Вести

Monasi u manstiru na planini Sjemić kod Višegrada razvili dobar biznis. Otac Simeon, iguman manastira, rodom iz Slavonije i monah Stevan Milošević, rođeni Beograđanin, slavsku salu pretvorili u manastirsku radionicu

+++
Dva mladića, prijatnog izgleda, duhoviti, izuzetno obrazovani, kompjuterski eksperti, poseduju odlično znanje engleskog jezika, stručnjaci za krojenje, šivenje i vezenje na najnovijim mašinama, poznavaoci i mnogih građevinskih, poljoprivrednih poslova, dobri vozači, kuvari…

Svako bi, pogotovo žene, rekao da je u pitanju profil idealnog muškarca, a onda bi počelo nagađanje gde takvi mogu da žive i šta rade. I teško da bi se, na osnovu ovakvog opisa, neko setio…

U manastiru posvećenom spaljivanju moštiju svetog Save na Vračaru, na Gornjoj Lijesci kod Višegrada, žive otac Simeon, iguman ovog manastira, rodom iz Slavonije i monah Stevan Milošević, rođeni Beograđanin. Ova dva duhovna radnika, najviše zaslužna za obnovu ovog manastira, u manstirskoj radionici, uz pomoć najnovije kompjuterske opreme, šiju i vezu odežde za sveštenstvo i monaštvo širom Srbije i Republike Srpske. Uz sve to obavaljaju i druge monaške poslove, mole se, pomažu lokalnom stanovništvu kod koga uživaju beskrajnu naklonost.

– Snašli smo ovde lepo, među ovim dobrim gorštacima koji su nam veoma brzo prirasli za srce – kažu Simeon i Stevan.
U selo Gornja Lijeska, u planinskom području planine Sjemeć iznad Višegrada, monasi su došli pre godinu dana po blagoslovu mitropolita dabrobosanskog Nikolaja i odmah se dali na posao. Već posle pola godine oživeli su do tada retko otvaranu crkvu.

– Snašli smo se, ali nije nam bilo lako u početku jer smo došli u parohiju s velikim brojem staračkih domaćinstava, u koju su pre nas sveštenici iz Višegrada dolazili samo za velike praznike – kaže otac Simeon.

Nakon što smo okupili vernike iz parohije, ali i one koji su poreklom iz ovog kraja, udahnuli smo manastiru novi duhovni život – dodaje Stevan.

U nameri da manastir trajno obezbede prihodima, monasi su postojeću slavsku salu pretvorili u jedinstvenu manastirsku radionicu za krojenje, šivenje i vezenje svešteničkih i monaških odeždi i svih drugih crkvenih predmeta. Potom su nabavili kompjuterizovanu mašinu za vezenje s ukrasnim koncima, ali i zlatnom i srebrenom srmom.

– Za kratko vreme smo uspeli da savladamo ovaj zanat, tako da već šijemo kompletne svešteničke i monaške odežde. Radimo brokate, mantije, kamilavke, prsluke, ehime, raše, epitrahilje, kao i vezene peškire za ikone i sve što je potrebno za bogosluženje, uključujući crkvene barjake i litije – navodi otac Stevan.

– Na kompjuteru uradimo odgovarajuću kreaciju i pripremu, a sve ostalo mašina radi sama, jer je automatizovana i završi vez za kratko vreme, za šta je veziljama potrebno po nekoliko dana. Mašina je skupa, ali smo uspeli da je kupimo uz pomoć Mitropolije dabrobosanske i preduzeća „Hidroelektrane na Drini“. Pomažu nas i drugi, od preduzeća „Teks moda“ iz Višegrada dobili smo jednu novu industrijsku šivaću mašinu, a i u budžetu opštine Višegrad za ovu godinu odobren nam je grant od 10.000 maraka – hvale se monasi.

Kako imaju sve više narudžbi, monasi planiraju gradnju novih manastirskih konaka u kojima bi bio veći i uslovniji prostor za ovu radionicu.

– Već sada povremeno angažujemo nekoliko radnika iz Gornje Lijeske, a ukoliko uspemo da proširimo radionicu, zaposlićemo pet-šest radnika. Uz ovu radionicu planiramo i formiranje seoske zadruge, pa možda i mlekare – poslovno će Simeon.

Na pitanje meštanima u seoskoj kafani kako gledaju na ono što su uradili i rade monasi, dobili smo odgovor: „Dobri neki ljudi.“

izvor: VESTI, 05.02.2009