Вести

Odgovor “episkopu” Irineju na “Saopštenje za javnost o raščinjenom episkopu Damaskinu”

Australija, , 01.01.2009

+++

„… Lava se ne treba bojati. I leopard je blaga životinja. Čak će se i zmija od nas uplašiti i pobeći (ako je slučajno ne nagazimo). Ali ima nešto čega se treba mnogo bojati, a to je loših episkopa. Ne treba se plašiti dostojanstva njihovog trona. Svi imaju dostojanstvo, ali nemaju svi BLAGODAT.“ Sveti Grigorije Bogoslov

Uvaženi gospodine episkope,

Možda ovog odgovora ne bi ni bilo, da niste u Vašem najnovijem „Saopštenju“, ili bolje reći Vašoj „arhipastirskoj poslanici“ za rimokatolički božić, opet po ko zna koji put u istom kontekstu, pomenuli moje ime, a pritom me još i krstili sa pogrdnim „raspop“, sa očiglednom namerom da me kao ličnost još više unizite i degradirate.

Više je nego očigledno da i dalje manifestujete Vašu ostrašćenost za progonom, pa je tako ova Vaša „poslanica“, pokazala i Vaše lice i Vaše naličje. Pokazala je koji ste Vi put pronašli i koji ste način izabrali da se obračunate sa sveštenicima i Vašim eparhiotima, koji su podigli svoj glas protiv Vaše strahovlade i u Crkvi neviđene i nebivale diktature, jer ste osnovnu i najvažniju hrišćansku vrlinu, koja se zove LJUBAV, zamenili MRŽNJOM.

U svima knjigama Svetog Pisma Novoga Zaveta, LJUBAV je stavljena iznad svih drugih vrlina i zapovesti, kao sveobuhvatna. Podsećanja radi, evo čuvene „himne ljubavi“, svetoga apostola Pavla u Prvoj poslanici hrišćanima u Korintu, 13. glava:

„Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni i praporac koji zveči. Ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a LJUBAVI NEMAM, NIŠTA SAM. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo da se sažeže, a ljubavi nemam ništa mi ne pomaže. LJubav dugo trpi, milokrvna je, ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča; ne nadima se; ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu; ne raduje se nepravdi, a raduje se ISTINI. …A sad ostaju vera, nada i ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima“.

„Nikad lepša himna ljubavi nije čovečijim jezikom izrečena“, kazao je o njoj Sveti Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj knjizi „Kasijana – Stoslov ljubavi“, Beseda, Novi Sad 1997.

Doduše, i Vi ste gospodine „episkope“, u potpisu ove Vaše „poslanice“ tu reč pomenuli, što svedoči da ste za nju ipak čuli, ali nažalost za ove dve godine koliko „samoupravljate“ Crkvom u Australiji, mogli smo da se uverimo da je LJUBAV u Vašem rečniku, samo prazna reč, budući da je delom ne svedočite.

Izraz koji ste upotrebili na smom početku, „kontroverzne“, sam po sebi ne znači ništa, sve dotle dok se ne iznesu i pokažu i ne imenuju i kontroverzni detalji. Dok, Vaša tvrdnja, da sam ja sa „ostalim ličnostima“, koje ne nabrajate, kako ste doslovce rekli; „NEOSPORNO PALOG DUHOVNOG I MORALNOG STANJA“, predstavlja gospodine „episkope“ izuzetno neprimerenu i veliku uvredu časti, koja će neminovno morati da se raspravi u nekoj od australijskih palata pravde, gde će Vam biti pružena i prilika da dokažete moje „palo duhovno i moralno stanje“. Koje ste parametre upotrebili da bi moje, i onih ličnosti na koje mislite, „moralno i duhovno stanje“ izmerili i došli do ovakvog zaključka neznam. Ovako paušalno karakterisati nečije moralno stanje, i to iznositi u javnost, i na ovaj način, na koji ste Vi to uradili, predstavlja presedan o kome ne želim da komentarišem, ostavljajući Vašim eparhiotima i svima čitaocima, da sami o ovoj Vašoj tvrdnji donesu svoj sud i zaključak.

Uvaženi gospodine „episkope“, ja sam Vam direktno, napisano i potpisano, a što je posebno važno i dokumentovano ukazao, na sva Vaša bezakonja i nepočinstva koja ste počinili u odnosu na mene. Isto su to učinili kako ih vi nazvaste „i ostale kontroverzne ličnosti“. Dozvolite mi da Vam u vezi sa ovim, postavim i pitanje: Dali je to gospodine Episkope, bilo jedno od vaših merila po kome sudite o visini nečijeg „duhovnog i moralnog stanja“?!

Ono što je za mene i za javnost, da se poslužim Vašim terminom, NEOSPORNO, to je činjenica, da ste Vi, mene i sve te ličnosti, koje su se usudile da Vam u izvesnom smislu protvreče i ukažu na Vaše određene pogrešne postupke, odluke i uopše na Vaš način rada i „upravljanja“ CRKVOM, na krajnje nepriličan i neprimeren način, svojevoljno bez suda i suđenja, prognali iz CRKVE i stavili na stub srama, nastavljajući sa ovako neviđenom medijskom diskreditacijom, koja nije zapamćena u istoriji ne samo srpske, već šire gledajući i pravoslavne crkve uopšte.

Blagodat

Ja sam navedeno činio i učinio, imajući u vidu reči velikog jerarha, i vaseljenskog – pravoslavnog učitelja, svetog Grigorija Bogoslova, koji je kao episkop Carigradski predsedavao Drugom vaseljenskom saboru, a koje sam pomenuo u impresijumu ovog pisma. Ove reči svetog Grigorija Bogoslova, za mene su gospodine „episkope“ dogmatika pravoslavne crkve, nad kojima bi ste trebali, ukoliko možete, da se duboko zamislite. Ovde sveti Grigorije Bogoslov tvrdi da postoje i takvi „episkopi“, koji dakle „NEMAJU BLAGODAT“. Ako se ovo odnosi na episkope, nesumnjivo je da se to isto odnosi i na sveštenike.

Ovo što tvrdi sveti Grigorije Bogoslov, znači da ne mora neko, Vas kao episkopa, ili mene kao sveštenika da „raščinjava“, kako bi Vam oduzeo BLAGODAT. Čak šta više, pitanje je dali je uopšte i moguće i na koji se to način može oduzeti jednom episkopu ili svešteniku BLAGODAT, a posebno kako je to moguđe da se učini samo sa jednim parčetom papira i nečijim potpisom, ili recimo „deklaratornom odlukom“, kako ste to Vi u mome slučaju uradili, pa da „raščinjeni“ episkop ili sveštenik od toga momenta više ne poseduje BLAGODAT, koju je dobio na hirotoniji – rukopoloženju. Pregledajući Svete kanone pravoslavne crkve, tamo gde se radilo o krivicama episkopa ili sveštenika, nigde nisam naišao da postoji termin RAŠČINJENJE. Postoje u celom Kanonskom pravnom poretku kada je reč o kaznama sveštenih lica, samo dve reči, a to su SVRGNUĆE i ODLUČENJE.

Sveti Grigorije, koji je i sam bio episkop, mora da ima i teološko objašnjenje i pravoslavno tumačenje ove njegove tvrdnje, koja se kao što vidite, tiče i vrlo duboko zadire u Svetu tajnu sveštenstva. Uvaženi gospodine „episkope“, objašnjenje ove tvrdnje je vrlo jednostavno:

IZ OVIH REČI SE JASNO VIDI, DA NIJE POTREBNO DA VAM BLAGODAT ODUZIMA NEKO DRUGI, BUDUĆI DA TO ČAK NIJE NI MOGUĆE. BLAGODAT DUHA SVETOGA, EPISKOP ILI SVEŠTENIK MOŽE DA IZGUBI SAM, AKO SE NE TRUDI DA JE SAČUVA, SVEDOČEČI SVOJU VERU NE SAMO REČIMA, VEĆ ĆTO JE OD SUŠTINSKOG ZNAČAJA; SVOJIM DELIMA.

Pretpostavljam da su Vam poznate Spasiteljeve reči, gde On kaže sledeće: „neće svako koji govori Gospode, Gospode, ući u carstvo nebesko, nego samo onaj koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima.“ Isto tako pretpostavljam da su Vam poznate i reči svetog apostola Pavla, koji tvrdi da se VERA sa DELIMA opravdava, kad kaže, da je: „vera bez dobrih dela mrtva“. Ovo je fundament hrišćanske filosofije života, koja je kao što vidite vrlo jednostavna.

No, kako ovo Vi možete da objasnite Vašim eparhiotima, ili svejedno, ja mojim parohijanima? Pretpostavljam da Vi ovako nešto ne želite i nećete nikada objašnjavati i tumačiti, iz razloga što se sa ovim rečima svetog Grigorija možda ne slažete. Ja se sa njegovom teologijom, u potpunosti slažem, pa ću ovoga puta na živim i najsvežijim primerima pokušati da dokažem i istinitost njegovih reči.

Očigledan primer episkopa i duhovnika bez duše i čoveka bez srca, bio je vaš prethodnik gospodin Mihailo Knežević, bivši episkop eparhije za Australiju i Novi Zeland, novogračaničke mitropolije. Ovo iznosim i dalje u kontekstu pominjanja moga imena i moga slučaja, imajući u vidu dokazni materijal, koga sam i Vama dostavio na uvid, a koji govori da me je tadašnji i moj nadležni episkop Milutin jednostavno slagao, obmanauo i prevario, i to onda kada se radilo o životnom pitanju jednog sveštenika i njegove porodice, koji je da uzged samo napomenem, svoju nevinost dokazao i na vrhonom sudu jedne pravne države, čiji sam državljanin, otimajući mi parohiju sa ostalim saučesnicima u ovom „zločinu“, i ostavljajući me na ulici, i „bez hleba.“

Da uvaženi gospodine „episkope“, tako sam ja doživo Vašeg prethodnika, koji je što želim da predočim javnosti, presudu o mome uklanjanju, koju ja doživljavam u duhovnom smislu kao „smrtnu presudu“ a koju su nadamom doneli i izrekli g. Đuro Đurđević, g. Dragomir Šipovac, sada pokojni i g. Nedeljko Milanović, potvrdio, a koju ste Vi izvršili.

Naravno, imajući ovo u vidu, isto tako smo ja i moja porodica, doživeli i Vas, pa je to razlog što u ovom pismu obraćajući se Vama, reč „episkop“ pišem pod znacima navoda.

Možda će neko ko bude čitao ovo moje pismo, reći da buncam i da ne znam šta pišem i govorim. Tačno je da je nadamnom i nad mojom porodicom izvršen, i da se još uvek vrši jedan neviđeni duhovni teror, čiji je jedan deo i ova Vaša „poslanica“. Međutim, zahvaljujući lekarima koji brinu o mome fizičkom i mentalnom zdravlju, još uvek mogu da se kontrolišem i još uvek sam svestan granice i težine mojih reči.

Zato, dozvolite mi da ovo gore rečeno i objasnim.

Ako smo rasčistili sa time da su navedene reči svetog Grigorija Bogoslova istina, i ako one slede Hristovu Istinu, u kojoj pravoslavna teologija nedvosmisleno razgraničava ljubav i mržnju, istinu i laž, dobro i zlo, i ako nedvosmisleno tvrdi da su ljubav, istina i dobro, svete kategorije od Boga date i zadate, a da su mržnja, laž i zlo, kategorije „osuđenog kneza ovoga sveta“, koji je „laža i otac laži, i ljudski ubica od iskoni“, i „koji kad laž govori svoje gorvori“, dakle satanske kategorije, onda je vrlo lako razgraničiti ko koga učitelja sluša, i to po onome kako postupa i šta radi.

Rezime je i nedvosmisleno jasan; onaj ko stoji u LJUBAVI, ISTINI i DOBRU, to je verni BOŽJI SLUGA , dok onaj koji stoji u MŽNJI, LAŽI i ZLU, ne proizilazi li iz toga da je taj verni sluga satane. Ovo je naš veliki NJegoš jednostavnim i prostim narodnim rečnikom ovekovečio u svojoj teologiji – poeziji, rekavši u samo jednom stihu:
„Ko se jednom satani obeća, taj mu sluga ostane dovjeka“

Uvaženi „gospodine“ episkope, nemoramo ići dalje i raspravljati o ostalim „satanskim kategorijama“, kao što su recimo; simonija – kupovina crkvenog dostojanstva, trgovina parohijama, ili recimo otimačine parohija kakvu je g. Nenad Đurašinović u dosluhu sa Vašim današnjim arh. namenikom g. Đurom Đurđevićom učinio u Blektaunu, gde je u „pepeo pretvorena“, jedna od najorganizovanijih, najprosperitetnijih i najperspektivnijih CŠO u Australiji, a gde je izvršena krađa prosvetnog fonda da bi se njime platili advokati i gde je zauvek sahranjena ideja o podizanju Srpske nedeljne škole.
Na kraju, da se u zaključku poslužimo samo jednom kategorijom.

Na osnovu pomnute tvdnje svetog Grigorija Bogoslova o BLAGODATI, možemo da izvedemo i vrlo jednostavan zaključak, koga pravoslavna teologija u potpunosti opravdava, a to je da episkop koji laže, sveštenomonah koji laže i sveštenik koji laže, NE POSEDUJU BLAGODAT, zato što se BLAGODAT SVETOGA DUHA, blagodat Cara Nebeskoga, blagodat Duha Utešitelja, Duha Istine, kako se kaže u molitvi kojom se priziva Sveti Duh, nalazi samo tamo gde je ISTINA.

+++

Diskriminacija

Imajući u vidu sadržaj ove Vaše „poslanice“, posle ovog teološkog traktata, a u interesu mojih parohijana i svih onih koji su imali prilike da je pročitaju, želeo bih da pređem u ravan ovozemaljskih zakona i njihovih kategorija, a koje se uopšteno odnose na Crkvu kao instituciju.

Vaša tvrdnja da ja više nisam sveštenik, nego civil, predstavlja po ovdašnjim zakonima neviđenu versku diskriminaciju, zašta je predviđena i krivična odgovornost. To što ste me Vi bez suda i suđenja kako kažete, „deklaratorno raščinili“, to je lično Vaša stvar i Vaš problem. Ali, ako pođemo redom, videćemo da sam ja više od mesec dana pre toga Vašeg akta, već bio zvanično primljen od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda starokalendarske grčke crkve u svezu klira njihove mitropolije.
To bi bilo isto, kao kada bi u nekom Vašem saopštenju izneli recimo, za arhiepiskopa Anglikanske crkve, ili sveštenika bilo koje druge u Australiji priznate denominacije, da nije sveštenik. Možda oni za Vas i za mene nisu sveštenici, zato što nisu pravoslavni, ali pred zakonom ove zemlje jesu, kao što i ja jesam priznati sveštenik, koji sam zvanično i pismenim dekretom postavljen i na određenu parohiju.

Pomenuti Sinod je vršeći temeljnu istragu, pronašao, da sam ja nezakonito okrivljen (unjustly punished) a imajući u vidu Kanonsko pravo, ustanovio je da sam nevin i nezakonito osuđen, kao i to, da protiv mene nije pokrenut nigde, nikada i nikakav crkveno sudski postupak, u kome bi trebala da bude pronađena i dokazana bilo kakva moja krivica.

Dalje, „deklaratorne odluke“, za koje su mnogi prvi put i čuli, nigde ne postoje u Svetim Kanonima Vaseljenske Crkve, i one su novijeg datuma, a uvedene su u pravni sistem Srpske Crkve u upotrebu iz komunističkog žargona i u posleratnom periodu srpske okupacije.

Ondašnji srpski okupatori takvim doslovce „deklaratornim odlukama“ da navedem samo dve: ZABRANILI SU POVRATAK NA KOSOVO SRBIMA KOJI SU PROGNANI ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA, i PROGLASILI SU NARODNIM NEPRIJATELJIMA Svetog Vladiku Nikolaja Žičkog i celu srpsku intelektualnu elitu, koja se tada našla u izgnanstvu i oduzela im ondašnje državljanstvo.

Isto kao što ja za Vas nisam sveštenik, tako bih mogao i ja da kažem da vi za mene niste episkop. No, bez obzira na to što ja lično smatram da ste Vi episkop bez blagodati, dakle samo sa dostojanstvom trona, ja Vas uvažavam kao episkopa srpske pravoslavne crkve, budući da se nalazite na tome mestu i budući da Vas ova država tretira i priznaje kao episkopa.
I kao što ova država priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu kao instituciju, isto tako je Starokalendarska grčka pravoslavna crkva, čiji sam ja zvanični i priznati sveštenik, zvanično priznata kako od vlade republike Grčke, gde joj je i sedište, tako i od vlade Australije, gde ima svoju eparhiju, svoje parohije i svoje sveštenstvo.

Episkop Damaskin

Nebi bilo u redu da se u mome odgovoru ne osvrnem i na moga prethodnika – sastradalnika episkopa Damaskina, budući da je Vaša „poslanica“ plod kako ste rekli „infomacija“, koje su do Vas došle o eventualnom njegovom dolasku u Australiju kao i o uspostavljanju nove zasebne jurisdikcije.

Teško je o ovome što ste sve nabrojali govoriti, ali informacije koje niste proverili ne zavređuju pažnju, a naširoko odgovarati predstavljalo bi gubitak dragocenog vremena. Gospodin Predrag Vučinić je što se tiče episkopa Damaskina, Vama u njegovom odgovoru rekao suštinu, a ja samo da dodam: navedite imena i prezimena, kao što se recimo može naći detaljan istorijat skandala koji su potresali američku pravoslavnu crkvu (Orthodox Churc of America), i koji je vezan za episkopa i svestenomonahe koji uživaju ne samo Vaše gosporimstvo nego dvojica od njih primljeni i u Vašu jursidikciju u Australiji; suspendovani arhimandrit Isidor (Brittain) i jerođakon Pantelejmon (Erickson). Taj skandal je prouzrokovao ostavku mitropolita Hermana, poglavara ove autonomne crkve, kao i suspenziju i prevremeno penzionisanje episkopa Nikolaja (Sorajića) i njegovo svrgnuće sa episkopskog trona.

To što iznosite paušale trvdnje, bez argumenata i dokaza, to je mogli smo da se uverimo deo Vašeg stila, kojim na žrtvu prvo izvršite napad, stvarajući tako pretpostavku o krivici, a onda dalja koncepcija je jednostavna; lažna optužba ponovljena više puta postaje u očima mnogih nepotpuno informisanih istina, budući da to kaže niko drugi nego „episkop“.
Na kraju, dali može episkop Damaskin da bude kriv, ako je on učestvovao u nečijoj hirotoniji, a taj eventualno počinio neki skandal? Ovo je prosto neverovatno, sa koliko podlosti se okrivljuje episkop Damaskin, kome je otac bio sveštenik, a on u sveštenomonaškom činu četiri decenije, i budući da niko ne može da uperi prst u njega da ga konkretno i za bilo šta optuži, kako bi našao trunku sumnjivoga u njegovoj biografiji. Uostalom, on Vas je svojim smirenim, sažetim, i monaškog zaveta dostojnim odgovorm nadmašio za tri koplja.

Odgovornost

Mislim da bi moj odgovor bio nepotpun, kada se ne bih osvrnuo i na Vaš uvod iz „poslanice“, gde kažete da ste pobuđeni odgovornošću, bili prinuđeni na ovaj potez, i da izdate ovakvo saopštenje, kakvo ste ga izdali.

Svest o odgovornosti ima vrlo veliki značaj i ona je jedan od darova, koje Bog daje ljudima na rođenju, ali ga naravno ne daje svima. Naša srpska nesreća je, što su svi srbi „pismeni“, jer znaju oni otprilike svi da čitaju i da pišu, što u našem slučaju, a što se tiče konkretno jezika, ne podrazumeva i pismenost.

U ono vreme kada su se sveti vladika Nikolaj i ava Justin Ćelijski upisivali u bogosloviju, beogradska bogoslovija je primala sto kandidata, a bilo je više od hiljadu molbi, što je značilo da se može izvršiti selekcija, i tamo ući najbolji, a što je istovremeno bila i garancija kvalitetnog svešteničkog kadra. U posleratnom periodu pa sve do danas, nema selekcije. Prvo je na sceni bilo pomanjkanje kadrova, pa se primalo u bogosloviju sve, na principu, „što ti je to ti je“, ili „daj šta daš“. Jedna bogoslovija recimo prima trideset kandikata a ima dvadeset molbi. Dok je danas zavladala nebivala i neviđena korpucija, gde se potežu veze, preporuke i prijateljstva, videli smo ovih dana i desetine hiljada dolara, a ne preza se ni od najobičnijih otimačina parohija, kakvu su ovi pomenuti, koji su još uvek Vaš kadar, počinili u mome slučaju.

Ono što je vrlo bitno da se zna, a to je da odgovornost jednog sveštenoslužitelja, za razliku od laika jeste dvostrukog karaktera, jer on kako rekoste odgovara „pred Bogom, i pred Crkvom,“ ali ne rekoste pred narodom, odnosno pred poverenom Vam pastvom, koja je Živa Crkva.

Izgleda, koliko možemo da sagledamo, da se pastva ne samo globalno, nego u onome što je najvažnije, a gde ćemo za svaku poverenu nam dušu, morati da damo odgovor na Strašnom Sudu, danas u potpunosti zanemaruje kao živi faktor Crkve Hristove. A znamo gospodine „episkope“, da je i sam Spasitelj kazao da je „zbog grešnika, a ne zbog pravednika“, i došao na ovaj svet.

Više je nego očigledno, da ste Vi za ove dve godine Vaše ili možemo slobodno reći „američke“ administracije u eparhiji Mitropolije novogračaničke, veliki broj vernih eparhiota proterali iz Crkve, zaboravljajući na Vašu „odgovornost“, a posebno pastirsku, odnosno arhipastirsku odgovornost za svaku povernu Vam dušu.

Dok na drugoj strani vrlo mnogo brinete o tome ko će u kojoj Crkvenoškolskoj opštini uzeti „vlast“, odnosno koga ćete tamo postaviti, ne prezajući i od neviđenog bezakonja, ne samo kada su u pitanju Sveti Kanoni pravoslavne crkve, već i državni zakoni.

Primera radi, nezakonito ste državnom departmentu dostavili spisak Vaših poslušnika u CŠO u Kanberi, u nameri da likvidirate zakoniti i legitimno izabrani crkveno upravni odbor.

To ste isto uradili i u Brizbanu, pa su tako ovih dana, oni koji nisu legitimni predstavnici te CŠO, potegli pravo na dolare, i koliko smo saznali banka je trenutno blokirala i zamrzla crkveni račun.

Tako ste, iz istog razloga doživeli i fijasko na sudu u Malburnu, i sada sagledavajući situaciju u svojoj realnosti, sa mojom CŠO, imate četiri Srpske pravoslavne CŠO, koje trenutno nisu pod Vašom jurisdikcijom.

Posebno je bolno pitanje „Properti trasta“, sa kojim od prvog dana nemate nikakav odnos, dok su na čelu ove ustanove, koja je predviđena i važećim eparhijskim Ustavom, pre Vas bili svi Vaši prethodnici.

Ono što je prevršilo čašu, to je saglasnost Svetog Arhijerejskog Sinoda, koju ste izdejstvovali, da pod plaštom njihovog odobrenja, pokrenete protiv Properti Trasta državni sud, što smo saznali prošle subote 27. decembra, na vanrednom sastanku u Manastiru Novom Kaleniću.

Ovde će svako gospodine „episkope“ da se zapita kao i ja, da li tako postupa čovek koji ima svest o odgovornosti?
Isto tako ne znamo šta ste izneli na jesenjem Saboru u vezi sa ovim i ovakvim katastrofalnim stanjem u poverenim Vam eparhijama, i to će naravno zauvek ostati tajna. Ali znamo i videli smo šta ste izjavili u Vašem intervjuu za beogradske Novosti. Tamo ste rekli uprkos ovim činjenicama da u Australiji „raskol ne postoji“, a isto tako videli smo šta Vam je glavna smetnja: AUSTRALIJSKI, kako rekoste ANGLOSAKSONSKI ZAKON. Onda nam je svima bilo jasno gde je i kakva je Vaša odgovornost za poverno Vam stado.

Uvaženi gospodine „episkope“, ja sam Vam u jednom mome obraćanju napisao, reči navodim po sećanju, da se nijedan RAT na svetu, u kome su proliveni i potoci krvi, nije završio oružjem, već za okruglim stolom. I ovde, gospodine „episkope“, više je nego jasno da ste Vi u jednom velikom ratu, koga ste što je najtragičnije, poveli protiv svoje pastve.
A tek onda kada prestanu razgovori, i kada umesto LJUBAVI na scenu stupi MRŽNJA, u svakoj pravnoj državi, kao što je i Australija, neminovno na tu istu scenu stupaju, advokati i sudovi.

Protojerej-stavrofor Dragan Saračević, sveštenik u svezi klira Starokalendarske grčke crkve, paroh za Sidnej i Novi Južni Vels, pri Srpskoj Pravoslavnoj Crkvenoj Opštini „Sveti Nikolaj Žički“

U Sidneju, 19. decembra 2008/ 1. januara 2009