Вести

Odgovor sveštenika na nezadovoljstvo nekih vernika u Minhenu. Cenu od pet evra odredili smo da bi otplatili kredit podignut za izgradnju našeg hrama, kaže prota Branislav Čortanovački koji primedbe vernika ocenjuje neprimerenim.

+++
U Redakciju „Vesti“ stiglo je pismo jednog od vernika iz Minhena koji se požalio na prodaju badnjaka po pet evra uoči Božića. Vidljivo obaveštenje o ceni badnjaka bila je na nekoliko mesta u sali Crkvenog centra gde su se kupovali badnjaci.

„Ovo je najmizernije što sam ikada video. Mnogo ljudi se žalilo. Crkva može da zamoli za neke pare, razumemo za dugove i tako dalje, ali će uskoro naplaćivati i ulaz u crkvu. Normalno je da je za badnjak uvek bio dobrovoljni prilog i tako je u Srbiji i tako je u redu“, stoji između ostalog u pismu nezadovoljnog vernika poslatog elektronskom poštom našoj redakciji.

Protojerej Branislav Čortanovački, starešina hrama Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Minhenu, o negativnim reakcijama vernika na određenu cenu badnjaka od pet evra rekao je da su one neprimerene, ali i da su sveštenici, kada su doneli ovakvu odluku, bili spremni na njih.

Kritičari u manjini

– Čini mi se da ima i onih koji bi voleli da mi zbog neplaćenih dugova ostanemo bez hrama, a zadatak nas sveštenika je upravo da obezbedimo da se dugovi redovno plaćaju – kaže Čortanovački i dodaje da ima osećaj da je narod u Minhenu razmažen jer svako sebi daje za pravo da nešto napada, kritikuje i komentariše.

Naravno, na to ima pravo, smatra prota Branislav, ali se postavlja pitanje kako otplatiti dugove za hram. Da su kritičari u manjini, veli prota Čortanovački, govori i činjenica da je ove godine na Badnje veče bilo manje naroda nego prošle, a da je prihod od badnjaka bio za 120 posto veći. Naime, ove godine od prodaje badnjaka na Badnje veče dobijeno je 15.500 evra.

– Mi sveštenici zajedno smo se dogovorili da se ove godine odredi cena badnjaka. Osnovni razlog je otplata duga za kredit podignut za izgradnju našeg hrama. Nama je žao ako je bilo takvih reakcija pojedinih vernika, ali smatram da su takve reakcije neprimerene s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo. Ja sam pred stotinak vernika na mestu gde su prodavani badnjaci rekao da smo ove godine odredili cenu i nije bilo nijedne negativne reakcije. Želim da kažem i to da se na pola bogoslužbenih mesta u Nemačkoj badnjaci prodaju i da je to kod nas prvi put ove godine – ističe protojerej Branislav Čortanovački.

On smatra da sve što se svakodnevno troši ima svoju cenu, pa je logično da i badnjak ima svoju koja, po njegovim rečima, nije visoka. Ako je bilo parohijana koji nisu mogli da plate pet evra za badnjak, onima koji su prodavali badnjake rečeno je da svima treba dati badnjake.

– Ko nije mogao da plati pet evra, ipak je dobio badnjak, isto kao i u slučaju sa svećama ili osvećenjem – kaže Čortanovački.

Prodavci čuli svašta

Na Badnje veče badnjake je prodavalo četvoro parohijana. Bilo je pripremljeno oko 5.000 badnjaka na čemu je radilo petnaestak parohijana. Naravno, sve to je činjeno besplatno. Prodato je oko 4.000 badnjaka. Bilo je onih koji su plaćali bez reči, neki su davali i više od pet evra, ali je bilo i negativnih reakcija.

– Nama je rečeno da badnjak dajemo onima koji nemaju para ili se budu žalili na cenu. Bilo je dosta negativnih reakcija, pa su nam ljudi govorili da više neće plaćati parohijal, da je ovo pljačka, da će za to čuti i Beograd. Neki su vraćali badnjak kada su čuli koliko košta. Jedna žena nam je rekla da zbog svađe sveštenika dugo nije dolazila u crkvu, a da sada posle ove cene badnjaka više uopšte neće dolaziti u crkvu – kaže jedan od parohijana koji su radili na prodaji badnjaka.

B. MILIČIĆ, VESTI, 10.01.2009

+++

UMESTO KOMENTARA

Javno upućujem (kao i svake godine) poziv starešini Hrama Sv. Jovan Vladimir u Minhenu da SAOPŠTI vernicima i javnosti koliko je UKUPNO para sakupljeno za vreme Božićnih praznika i šta je sa tim parama uradjeno. Naravno da bi jedan izvod iz banke, da su pare uplaćene za kredit bio još uverljiviji. Na ovo pitanje bi mogao da nam odgovori i blagajnik crkvene opštine u Minhenu prota Marinko Rajak.

U crkvenoj opštini NIKO od parohijana NEMA TAČAN I DETALJAN UVID u tokove novca koji se dobiju prodajom sveća, knjiga i dobrovoljnim prilozima. Radi se o gotovom novcu.

Kada se sveštenici zajedno dogovore da UDARE cenu Badnjaku od pet evra, a oni koji moraju to da plate, izraze svoje (opravdano) nezadovoljstvo, onda se „nezadovoljnicima“ zalepi GRUPNI epitet da je „narod u Minhenu razmažen jer svako sebi daje za pravo da nešto napada, kritikuje i komentariše.“

Ako je neko „razmažen“ u Minhenu i šire onda su to NEKI sveštenici Srpske pravoslavne crkve u srednjo-evropskoj eparhiji. Nije razmažen onaj ko daje (koliko je zapisano) već naj koji stalno traži, zahteva i uz to vređa ruku koja mu daje.

Srđan Marjanović