Вести

Poštovana readakcijo Informativne službe SPC, molim Vas da u cilju održavanja poštovanja i poveranje koje posetioci sajta „spc.rs“ još uvek imaju u Vas ne objavljujete lažne i u gebelsovom stilu tekstove iz Australije.

P.V. Melburn; 11.02.09

+++

Mirko Dobrijevic očigledno ima veliku potrebu (bolesničku) da se dokaže kao uspešni episkop pa se ne ustručava i da debelo laže. Evo dela njegovog pisma, a pogledajte priloženeu fotografiju.

„И заиста, грандиозни храм Св. Саве био је оба дана прославе тесан да би примио све православне Србе, жељне светотајинског сусрета са својим Створитељем, Сведржитељем и Утешитељем – Беспочетним Оцем“

Koliko je hram bio tesan vidi se na slici. Ako se malo protrudite možete i da prebrojite dvadeset i jednog vernika, 10 sveštenika i ne vidi se broj žena. Ako se zna da su medju 21 persone bili i ambasador, konzul, austrijski ambasador, nekoliko vladikinih prijatelja iz Sidneja, onda ispade da je u „tesnom hramu“ bilo TEK desetak vernika posetilaca Festivala (muškaraca). U laži su kratke noge, ako koza laže. rog ne laže, pa ne dajte da lažov Irinej i Vas uvuče u svoje prevare.

Predrag Vučinic; Melburn; 11.02.2009

+++

U nastavku pročitajte pomenuto „Saopštenje za javnost ep. Irineja (Dobrijevića)“

novinar.de

Saopštenje za javnost ep. Irineja (Dobrijevića)

Saopštenje za javnost povodom fizičkog napada na sveštenike SPC u manastiru Svetog Save – Novom Kaleniću u Holu

„Bog nije Bog nereda, nego mira!“ (I Kor. 14,33)

U subotu i nedelju 24. i 25. januara 2009. godine, u manastiru Svetog Save u Holu, u organizaciji Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke, uspešno je održan 28. Svetosavski omladinski festival.

Tradicionalno, festival je organizovan povodom proslave dana Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i rodonačalnika autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Za okupljene Srbe pravoslavne hrišćane, bila je to prilika da molitveno učestvuju u Svetim arhijerejskim liturgijama oba dana trajanja festivala, da prime zalog večnog života – Svetu tajnu Pričešća Telom i Krvlju samoga Bogočoveka Hrista, da čuju blagu Jevanđeljsku reč i pouku od svog arhipastira, da se u svojim molitvama sete i svih osnivača, graditelja i ukrasitelja novokalenićke svetinje.

I zaista, grandiozni hram Sv. Save bio je oba dana proslave tesan da bi primio sve pravoslavne Srbe, željne svetotajinskog susreta sa svojim Stvoriteljem, Svedržiteljem i Utešiteljem – Bespočetnim Ocem, Jedinorodnim Sinom i Svesvetim, Blagim i Životvornim Duhom – samim Trojičnim Bogom, dostojanstveno i kako dolikuje nama koji sebe ponosno nazivamo Svetosavcima. Sve, dakle, ugledajući se na najmudrijeg u rodu srpskom, Svetog oca našeg Savu, radi spasenja duša i tela naših a ne na sud ili osudu.

Cvet srpskog podmladka je tradicionalnom narodnom igrom i pesmom razgalio srca brojnih posetilaca i visokih zvanica među kojima su se našli i ambasador Austrije g. Porijas – nosilac Ordena Svetog Save prvog reda, ambasador Srbije g. Glišić, generalni konzul Srbije g. Besarabić sa suprugom, prvi sekretar ambasade Rusije g. Kozhin, kao i prestavnici crkveno-školskih opština i rodoljubivih organizacija.

Tako žive pravoslavni Srbi i Srpkinje, dični potomci svetitelja srpskih predvođenih putovođom svih nas, Savom najsvetijim: na prvom mestu pravoslavlje – zatim i njime – srpstvo; na prvom mestu Sveta liturgija u slavu Boga i na spas ljudima – zatim i od nje – radost narodnog kola i pesme; na prvom mestu večni i neprolazni život u Carstvu Božjem – zatim i sa pouzdanjem u njega – dostojanstven i siguran hod kroz iskušenja i neizvesnosti ovog prolaznog života i palog sveta.

O tobožnjim „svetosavcima“

Nažalost, ima među nama i onih Srba kojima je ovakav redosled vrednosti stran a ipak isti sami sebe gordo nazivaju „svetosavcima“. A kakvo je njihovo sledovanje našem Svetom rodonačalniku, čime oni identifikuju sebe kao pripadnike iste Crkve koju je Sv. Save osnovao, čime, uopšte uzev, takve osobe projavljuju svoj identitet i može li se na osnovu istoga govoriti o pravoslavnim hrišćanima?

Da li je pravoslavnim hrišćanima svetosavcima, svojstveno uporno ignorisanje i nipodaštavanje svetotajinskog života Crkve? Da li samoupravljačko odlučenje iz liturgijske zajednice sebe i svojih malobrojnih pristalica iz crkveno-školskih opština u kojima su uzurpirali vlast zarad bestidnog učestvovanja u nekakvim bajanjima raščinjenih sveštenika? Da li bilo kome istinski pravoslavnom čoveku dolikuje necrkven porodični život, skribomansko punjenje kriminalnih dosijea zbog tuča, posedovanja i prodaje droge, a kod nekolicine i zbog pokušaja ubistava pa čak i ubistava?

Svakom zdravom čoveku jasno je da takvi rugatelji imenu Svetoga Save i, uopšte pravoslavnog hrišćanina, ne mogu dovesti ni sebe ni svoju sredinu dalje od stanja potpune konfuzije, gubljenja hrišćanskog i naruženja nacionalnog srpskog identiteta, a saobrazno rečima Sv. apostola Pavla svome učeniku Timoteju: „Svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće nagore – varajući i varajući se.“ (II Tim. 3, 12-13).

Takvi, uistinu nesrećnici, bez ličnog integriteta, ogrezli u kriminalu i beščašću svake vrste, opijeni svojim zabludama o ličnoj verskoj i nacionalnoj uzvišenosti, karakteri promašeni gledajući iz svih perspektiva, čak i da su pripadnici i onih nama neprijateljskih naroda, nisu mogli proći svetom manastirskom zemljom ni u dane kada su pravoslavni Srbi proslavljali rodonačalnika svoje Crkve i zaštitnika i novokalenićkog manastira i sve Srpske pravoslavne crkve, a da ne ostave kužni trag sopstvene rđe.

Upozorenje policiji

Australijska policija je blagovremeno, u petak 23. januara, obaveštena da se na manastirskom imanju nalazi nekoliko osoba koje su i njoj samoj od ranije po zlu poznate i da mogu izazvati javnu opasnost i ugroziti sama bogosluženja i održavanje festivala omladine, radosti života i narodne umetničke tradicije. Policija ih nije odstranila, oslanjajući se, valjda, na obezbeđenje festivala ili na programe za prevaspitavanje osuđenika u australijskim zatvorima. Ostali su u nekadašnjoj konferencionoj sali kojoj je samodovoljni manastirski properti trast promenio namenu otvorivši u njoj krčmu za one koji u manastiru ne vide mesto za molitvu, pokajanje i Bogopoznanje, nego idealnu lokaciju za upražnjavanje sporta koji se, izgleda, najuspešnije praktikuje uz nekoliko boća, izobilje alkohola, pečenja i u dane posta i, obavezne za svetosavski manastir, veleglasne psovke.

Napad na sveštenike Srpske pravoslavne crkve

Mecene gorepomenutih videvši da je, i pored paradiranja namrštenih kriminalaca dovedenih da bi zaplašili i odvratili vernike od prisustvovanja 28. omladinskom festivalu, poseta opet dobra i da čestiti narod ne haje njih, rešili su da skrenu pažnju sa mladosti, narodne lepote i životne radosti na svoje mračnjaštvo, ličnu nesreću i promašenost. I kako će to izvesti no onim najprizemnijim sredstvima svojstvenim svojim karakterima: siledžijstvom, udarcima u potiljak, šutiranjem sa leđa, čupanjem za kosu, psovkama. I na koga se sručio sav jed i gorčina ovih nesrećnika, neostvarenih hrišćana, Srba – doli na sveštenike Srpske pravoslavne crkve, pre svih i najizobilnije na njenog protojereja-stavrofora Miodraga Perića, paroha Crkve Svetog velikomučenika Kneza Lazara srpskog u Sidneju i arhijerjeskog namesnika za Istok Eparhije australijsko-novozelandske. Na koga je vajna garda prevaziđenih tragičnih podela i raskola u samom srcu srpskog bića – njegovoj Pravoslavnoj crkvi, ustremila otrovnu žaoku do na služitelje oltara Božjeg kod Srba ustanovljenog Svetim ocem našim Savom ravnoapostolnim. I opet najviše i neštedimice na onoga koji je isto doživljavao od islamista dok je Bogu služio u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, koji je proganjan od komunističke tajne policije ali nikad se nije predao sili beslovesnoj ni pogazio veru pradedovsku.

Zaprepašćeni napadom, prisutno sveštenstvo i vernici su ipak uspeli da protu Miodraga otrgnu iz kandži siledžija. Policija je pozvana i došla posle više od 2 sata čekanja i nekoliko ponovljenih poziva. Napasnici su, naravno, imali dovoljno vremena da se mirno odvezu sa mesta svog nedela. Utvrđivanje vinovnika i izvršitelja gnusnog čina napada na sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve i njihovo kažnjavanje su sada u nadležnosti policijskih i sudskih organa ove države.

Posledice

Sud će se postarati i o g. Branivoju Jevtoviću koji je javno lagao o čitavom događaju, rekavši da je sveštenstvo SPC predvođeno protom Miodragom napalo srpski narod, i radiju „3ZZZ“ iz Melburna koji je zloupotrebio emisiju na srpskom jeziku za širenje Jevtovićevih otvoreni laži, što je kasnije preneto i na anticrkvenom veb-sajtu novinar.de pod inicijalima „V.V.“ Ovi sramni trenuci udaranja i davljenja prote Miodraga navodno su snimljeni video kamerom, po rečima samog g. Jevtovića. Zahvaljujući njegovoj tehničkoj umešnosti, sud će imati najbolji dokaz o svemu što se zbilo. Naravno, ako g. Jevtović „slučajno“ ne izbriše ili izgubi snimak.

Napominjemo da ni ovaj besramni čin nije uspeo da zaplaši vernike i da ih udalji sa Omladinskog festivala ni u nastavku programa istog dana, a sutradan, u nedelju, poseta je bila čak i daleko brojnija. Očigledno je da se verni narod bori zajedno sa svojim episkopom i sveštenstvom za istinu, pravdu i crkveno, svetosavsko jedinstvo.

Ostaje mučan zaključak da su udarci i uvrede koje je prota Miodrag stojički podneo, udarci i uvrede čitavoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu, opet i dokle nova i nova so na ranama njenim nebrojenim i nezaceljenim, i, avaj Sveti oče Savo, radost i zdravica neprijateljima i zlomisliteljima našim, goniteljima i istrebiteljima Srba redom od Kosova do Jadovna i naših dana.

9. februar 2009. godine
Sidnej

Iz kancelarije Eparhije australijsko-novozelandske i Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke

izvor: spc.rs; 10. februar 2009 – 9:58

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR
Radi objektivnosti i istine preporučujemo vašoj pažnji i sledeće članke.

–  Australija:Da li je to crkva?
–  Imperija uzvraća udarac

urednik