Вести

Svako ko pažljivo pogleda ne može a da ne uoči da je pismo vladike Grigorija, uz dodatne nastupe u medijima, neka vrsta LDP-ovske priče u Crkvi,

Z.O. 22.12.2008 (borbazaveru.com)
+++a da vladika Grigorije podseća na Čedomira Jovanovića, koji Srbiji stalno preti gvozdenim metlama, s ciljem „lustracije“, „čišćenja“ i sličnih stvari, dok pojedini „čedisti“, poput nekog Protića, tvrde da će Srbija biti evropska sa Srbima ili bez njih.

Pismo arhijerejima episkopa Grigorija, veoma je slično knjizi „Moj sukob sa prošlošću“ Čedomira Jovanovića, kojom je Jovanović najavio svoj novi početak. Kvazi-mesijanska samouverenost karakteristična je i za mladog episkopa i za liberalnog političara. Kao što episkop Grigorije kaže da on ne ruši Crkvu, nego je „diže“, tako i Jovanović u svojoj knjizi, u poglavlju „Svi protiv nas, mi protiv svih!“, kaže: „Mi smo izabrani da bismo Srbiju menjali, i ja sam tako doživeo svoj posao/…/ Mi smo morali da budemo i sudije i tužioci i policajci i poslanici i ljudi koji razgovaraju sa mafijom“. I vladika Grigorije i Čeda Jovanović sebe doživljavaju kao mlade, gnevne ljude koji se bore protiv „lažnog legalizma“ (saborske odluke o patrijarhu Pavlu u slučaju vladike Grigorija i parlamentarnih pravila, koja sprečavaju Čedinu samovolju „gvozdene metle“).

I vladika Grigorije i Jovanović smatraju da se, u prvom slučaju Crkva, a u drugom slučaju država, ne suočavaju dobro sa savremenim problemima – globalizma, „evroatlantskih integracija“, itd. I vladika Grigorije i Čeda Jovanović su obuzeti tajnim službama (kojima pripadaju samo njihovi protivnici), uz priče kao u trilerima, o raznim zaverama (protiv njihove „progresivne ideje“). I vladika Grigorije i Čeda Jovanović su oduševljeni svojim uspesima u imperijalnom centru sveta – Americi. Govoreći o svojoj poseti SAD, episkop Grigorije kaže da je njegova tamošnja ekipa funkcionisala odlično (ep. Lipljanski Teodosije, jeromonah (sada vladika) Irinej, prof.dr Bogoljub Šijaković) – a u toj ekipi je on bio kapiten tima koji je 22 dana činio prava čuda u Americi („Status“, 31-32, 2005.). Čeda Jovanović se hvali svojom bliskošću sa pokojnim premijerom Đinđićem, kome je, po Čedi, bivši američki predsednik Buš rekao da će njih dvojica „promeniti svet“.

Šta je, međutim, najznačajnija osobina vladike Grigorija i Čede Jovanovića? Činjenica da su počeli da se bore za „moralni preporod“ tek kad im se nisu ostvarili lični planovi. Vladika Grigorije se oglasio tek kad mu je propala šansa da bude izabran za patrijarha (uprkos intervencijama ministra vera), a Čeda Jovanović tek kad je njegova frakcija poražena u Demokratskoj stranci.

Jednom rečju, prvo smo dobili jedan LDP (Liberalno-demokratska partija g. Čede Jovanovića), a sad smo dobili drugi LDP („liberalno – demokratsko pravoslavlje“ vladike Grigorija).

Da ne zaboravimo: i vladika Grigorije i Čeda Jovanović su prijatelji Haškog tribunala. Vladika Grigorije priznaje:

„Tačno je da se nakon te posjete Americi najsnažnije čulo to što sam pozvao sve optužene da se predaju Haškom tribunalu. I što sam ja to i ranije govorio, ljudi to nisu tako čuli i razumjeli/…/ Ne mogu da shvatim taj argument: ‘ne predajte se’. To stalno govorim onima koji ih brane, a oni tako podozrivo gledaju u mene.“ Čeda Jovanović je u knjizi „Moj obračun sa prošlošću“, bio pun ponosa zbog svog angažmana oko hapšenja i izručivanja haških optuženika.

Rezime: Narode srpski čuj i počuj: pođemo li za gordeljivcima kakvi su Čedomir i Grigorije – ima da nas nema!

Z.O.

izvor: borbazaveru.com