logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    2.426 пута прочитано    Датум: 30.01.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Hoćemo li dogodine slaviti Krsnu Slavu?Pomaže Bog, braćo i sestre Svetosavci! Veliki svetitelj Božiji – sveti Teodor Studit u svoje vreme izreče čudesne i opominjuće reči, koje ćemo zbog situacije u našem srpskom pravoslavnom narodu

+++

-pišući vam i opominjući vas, citirati: „ Zapovest je Gospodnja da ne ostanemo nemi u vremenu kada je vera u opasnosti. Kada je vera u pitanju niko nema pravo da kaže ko sam ja. Niko nema pravo da kaže nije moja stvar ili to me ne zanima. Kamenje će zavikati, a ti zar da ostaneš nem i nezainteresovan “.

Imajući u vidu veoma tešku duhovnu krizu u našem narodu i bogootpadništvo među pojedinim srpskim vladikama, sveštenicima i monaštvom i zavedenim od takvih “duhovnika” vernika – rešismo, braćo i sestre, da ovim pisanjem, koliko je to u našoj moći uzburkamo duše vaše i podignemo na uzbunu da bi svi koji želimo spas svoje i duša dece svoje i celog srpskog pravoslavnog naroda stali u odbranu pravoslavlja i svetosavlja.

Oni koji bi trebali da nas uče i vode pravim Božijim i svetosavskim putem, oni zalutaše (neki svesno, a neki nesvesno) i vuku i sve nas u vode rimokatolicizma, protestantizma tj. krivog učenja — SVEJERESI EKUMENIZMA, kao što je govorio najveći dogmatičar i jedan od najvećih teologa i duhovnika pravoslavlja – otac Justin Popović. Te naše nazovi „ vladike ” i njihovi slepi poslušnici, bez sopstvenog rasuđivanja i odgovornosti pred Bogom živim, ne misle na duše našega naroda i na STRAŠNI SUD BOŽJI, već gledaju samo materijalna dobra i trenutnu korist – džipove, skupocene odežde i velike i raskošne dvorove uz raspustan život.

Zaslepljeni materijalnim dobrima a imajući neograničenu vlast i ciljeve, verovatno od nekoga postavljene i zacrtane, ovi novi faraoni – vladike, iživljavaju se nad nezaštićenim monaštvom, sveštenstvom i vernim narodom – progoneći one koji se drže prave vere, od Svetih otaca nam ostavljene i vekovnog bogoslužbenog poretka.

Cilj novotaraca a otpadnika od prave vere jeste da se centralna Srbija prva pokatoliči i pounijati. Pored ostalih, među tim „ duhovnim ” vođama koji ovo sprovode, najgore i najarogantnije vladike su žički HRIZOSTOM, šumadijski JOVAN i braničevski IGNjATIJE. Dok oni vrše teror nad monaštvom i sveštenstvom i zatvaraju im usta da ne govore, dotle svakodnevno, pripadnici raznoraznih sekti rovare po srpskim gradovima i selima.

Posle izvesnog vremena provedenog na tronu šumadijskih vladika – vladika šumadijski Jovan izdaje protivkanonski, protivno crkvenom ustavu i odlukama Vaseljenskih sabora a bez saglasnosti Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve AKT (naredbu sveštenstvu i monaštvu) o novosluženju tj. reformi Svete liturgije – E.br. 987 od 5. juna 2006. god.

Iako je SA Sabor na svojim zasedanjima 2006, 2007. i 2008. godine, naredio da se Sveta liturgija i ostala bogosluženja moraju služiti po vekovnom crkvenom poretku, ta odluka se ne poštuje u nekim eparhijama do danas. Sam vladika Jovan koji je izdao pomenuti sporni akt o novotarijama u liturgiji, iako je poništio svoj bezakoni akt posle Sabora 2007.god. i naredio sveštenstvu da služe po saborskoj odluci, sam ne poštuje saborsku, pa ni svoju odluku. Time on daje loš primer – neposlušnosti Crkvi i instrukcije njemu odanom sveštenstvu da kao i on idu i vode narod u duhovnu pogibao, ne poštujući odluke Crkve tj. Sv. arh. sabora, koje su obavezujuće za sve.

Iako je Sabor naše Crkve doneo ovakvu odluku o služenju -On je samo potvrdio činjenicu da samo Vaseljenski sabor može i sme da menja bogoslužbeni poredak i niko više, pa makar to bio i „vladika” šumadijski Jovan. Sledujući svog novotarskog a vrlo problematičnog vladiku Jovana – neki sveštenici i sveštenomonasi, poltronišući i dobijajući činove, položaje i bolje parohije – pogaziše odluku Crkve, zaboraviše na Boga, na svetinju Svete liturgije i na svešteničku zakletvu. Ti novotarci pljunuše na naše svete pretke koji proliše svoju krv za svoju veru i otečestvo.Ovi poltroni i izdajnici prave vere – pravoslavne, zaboraviše na našeg Sv. Savu, Sv. Vasilija Ostroškog, Sv. cara Lazara Kosovskog, Sv. Nikolaja Žičkog, Sv. Justina Ćelijskog, Sv. Platona Banjalučkog, Sv. Savu Gornjokarlovačkog, Sv. Varnavu Hvostanskog, Sv. Petra Zimonjića, Sv. Serafima Sarovskog, Sv. Jovana Šangajskog, Sv. Jovana Kronštatskog i dr., kao i naše nove oce i učitelje svetoga života – oca Tadeja vitovničkog, oca Gavrila raletinačkog, oca Petra denkovačkog, oca Savu vaznesenjskog, kao i mnoge srpske novomučenike, kao i našeg velikog teologa i liturgičara i oca i vladiku, blaženopočivšeg dr Savu (Vukovića), episkopa šumadijskog. Pomenuti vladika dr Sava šumadijski nije dao da se menjaju stari dobri običaji, a kamoli da se dira i reformiše Sveta liturgija.

Bogu hvala, nisu svi sveštenici i monasi, poltroni i ulizice. Ima ih mnogo hrabrih i bogobojažljivih koji služe kako se služilo vekovima, a i onih koji se javno i hrabro suprotstaviše nasilnom i bezakonom reformisanju Svete liturgije, koja nas vodi u pokatoličavanje. Ima i onih sveštenoslužitelja koji se ne slažu sa naopakim i nepravoslavnim služenjem, ali su im vladike uterale strah u kosti i boje se za svoju egzistenciju, a i iz straha da ih vladike ne premeste na neku lošu i nepristupačnu parohiju, pa zato služe novotarski.

Zaboraviše vladike – braničevski, šumadijski, žički i dr. da nisu večni, da nisu Bog, a ni „ nepogrešive ” rimske pape i da ovakvo stanje bezakonja, raskola, razdora i podela među sveštenicima, monasima i vernicima – ne može, ne sme i neće dugo potrajati. Zaboraviše pomenute vladike i njihovi slepi poslušnici da će njihovom bezakonju brzo doći kraj. Oni služe novotarsku (bezakonu) liturgiju, za koju ne možemo reći da je sveta, jer su je oni obesvetili. Izgleda zaboraviše da Bog sve gleda i da dugo trpi i da će jednoga dana morati odgovarati za svoja bezakonja i pred Bogom i pred ljudima.
Bog trpi, a i šalje svoja znamenja ovde na zemlju, kako bi se oni koji čine bezakonje, pa i ceo narod osvestili i vratili Bogu. Ne vide – Bog ih video – zaslepljeni svojim telesnim očima, a duhovni vid su izgubili zajedno sa blagodaću Božijom, da Gospod Bog, milostivi i dugotrpeljivi – evo, po treći put čudesno i za kratko vreme, OPOMINjE KRAGUJEVAC – centar Šumadijske eparhije.

1) Najpre je KRVOTOČILO i MIROTOČILO Hristovo raspeće na Usekovanje 2003. god. u hramu Sv. Save na Aerodromu, u Kragujevcu.Pitamo se, da li to Sv. Sava plače i da li se njegove suze pomešaše sa krvlju i svetim mirom koje se izlivalo iz svetog raspeća Hristovog.

2) Posle tog čudesnog opominjućeg znaka Božijeg, ubrzo -upravo na praznik Sv. Save 2005. god. PROPLAKAŠE i MIROTOČIŠE dve ikone na ikonostasu (Presvete Bogorodice i Sv. Dimmitrija) u hramu posvećenog svetom Dimitriju u Kragujevačkom naselju Sušica u blizini kragujevačke Bogoslovije i pomenutog hrama Sv. Save u Kragujevcu.

3) Nedavno na Aranđelovdan 21. novembra 2008. godine PROPLAKA i MIROTOČI ikona svetog arhangela Mihaila i sve ikone na ikonostasu biše oblivene svetim mirom u crkvi Sv. Petke u naselju Vinogradi, opet u blizini hrama Sv. Save i Bogoslovije na Aerodromu u Kragujevcu.

Nije li ovo STRAŠAN i OPOMINjUĆI znak za vladiku šumadijskog Jovana, sve sveštenstvo, monaštvo i narod.
Zašto baš krvotoči i mirotoči raspeće Hristovo u hramu Sv. Save uz samu Bogosloviju i zašto proplakaše i mirotočiše ikone na ikonostasu u crkvama koje su u okruženju i blizini pomenute Bogoslovije? Da li se ponovo razapinje Gospod Hristos nepravoslavnom novotarskom liturgijom i nepravoslavnim učenjem (jeretičkim učenjem Zizjulasa i braničevskog vladike Igljatija Midića), koje sprovodi i prenosi đacima, budućim sveštenicima rektor Bogoslovije o. Zoran Krstić i izaslanik ili produžena ruka požarevačkog jeretičkog „ proroka ” Ignjatija Midića -đakon Zlatko Matić i dr. predavači. Razmislimo svi dobro da li se Gospod ovakvim učenjem kao npr. da je duša „ smrtna “, Božije zapovesti nisu važne za spasenje duše, pričešćivanje đaka Bogoslovije i naroda bez ikakve pripreme – bez posta, prave molitve i ispovesti, ponovo razapinje. Da li to slučajno proplaka i mirotoči Presveta Bogorodica i svetitelji na ikonostasu u ostalim crkvama?

Pišući ovo, setismo se i reči vladike šumadijskog Jovana koje je izgovorio posle majskog Sabora 2007. godine na simpozijumu u hotelu „ Kragujevac “, a kasnije i na kragujevačkoj televiziji da ikonostase iz parohijskih i manastirskih crkava treba izbaciti napolje, odneti ih u manastire i postaviti ih da budu pregrade u manastirskim trpezarijama. On to i čini odnoseći ikonostase iz pojedinih crkava i manastira na tobožnju „ restauraciju “. Slobodno možemo reći da je ovo podmuklo, bezbožničko, koje nas vodi ka rimokatolicizmu.

Znamo da rimokatolici nemaju ikonostas. Da bi smo se ujedinili sa njima i ušli u „Evropu” moramo da sklonimo ikonostase iz naših svetinja, pa onda idemo redom. Izbacićemo i ostale ikone i sve što nas podseća na pravoslavni hram da bi se dodvorili našim vekovnim neprijateljima, a time i neprijateljima Božijim.

Sledeći korak jeste: izbacivanje iz naših domova, našeg zaštitnika, molitvenika pred Bogom – izbacivanje svetih ikona iz naših kuća i gašenje KRSNE SLAVE. Zamislimo se, braćo i sestre; koliko je krvi proliveno za veru pravoslavnu, za Krsnu slavu i ime koje nosimo. Znamo svi, da smo slavu slavili, i u dobru i u zlu, u miru i u ratu. Za vreme petvekovnog turskog ropstva, slava nas je održala, i pravi duhovni pastiri – vladike, sveštenici, kaluđeri i pravi svetosavci veru su održali i nisu se poturčili, a ni pokatoličili. A, da li treba danas, u miru, da pogazimo naše svete pretke, krv mučenika, prolivenu za veru prađedovsku -pravoslavnu?

A da li smemo da zaboravimo i pogazimo oko milion žrtava: Jasenovačkih, Jadovno, Korišku jamu i mnoge druge jame gde su žive, a i izmučene Srbe bacali, a i druga stratišta, gde postradaše naši sunarodnici samo zato što su bili pravoslavni Srbi. Setimo se porušenih svetinja i razorenih grobova na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i svim pravoslavnim zemljama.

Smemo li dozvoliti da sada promenimo našu pravu veru -pravoslavnu, za krivu veru; pogazimo naše pretke, našu Krsnu slavu, pogazimo Svete tajne koje je Bog ustanovio?! Da li se smemo poigravati sa Svetom tajnom Pričešća i pozivati vernike da se bez provere njihovog duhovnog stanja -bez ikakve pripreme: molitve, posta i ispovesti, pričeste, kao što to čine neki novotarci, vladike i sveštenici? Oni sami idu, a i vernike koji su nedovoljno upućeni u veru guraju u večitu pogibao.
Da li da prihvatimo veru onih koji su pre nekoliko godina bombardovali srpski narod osiromašenim uranijumom u srpskim zemljama, a ti isti nam sada sole pamet. Mnogi pogiboše, mnogi postadoše invalidi, a mnogi se razboleše od teških i neizlečivih bolesti. Od bombardovanja do danas mnogi se prerano preseliše u grob. Naše „vođe”, te naše „usrećitelje” u svemu slušaju i svaku im čast ukazuju. Kada su naša braća i sestre stradali u „bljesku” i „oluji” i u kolonama bežali (koje uspeo da pobegne) iz Hrvatske za Srbiju, prethodni papa Vojtila je blagosiljao srpske progonitelje sa rečima: „Oterajte tu gamad sa Balkana”, misleći na napaćeni srpski narod iz Hrvatske. I Srbi -nesretni Srbi, odnosno njihove „duhovne” i dr. „vođe” brzo sve zaboraviše i hrle u susret rimokatolicizmu, protestantizmu i raznoraznim sektama u susret i zagrljaj „Novom svetskom (bes)poretku”.

Hoćemo li da prihvatimo novi kalendar, koji nam u sklopu svega ovoga pripremaju?! Ne dao Bog! Hoćemo li uskoro da ljubimo ruke rimokatoličkim fratrima, biskupima i papi u našim svetim manastirima: Studenici, Žiči, Kaleniću, Dečanima, Kovilju… ili Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Požarevcu?

U okviru ovoga pitanja, želimo da postavimo pitanje nesrećnom a samozvanom „arhiepiskopu cetinjskom” Amfilohiju: Zašto se na rimokatolički Božić 2008., 13 dana ranije objavi u sredstvima informisanja Božićna poslanica srpskog patrijarha Pavla i svih srpskih vladika, kada se uvek čitala uoči i na sam dan Božića? Ko dade blagoslov crkvenom horu naše Crkve da učestvuje na rimokatoličkoj misi u rimokatoličkom hramu u Beogradu i da peva na crkvenoslovenskom jeziku naš tropar Božića: „Roždestvo Tvoje…”, kao i druge pesme; 2007. i 2008. godine? Postavljamo još jednapitanje: Ko je dao blagoslov prepotentnom, agentu Rimokatoličke crkve, bivšem spiritisti, m……., a sada „starešini” hrama Svetog Save na Vračaru, Luki Novakoviću; da pre neku godinu da rimokatoličkom, beogradskom nadbiskupu Hočevaru da u pomenutom hramu Sv.Save, na pravoslavnoj Sv liturgiji, pročita Simvol vere. Znamo da rimokatolici zastupaju, već vekovima, jeretičko učenje da Duh Sveti ishodi od Oca „i od Sina”. Umesto da taj, Amfilohijev i Hrizostoma žičkog ljubimac, bude kažnjen za ovo svoje strašno bezakonje, on sve više i više napreduje kod otpadnika od pravoslavne vere tzv. novotaraca i reformatora.

SRBI PRAVOSLAVNI – OSVESTITE SE!

Uspravite se. Kažite ne novotarcima sveštenicima koji služe liturgiju sa non-stop otvorenim dverima: Dosta je vašeg bezakonja – poštujte odluku Sabora Srpske crkve o služenju po vekovnom poretku. Želimo da vas podsetimo da se na Svetoj liturgiji, kada je služe sveštenici, Carske dveri (središnja vrata na ikonostasu) se nekoliko puta otvaraju i zatvaraju, što podrazumeva i svlačenje i navlačenje zavese na tim dverima, u određenim momentima – što je vekovno pravilo.: Tipik (Crkveni ustav) nalaže da se Carske dveri, kao i severne i južne, drže otvorene, izuzetno, non-stop od Vaskrsa (cele Svetle Sedmice) do Tomine nedelje. Sve je ostalo što čine današnji novotarci, neblagoslovena samovolja. Reči molitve u samom Kanonu evharistije: „Primite i jedite…”, „Pijte iz nje svi…” i „Tvoje od Tvojih…”, vladika i sveštenik izgovaraju naglas. Ostale molitve, između tih navedenih, kao i samo osvećenje, tj. pretvaranje Svetih darova (hleba i vina) u Telo i Krv Hristovu, i vladika i sveštenik moraju čitati tajno, tj. u sebi, a ne naglas, kao što čine novotarci.

Kažite vladikama: žičkom, šumadijskom, braničevskom, bačkom, hercegovačkom i „lažnom caru”, odnosno lažnom Srbinu mitropolitu Amfilohiju – Dosta je vašeg siledžijstva nad nezaštićenim sveštenicima i monasima. Dolaskom vašim na eparhije, na kojima ste, mnogo ste haosa uneli u te eparhije (a mitr. Amfilohije u arhiepiskopiju beogradskokarlovačku, kao zamenik patrijarha Pavla), vašim lošim postupcima. Od silnih stresova, od vas izazvanih, mnogi su prerano završili ovozemaljski život. Mnoge ste monahe i sveštenike porazboljevali. Nemate Duha Božijega u sebi, a ni Božije ljubavi. Povucite se i idite iz eparhija, a najbolje bi bilo da to učinite dobrovoljno i odmah. Učinite Boga radi, ako u njega još verujete, kako bi se narod, monaštvo i sveštenstvo oslobodili stega (okova) koji ih pritiskaju i kako bi spasavali i sebe i narod im povereni.

Neka bi uz vas bio Gospod Bog, a ne nečastivi, kao što je bio uz šumadijskog vladiku Jovana, kada je 2008. na Blagovesti, služio liturgiju u manastiru Blagoveštenje Rudničko. Navešćemo vam ovaj istinit i poučan primer iz šumadijske eparhije. Vladika šumadijski Jovan je služio na Blagovesti u manastiru Blagoveštenje liturgiju. Od proleća, pa do jeseni on vrlo često voli da služi napolju, pod šatorom. To čini i leti, kada je hramovna slava, naređujući da se postavi podijum, gde će se postaviti sto za služenje, iako mnoge crkve imaju rashladne (klima) uređaje. Čini nam se da on ne može da podnese svetinju hrama, Svetog oltara i IKONOSTASA.

ŠTA SE DESILO U MANASTIRU BLAGOVEŠTENjE RUDNIČKO?

Kadaje vladika Jovan sišao sa podijuma , gde je služio (ispred manastirskog hrama) novotarsku liturgiju, ispod improvizovanog Prestola (stola) se pojavila zmija, koja je sišla na zemlju. Ona je mnoge uplašila, dvostruko, i kao zmija, i kao znak demonski, koji je bio uz vladiku Jovana za sve vreme liturgije. Mnogi su to shvatili kao sveopštu opomenu: Ko ih, i kakav ih čovek „duhovno vodi”.

Jovan „Silni”, kako ga nazvaše novinari, pokaza svoje siledžijstvo, svoj prkos Bogu i istoriji, i na primeru mesta Tulež kod Aranđelovca, od osvećanja kamena temeljca, kada je terao narod sa Svete liturgije, sa: „MARŠ NAPOLjE!”, služeći novotarski.

Godinu dana kasnije, sveštenik venčanski i tuležki otac Nebojša Stević sa narodom sagradi temelje crkve i pozva vladiku da osveti temelje, ali pod uslovom da se po osvećenju temelja novog hrama, na tim temeljima služi pravoslavna -zakonita – VEKOVNA Sv. liturgija. Umesto da to što je normalno prihvati, vladika Jovan sa namesnicima i pojedinim sveštenicima pravi razne spletke svešteniku Nebojši i stavlja ga pod Zabranu sveštenodejstva, ostavivši petočlanu porodicu bez hleba nekoliko meseci. Jovan „Silni” postavlja druge slepo poslušne sveštenike (koji ne misle svojom glavom i ne misle na Sud Božiji), koji po nagovoru vladike Jovana pokradoše crkvene pečate i pokušaše na prevaru da smene sveštenika Nebojšu. Ali, narod se organizova u velikim masama, nekoliko puta i spreči primopredaju.

Bez nadležnog sveštenika i naroda koji je podigao temelje crkve u Tuležu, Jovan šumadijski uz podršku bivšeg hercegovačkog vladike Atanasija (Jevtića) – mentora Jovanovog, i preko 200 policajaca, a neki kažu i mnogo više, osvetiše temelje crkve u Tuležu. Po osvećenju dođoše vladike Atanasije i Jovan sa svojim sveštenicima (kostolomcima) da napadnu, neki verbalno, a neki i fizički nasrnuše na jednog a nezaštićenog sveštenika Nebojšu, uz koga je toga dana u porti crkve u Venčanima bilo oko 1 000 ljudi, pravoslavaca. Samo da pomenemo da je glavni kostolomac bio član Crkvenog suda eparhije žičke, po zlu čuveni, Radoš M, desna ruka Hrizostoma žičkoga – vladike novotarca, za uterivanje straha sveštenstvu i monaštvu žičke eparhije. Dođoše vladike u Venčane, izvikaše se na sveštenika Nebojšu i narod i, odoše. Hrišćani koji ostadoše posle razlaza naroda i odlaska vladika uđoše u crkvu i videše zmiju uhvaćenu, tj. zalepljenu na lepak koji je bio pripremljen da se za njega zalepi neki zalutali miš.

Posle nekog vremena, dođoše neki ljudi da malo srede crkvenu salu i da očiste dimnjak. Kada su počeli da čiste dimnjak, iz otvora za pepeo, naglo su počele da izleću neobične zmije, koje su na smrt uplašile sve prisutne radnike koji su se dali u beg. Zar i ovo sve napisano nije znak i opomena da vladika Jovan šumadijski sa sobom i svojim naopakim služenjem i svim bezakonim i neljudskim postupcima samog đavola, preko nama vidljivih zmija doveo u Tulež i Venčane. Znamo iz Svetog Pisma da je đavo preko zmije prevario naše praroditelje Adama i Evu, koji pogaziše Božiju zapovest i okusiše od zabranjenog ploda i biše isterani iz raja.

Da bi se pokazao i lažno predstavio, i da bi pošteni trud i misionarski rad sveštenika Nebojše Stevića potcenio, vladika Jovan prkoseći Bogu i tom narodu, sa sumnjivim, a možda i prljavim novcem, a bez toga naroda koji je u Tuležu malobrojan – za godinu dana podigao i osvetio crkvu, ali sa stubićima bez ikonostasa. (prikazano na sajtu eparhije)
Umesto da stavi na zadnju stranu malog crkvenog kalendara, manastir Kalenić, koji je krajem 2008. proslavio 600 godina svoga postojanja (ili neku drugu crkvu ili manastir, koji su od istorijskog značaja), opet prkoseći Bogu i istoriji on stavlja na zadnjoj strani crkvenog kalendara za 2009. godinu novopodignutu crkvu u Tuležu. Ovim bolesnim postupkom pokazuje da on ne ceni svetinje Božije, već želi da izrazi u ovom tužnom slučaju Tuleža – svoju osionost, vlast, „pobedu”, iako je prethodno tu, kao i u celoj eparhiji šumadijskoj napravio raskol (podelio sveštenstvo, monaštvo i narod), mržnju, prazne crkve i da više ne nabrajamo zla koja je počinio „Silni” Jovan.

Da se vratimo na Božija znamenja, čuda i opomene u Kragujevcu.
Vladika Jovan prikriva, kao i njegovi istomišljenici sveštenici, sva ova čuda koja se desiše u Kragujevcu. Posebno prikrivaju ovo poslednje čudo koje se desi u crkvi Sv. Petke u naselju Vinogradi u Kragujevcu. Zašto vl. Jovan ne dade da se na sajt šumadijske eparhije stavi – razlog zašto je naredio da se u pomenutom hramu Sv. Petke od Aranđelovdana do danas služe akatisti i liturgije svakodnevno. I sam je, od tog momenta, služio mnogo puta u tom hramu. Neka razmisli, da li Bog, Presveta Bogorodica, Sve Nebeske Sile, Sveti Sava, Sv. Petka i svi sveti Božiji ugodnici primaju njegovu molitvu i novotarsku, neblagoslovenu, bezakonu liturgiju? A vernici neka razmisle da li treba da idu u te bogomolje, gde služe novotarske vladike i sveštenici, i da li treba kod njih da se ispovedaju i pričešćuju. Zapitajmo se, a neka se zapita i sam „Silni” Jovan, zašto se ova čuda ne desiše za vreme blaženopočivšeg vladike dr Save (Vukovića)?! Blaženopočivši vladika šumadijski dr Sava je bio čovek velikog srca i velike duše, čovek od reči i autoriteta, velikog znanja i široke kulture, Gospodin čovek i nije činio ništa od ovoga što sada, ovo nekoliko godina, čini, nedorasli mestu i zvanju, vladika Jovan. Pošto vl. Jovan ima u svojim rukama neograničenu vlast, moć, novac, da može da radi šta mu se prohte, da gradi i ruši šta hoće, da plaća sve, pa i one koji ga čuvaju i svuda ga prate, kao predsednika Amerike. Jedino ne znamo odakle (mada sumnjamo) mu toliki novac. Tragikomično! Ima pristup svakoj televiziji. Zašto ne obznani ova Božija čuda i opomene preko sredstava informisanja da čuje ceo srpski narod, pa i ceo svet, jer ima svog čoveka na čelu Radio-difuzne agencije – vladiku novotarca Porfirija. Vladici Porfiriju tu nije mesto, niti je stručan za taj posao. Na njegovu nesreću posao obavlja nečasno i neljudski, gaseći ljudima radio i TV stanice, koji savesno obavljaju svoj posao, hraneći svoju porodicu od tog posla. Upravo te ugašene televizije su mnogo učinile da se prikaže istina šta rade pravi pravoslavni hrišćani, a šta rade novotarci – bezakonici. Vladika Jovan prikriva od naroda sva napred navedena čuda, a obične čaršijske priče ili neku neproverenu informaciju ili grešku sveštenika, kao i mnoge izmišljotine i laži – ne zatvarajući usta, širi i prepričava po celoj eparhiji šumadijskoj i van nje.

Imajući u vidu, tzv. OBNOVLjENSTVO, tj. novotarstvo 20-ih godina XX veka u Rusiji i pogubnost toga za duhovno zdravlje naroda Božijeg, a i tragičan završetak života svih novotaraca u Rusiji – veliki pravoslavni duhovnici današnjice, uključujući i srpske velike duhovnike govore da se suprotstavimo novotarstvu, koje je sada kod nas. Savetuju vernike da sa novotarcima nemaju ništa zajedničkog, da ne idu kod njih na ispovest i pričešće, da ih ne primaju u svoje domove, pred slavu i Vaskrs, da ne uzimaju od njih blagoslov, sve dok se ne isprave, pokaju i vrate na pravi Božiji put, put svetosavski i pravoslavni.

Narod je bežeći iz crkve Svete Petke, gde se neprestano služi novotarska liturgija, bežao u crkvu Sv. Save na Aerodromu, gde se od saborske odluke 2007. služila legalna, vekovna Sv. liturgija, do ovih dana, gde ponovo vl. Jovan vrši pritisak na sveštenstvo da služe novotarski. Upravo, ova čuda koja su se desila u pomenutim crkvama jesu opomena novotarcima da prestanu da skrnave Sv. liturgiju i te hramove.

Bog je veliki i silan, dugotrpeljiv i milostiv. Ali se i Bog ne da ružiti. Kada njegovom strpljenju dođe kraj, onda kažnjava, ne samo onoga ko sagreši, već i njegovo potomstvo do trećeg i četvrtog kolena i dalje.

Postavljamo pitanje majkama, ženama i devojkama, zašto se desi ovo čudo plakanja i mirotočenja celog ikonostasa, baš u crkvi Sv. Petke. Znamo da je Sv. Petka velika zaštitnica svih pravoslavnih hrišćana, a posebno ženskog roda.
Sveštenici su postali ljigavi i plašljivi, ćute i gledaju svoja posla dok vladika Jovan vrši teror nad njima.

Nije li ovo čudo, opomena Sv. Petke ženama da ustanu, da se suprotstave gaženju vere, reformi Sv. liturgije i izigravanje sa Svetim ikonostasom i vođenju u uniju sa jereticima i udovoljavanja rimokatolicima i protestantima i svim sektašima koji ponovo„ još žešće i napadnije (koristeći haos u našoj crkvi) idu od kuće do kuće, po selima i gradovima našim, vrbujući Srbe da priđu k njima, tj. samom đavolu. Opominje Sv. Petka Srpkinje pravoslavne da sa vrata, sa motkama oteraju sve sektaše, sve otpadnike od pravoslave vere i sve naše nazovisveštenike – novotarce koji slepo slušaju otpadnika od pravoslavne vere — „vladiku šumadijskog” Jovana.

Svi novotarci koji su pogazili odluku Crkve, kanone Svetih otaca i odluke Vaseljenskih sabora, izgubili su blagodat Svetoga Duha. Zato ih ne treba primati u domove, niti tražiti od njih da vam bilo šta obave, jer nema nikakvu važnost, pošto Duh Sveti nije sa njima. To bi vam sigurno poručila Sv. Petka, a poručuju nam svi sveti starci današnjice. Na noge lagane pravoslavne Srpkinje, koje poštujete Presvetu Bogorodicu i Svetu Petku, koje su posebno vaše zaštitnice. Idite u vaše crkve i zahtevajte da se služi pravoslavna liturgija, a ne iskasapljena, novotarska, unijatska. Naterajte sveštenike da otvaraju i zatvaraju Carske dveri i da navlače crkvenu zavesu, kako to nalažu vekovne crkvene knjige i da rade sve po crkvenom pravilu – Tipiku. Ne mogu sveštenici i monasi u činu da služe kako im je volja, pa ni sam vladika, jer naše svete crkve nisu njihova svojina, a ni dedovina, pa da mogu da rade šta im padne na pamet.

I na kraju postavljamo pitanje vladikama: žičkom, šumadijskom, braničevskom, bačkom i dr.:

Ako su sigurni u svoje učenje i u reforme koje nasilno sprovode u svojim eparhijama, zašto svuda vode sa sobom policiju da ih štiti i prati? Pitamo se od koga. Da li od golorukog i verujućeg naroda. Žao nam je tih ljudi, policajaca, koji moraju da idu na takve zadatke da štite bezakonike, tj. one vladike koji ne poštuju Crkvu i odluke Crkve, tj. Svetog arhijerejskog sabora. Verujemo i znamo da među tim uniformisanim licima ima mnogo duboko verujućih ljudi.

Opominjemo sve vladike, a posebno opominjemo vladiku šumadijskog Jovana da se okanu ćoravog posla i da se okanu pojačanog ponovnog pritiska na sveštenike i monahe.

Pored ovih opominjućih Božijih znakova, vladika šumadijski Jovan ne vidi Božiji prst i opomenu, neće ili ne može svojim mentalnim sklopom da shvati ove opomene. Razumemo da je on pre nekoliko godina imao saobraćajnu nesreću i da je oko deset dana bio u komi i da mu se možda neka moždana vijuga otkačila (ako je tako, žao nam gaje) i tad ne može, po rečima nekih lekara, čovek pravilno rasuđivati. Uz to ima i druge nedostatke i žao nam je što na vreme nije shvatio svoju nesposobnost i ostao prost kaluđer u nekom manastiru, daleko od sveta.

Tada bi, verujemo, sačuvao duševni mir i ne bi činio bezakonja koja čini i ne bi prkosio Bogu služeći bezakono -novotarski i silom namećući rimokatoličku reformu naše Svete liturgije u šumadijskoj eparhiji.

Preklinjemo ga i opominjemo: da ne dira i da se ne igra sa Svetim ikonostasom. Ovo čudo mu je opomena da prestane sa progonstvom pravih monaha, sveštenika i vernika, i da služi Svetu liturgiju onako, kao što je služio na samom početku svoga dolaska u šumadijsku eparhiju. Bog je do sada opominjao Kragujevac nekoliko puta sa nevremenom i velikim čudima u crkvama. Po našem dubokom uverenju sledeća Božija opomena biće lična i direktna, usmerena na našeg vladiku, na sveštenike novotarce koji ne poštuju odluku Crkve i ne poštuju Svete ikone.

Opominjemo i sveštenstvo svih novotarskih eparhija da, ukoliko se ne osveste, ne krenu Božijim putem i putem naših svetih predaka, ne otkažu poslušnost vladikama koji su neposlušni Crkvi, a poslušni papi i ko zna još kome, i ne suprotstave se novotarijama u liturgiji i nepravoslavnom učenju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i u bogosloviji u Kragujevcu, bićemo prinuđeni da u sledećem pismu, po imenu i prezimenu, prozovemo sveštenike i monahe u činu, , novotarce, pa onda neka srpski pravoslavni narod odluči, hoće li da ide za njima ili za Svetim Savom. Neka narod odluči, hoće li takve sveštenike, novotarce, primati u dom svoj, navlačeći gnjev Božiji na sebe i decu svoju ili će ih kao sektaše oterati sa vrata doma svoga.

Kao potvrdu napred navedene poslušnosti i neposlušnosti Crkvi, navešćemo vam pravilo Sv. Otaca:

„…Crkveno jerarhijska vlast ima svoju potpunu i zakonitu snagu samo onda, kad ona djeluje u granicama zakonom ustanovljenima i kad vršioci te vlasti u strogoj se potčinjenosti nalaze zakonima i nauci Crkve pravoslavne, – dočim na protiv, čim odstupi od tih zakona i prijeđe strogo ustanovljene zakonske granice, vlast ta gubi sva svoja prava”(Pravila Pravoslavne Crkve s tumačenjima ep. Nikodima Milaša, Novi Sad, 1895, str. 284).

Molimo se Bogu, Presvetoj Bogorodici, Svetome Savi i svim svetiteljima iz roda našega da nas sačuvaju od jeresi i raskola u koji nas vode novotarci – bezakonici, ekumenisti i papisti. Da ih Bog urazumi, da se pokaju i da se vrate na put pravoslavni i svetosavski.

I na kraju, citiraćemo još jedan stih velikog borca za čistotu vere pravoslavne, Sv. Teodora Studita:

„BOLjE TI JE DA TI SE JEZIK ODSEČE, NEGOLI ĆUTATI KADA POKUŠAVAJU PRAVU VERU DA ISKVARE”.

Po Božiću 2009.

Za pravoslavne revnitelje ˝Isaija Crnorizac˝

izvor: pravoslavni forum IHTUS, 29.01.2009





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo