Вести

Ministarstvu za dijasporu je već treći manadat, a oni se još uvek bave definisanjem problema dijaspore.

Nataša Jovanović, 28.01.2009
+++

Verovatno će im trebati još par mandata pre nego što nešto za dijasporu urade, ako urade – kaže Jovica Mihailović bivši poverenik ovog ministarstva za Švajcarsku.

Rekao sam im to u lice još u vreme kad je ministar bio Vojislav Vukčević. Čitav mandat su se bavili sami sobom da bi na kraju podelili jednim drugim odlikovanja pre nego što su Žuće preuzele ministarstvo. Ni oni nisu bili ništa bolji, ako ne smem da tvrdim da su bili puno gori iako znamo koliko je vremena ministarka Čubrilo provela u Kanadi i da je ministarstvo dalo oko 40 000 dolara njenom ljubavniku. Ne izmišljam već samo navodim ono o čemu su mediji već izveštavali. Sad je opet ministarstvo u rukama SPO, stranke kojoj sam posvetio 18 godina života, ali naš mladjani ministar je na prvo svoje putovanje krenuo u Australiju u vreme kad su tamo godišnji odmori i kad nikog značajnog iz naše dijaspore neće ni sresti, nikog i ne poznaje, ali je zato na putovanje poveo i suprugu i ljubavnicu Aleksandru.

Jovica Mihailović koji je u SPO od osnivanja i koji je nekoliko godina bio predsednik iste partije za zapadnu Evropu ne krije svoje ogorčenje na ljude koji su kako on tvrdi upropastili SPO.

Ministar Srećković je ušao u SPO u paketu sa Bojanom Dimitrijevićem, to jest Bojan je doveo njega i njegovog kuma Vlajka Senića. Došli su na plaćene funkcije i na velika zvona razglasili kako će oni, niko drugi do oni, omogućiti SPO-u pobedu na izborima. Bojan Dimitrijević je otišao u ministarstvo za turizam, kažu da je zbog njega iz ministarstva pobegla sad već bivša ministarka Milica Čubrilo, a Vlajko Senić je postao šef izbornog štaba. Nakon fijaska na izborima javno sam ih optužio da su krivi za propast i rekao da bi bilo ljudski da se povuku sa funkcija. Iako je oštrica bila usmerena na Vlajka Senića, a ne na Srdjana Srećkovića, Srdjan mi nije oprostio. Napokon Vlajko mu je kum, a kum nije dugme.

Šta se u stvari dogodilo što je ovog šabačkog domaćina, nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca u hrvanju ovoliko ogoričilo? Osim što smatra da su „golubovi prelatači“ (misli se na ljude koji menjaju partije) upropastili SPO, dogodilo se nešto što svakako ne služi na čast ni ministru Srećkoviću ni ministarstvu za dijasporu.

Ovogodišnji dobitnici književne nagrade “Arsenije Čarnojević” su Radovan Gajić iz Kanade, Ranko Jovović iz Crne Gore i Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iz Francuske. Nagrada „Aresnije Čarnojević“ dodeljuje se srpskim književnicima iz dijaspore koji pišu na srpskom jeziku, za celokupno stvaralaštvo. Dobitnici povelje „Arsenije Čarnojević“ za ovu godinu su Eleonora Luthander iz Švedske i Jovica Mihailović iz Švajcarske. Odluku o dobitnicima doneo je žiri na čijem čelu je bio književnik Milovan Vitezović, a činili su ga još i članovi Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.

Kao što se vidi iz uokvirenog teksta u oktobru prošle godine sve značajniji srpski mediji su preneli vest o dodeljivanju nagrade Aresnije Čarnojević piscima iz dijapore medju kojima je bio i Jovica Mihailović.

Nisam ni nameravao da se prijavim na konkurs iako sam objavio već tri knjige, ali me je nagovorio prijatelj. Vest o nagradi me je prijatno iznenadila, da bi na sajmu knjiga u Beogradu, tačnije na štandu ministarstva za dijasporu saznao da mi je nagrada oduzeta. Službenici ministarstva za dijasporu su mi šapatom saopštili da su bili prisljeni da mi oduzmu nagradu jer je ministar za dijasporu Srdjan Srećković zapretio da će ukinuti nagradu ako ne bude meni oduzeta. Nagradu su mi oduzeli, uklonili moje knjige sa štanda, a ostavili mi termin za promociju knjige. Naravno nisam prihvatio da predstavim svoju knjigu nakon ovoga.

Koliko zu zainteresovani za dobrobit Srba iz dijaspore govori činjenica da ni ministar ni njegov zamenik niti niko od državnih sekretara nije došao da pozdravi švajcarskog parlamentarca Oskara Frajzingera. Čovek koji je dokazano srpski prijatelj i čak član Udruženja književnika Srbije kao i član Udruženja srpskih pisaca Švajcarske nije vredan pažnje našeg ministra Srečkovića, iako je lako moguće da će taj čovek za koju godinu biti predsednik Švajcarske. Da budemo do kraja jasni, bio sam poverenik istog ministarstva sve dok nisam shvatio da su oni imenovali poverenike bez namere da rad svojih povrenika iskoriste. Imenovanje poverenika je samo maska za nerad ministarstva za dijasporu.

Kako se u stvari dobija nagrada Aresnije Čarnojević?

Po onome što piše na sajtu ministarstva za dijasporu nikom više nije jasno kako je u za tri godine dva puta isti čovek dobio nagoradu. Da budemo malo precizniji jednom je dobio povelju, a drugi put nagradu Aresnije Čarnojević. Radi se o Vlastimiru Stanisavljeviću Šarkamencu, koji mora da je nova nada srpske književnosti?

Verujte mi da ne znam, da nikad nisam razmišljao tome, a Šarkamenca ne poznajem niti sam ikad za njega čuo, iako smatram da je do nagrade došao nekim drugim putem, a ne kvalitetom, da je toliko kvalitetan pisac barem bismo ranije za njega čuli mi koji živimo u dijaspori, ako on uopšte živi u dijspori. Na žalost u nesrećnoj zemlji Srbiji ništa nije nemoguće pa ni da nagradu namenjenu piscima iz dijspore dobiju ljudi koji odavno više nisu u dijaspori.

Po svemu sudeći ime velikog patrijarha Asenija Čarnojevića se povlači po blatu jer se nagrada sa njegovim imenom dodeljuje i oduzima samovoljom ministra, ali i dodeljuje po Bog zna kojim ključevima. Bilo bi vrlo zanimljivo da saznamo šta o svemu tome može da nam kaže žiri:

Odluku o dobitnicima doneo je žiri na čijem čelu je bio književnik Milovan Vitezović, a činili su ga još i članovi Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.

Na žalost do dana današnjeg se niko od nih nije oglasio a verovatno i neće jer treba objasniti kako je to moguće da ministar oduzme nagradu koju su oni dodelili, kao i po kom ključu se nagrade dodeljuju. Zanimljivo je pitanje naravno da li će Jovica Mihailović napustiti SPO?

Sve što je valjalo, i što valja, naši gramzivi političari unazade i bace pod noge pa tako i uspomenu na Aresnije Čarnojevića. Još u prvoj polovini dvadesetog veka ostavio nam je Arčibald Rajs svoje zaveštanje koje je naslovio „Čujte Srbi čuvajte se sebe“. Možda bi trebalo da knjiga bude uvedena kao obavezna lektira u školama, naraočito deo koji govori o našoj inteligenciji i političarima. Kako su u Rajsovom zaveštanju opisani takvi su i danas naši političari i intelektulaci, pa vi vidite kuda nas vode ove „demokrate“.

Neću napustiti SPO jer nisam golub preletač, ostaću i boriću se da se partija očisti od profitera. Znam da me mnogi iz vrha stranke ne vole, ali ja sam zaslužio da me ne vole jer sam uvek govorio istinu i ukazivao na pogubnost koju donose ljudi poput Dimitrijevića, Srećkovića i Senića. Na žalost Čiča (Vuk Drašković) nije imao sluha za ono što govorim iako sam mu najavio propast na izborima. Ali to nije tema ovog razgovora.

Nataša Jovanović, 28.01.2009