikove i postavlja zamke u koje upadaju uglavnom mladje osobe i odradjuju prljave poslove.Zar neko ko se naziva Vladikom moze da se obraca recnikom ulice,i jos optuzuje cestite Srbe da su u drustvu kriminalaca i drogerasa bez ijednog dokaza.Sa druge strane poznato je njegovo drustvo koje prisiva drugima.Dovoljna je cinjenca da je Nuncije dovukao iz Amerike nazovi Vladike o kojima je pisano i u Australijskim novinama,da ne nabrajam svima znano njegovo sumnjivo drustvo,na koje dobronamerni Srbi upozoravaju.Miodrag Peric jadna zrtva je dobro poznat kao nasilnik i po drugim stvarima koje iz pristojnosti ne mogu da naglasim,osim da njegovo izopaceno ponasanje i zivljenje ne prilici nikome,pogotovo Svesteniku.Nuncije postavlja zasede pravednicima jer mu smetaju sto se protive njegovom bezakonju.Lazno se predstavlja da je sin Gospodnji i da ima saznanje i vlast od Boga,a sama njegova pojava tisti nase duse,jer je njegovo zivljenje i ponasanje nastrano.

  2. Deo Nuncijevo saopstenja objavljenog na sajtu SPC.;Odredjujemo da svi Srbi koji novcanu pomoc licno dostave lokalnim vlastima da o tome obaveste Eparhijsku kancelariju; Dakle nesrecu Australijskog naroda od vatrene stihije Nuncije sracunato koristi za samoreklamiranje i skupljanje poena kod Australijskih vlasti,jer ce se licno predstaviti kao dusebriznik i jedini zasluzan za prikupljenu pomoc.Vecina Srba i ja smo prilozili pomoc pre ovog saopstenja i ne pada mi na pamet da to bilo kome prijavljujem po onome da nezna levica,sta cini desnica.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo