logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Жељко Жугић - Которанин    1.031 пута прочитано    Датум: 1.12.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Prepodobni AVA Justin (Popović) sa malim srpčetomŽeljko Žugić-Kotoranin, član upravnog odbora UG Zakonopravilo

Željko Kotoranin, 30.11.2008

+++
Povod ovome izlaganju je odgovor oca Petra Udruženju grđana Zakonopravilo na njihovo reagovanje na njegovu besedu koju je održao u Atenici.

Želimo inspirisani, zapravo, njegovim stavom da primetimo nekoliko stvari vezanih za nesporazum koji vlada u narodu i kojim se može vrlo lako manipulisti, i u toj manipulaciji koristiti etikete kao zlonamerni, skriveni, neznani i slično. Time se drugi, čak poneki bivši i sadašnji episkopi, vrlo često koriste.

Dakle, prvo: nema starog i novog služenja svete Liturgije! Pa makar staro zvali i tradicionalno. Radi se o zakonitom služenju svete Liturgije. Ono je zakonito, prvo, zato što je osveštano vekovnom upotrebom, a drugo, zato što je Sveti Sabor već odredio da se u našoj Crkvi ima služiti u skladu sa vekovnim načinom služenja. Takvo služenje je u skladu sa crkvenim, znači Božijim Zakonom.

Drugo, novo služenje nije nikakvo novo, nego je to bezzakono služenje. Bezzakono, prvo, zato što je suprotno odluci Sabora, a drugo, zato što je unelo u našu crkvu razdor u bogoslužbenom jedinstvu, a time i ono, što bi otac Petar rekao: zlu krv, odnosno svađu, odnosno podele. I to je, jednom rečju, bezzakonje.

A zalagati se za jedinstvo, mir, ljubav među hrišćanima na taj način što se traži jedinstvo, dakle crkvena sabornost, između zakonitog i bezzakonitog, je potpuni promašaj. U crkvi zakonito ima valjanost, a bezzakonje u crkvi nikada nije imalo valjanost. I šta može ujediniti zakonito i bezzakonje? Ništa!

Kada se kaže da je u Čačku vladalo Liturgijsko jedinstvo, znači da se u Čačku služilo zakonito. U svim crkvama u gradu Čačku i najvećem broju okolnih manastira… Dakle, na jedan način, koji je zakonit. Što se negde služi na bezzakon način, to je stvar onih ljudi koji bezzakono rade. To su bezzakonici!

Zato ne može biti pozivanja na jedinstvo između onih koji zakon poštuju i onih koji zakon ne poštuju. Jer se ne radi o bilo kakvom zakonu, nego se radi o Zakonu Božijem! A znamo da Zakon Božiji vodi putu života. A onaj drugi zakon, zakon bezzakonika, ne znamo gde vodi. Tamo ne želimo da idemo.

Zato možemo da zahvalimo ocu Petru na njegovom javljanju, da bismo razbistrili ovu stvar, od koje treba polaziti i kojoj se uvek treba vraćati, kada primetimo da su nas svojim veštim govorima zaneli oni koji zakon ne poštuju.

Jedino treba zameriti ocu Petru na previše jetkim izrazima koji ne priliče čoveku koji služi svetu Liturgiju i koji nosi na sebi blagodat sveštenstva. Takav način obraćanja kao da se neguje u odredženim krugovima naše Crkve.

Željko Kotoranin


U Beogradu, na početak božićnog posta 2008. godine Gospodnje

Objavljeno i na borbazaveru.com

+++

+++

 

Oče Petre,

Poštujući Duhovnu akademiju na koju se pozivate, želimo Vas podsetiti da to nije dovoljno. Gospod nije za širenje Istine imao za kriterij diplome već nelimicerna srca apostola svojih.
Vašu „iskrenost“ bismo mogli potkrepiti materijalnim dokazima, pa predlažemo sledeće:

Organizujte (ili ovlastite nas da to učinimo Vama za ljubav) javnu tribinu na kojoj će prisustvovati određeni broj članova Udruženja građana Zakonopravilo, s jedne, i Vi i oni koje Vi pozovete, s druge strane, da u hrišćanskoj ljubavi i dijalogu glasno i jasno pokažemo najmanje dve značajne stvari:

Prvo, da se mi ne krijemo, nego da pred Vama i celim svetom možemo da pokažemo naše lice i našu veru u jednu Svetu sabornu i apostolsku crkvu i

Drugo, da pružimo neoborive materijalne dokaze Vašeg neviđenog licemerja i Vašeg bezakonja: crno na belo!

Vreme i mesto borbe (mišljenja) prepuštamo Vama, časni oče, a oružje dozvolite da izaberemo mi: istinu i dokaze neprikosnovene!

I još nešto, oče Petre,

Ne dolikuje jednom jeromonahu sa završenom Duhovnom akademijom, da krivotvori istinu. A vaistinu, neistinita je Vaša tvrdnja da smo mi „skrivena braća“ i da nismo smeli da se potpišemo. Jer na našem saopštenju koje smo dostavili sredstvima javnog informisanja, stoji i pečat i potpis! Osim toga, ta Vaša laž kontradiktorna je i istinama ovim:

1. Nas 1.641 (hiljadu šesto četrdeset jedan) stavismo svoje potpise i brojeve ličnih karata na svoje nesaglasje sa bezakonjem pojedinih jereja (među kojima ste i Vi) – o Savindanu 2008. u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku..

2. Nas preko 11.000 (jedanaest hiljada) stavismo svoje potpise na apel koji uputismo majskom zasedanju SA Sabora SPC, koji po treći put (obratite pažnju: treći put!) potvrdi svoju odluku o bogoslužbenom poretku koju Vi gazite bez straha od Boga i bez stida od ljudi. Ko Vas je ovlastio da tako drsko pokazujete neposlušnost Svetom Arhijerejskom Saboru? Kako Vas nije strah pred Večnom Istinom da Vi, pored takvog svog ponašanja, napišete kako imate „čisto srce“ i da njime „pozivate na jedinstvo i bratsku ljubav“. Avaj! Ne kaza li Gospod: „Teško vama, licemeri“?

3. Po kazivanju Vaših istomišljenika (kojima istina nije baš jaka strana) zar nas ne bi u Duškovcima „nekoliko autobusa“ i zar tamo ne pokazasmo svoje lice klečeći dok nas Vaši istomišljenici udarahu? To naše lice pokazasmo i reformatorima-batinašima, kao i našem episkopu i TV kamerama.

4. Zar nas ne beše, neskrivena obraza, u katrškoj crkvi na Arhangela Gavrila, kada je Vaše istomišljenike (avaj školovane!) štitilo mnoštvo policajaca?

5. Zar nas ne beše, neskrivena obraza, o Ilindanu u godovičkoj crkvi kad napustismo hram sveti, ne hoteći da sudelujemo u razularenom bezakonju Vaših (avaj, školovanih!) istomišljenika?

6. Zar nas ne beše u Arilju da Vašim istomišljenicima kažemo da zaustave nesreću koju unose među nas novotarijama svojim?

7. Zar nas na stotine ne beše na hrišćanskim tribinama pred licem javnosti? Zar nas ne beše na mnogobrojnim konferencijama za štampu neskrivenih lica?

8. Zar nekih od nas ne beše pred Patrijaršijom u prestonom gradu Beogradu, na potonjem Saboru arhijerejskom kad Vaši istomišljenici htedoše da uklone sa trona našeg omiljenog patrijarha Pavla?

9. Zar ne idosmo u dvor episkopa našeg sa molbama našim? Zar ne klečasmo pred činovnicima njegovim, pred kamerama njihovog video nadzora, ne krijući ni svoja imena, ni svoja lica, ni svoje suze, ni svoje imenima i prezimenima potpisane molbe?

10. Zar ne pokazasmo svoje lice pred episkopom našim u gučkoj crkvi prilikom osvećenja fresaka? U onoj istoj crkvi kojom starešinuje ljuti protivnik svetootačkog Predanja i odani novatarac đakon Siniša, iako tamo ima sveštenika sa dugim pastirskim iskustvom?

Ne krijemo se mi, oče Petre! Bože sačuvaj!

Zato Vas i pozivamo na tribinu da vam pokažemo lica naša. Da Vam pokažemo razloge naše zbog kojih ćemo se beskompromisno boriti za svetootačko Predanje, za poštovanje odluka episkopa naših, koji sabrani čine najviše zakonodavno telo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ali ne kao slobodni strelci i samovoljnici, nego saborno.

Mi besedu Vašu nismo mogli objaviti u celini, jer je nismo ni snimali. Nismo hteli s Vama da se u Crkvi Božjoj raspravljamo – jer, za Boga miloga, Liturgija je počela u 5 izjutra, a u hramu je bilo tridesetak slavara, ljudi koji bi se sablaznili bilo kakvom prepirkom. Rešili smo da Vašu besedu pomenemo kao uznemiravajući primer. Bez obzira na Vaše dobre namere, ta beseda je, u hramu u kome se poje po blagoslovu SA Sabora SPC i vekovnom liturgijskom predanju, bila bespotrebna i suvišna; jer tu u crkvi Sv. Marine u Atenici Bogu se služi „kako valja i trebuje“, a verni narod to poštuje, i sledi svoje sveštenike, starešinu oca Goluba i paroha Srboljuba. Bolje bi bilo da ste otišli u Studenicu i Vašu sabraću, mlade arhimandrite Tihona i Timoteja, u besedi podsetili na odluke SA Sabora SPC. A da niste govorili protiv tradicionalnog bogosluženja – jeste, jer, tvrdili ste da nije važno kako se služi, da postoje ove i one prakse i time ste doveli u pitanje tri izvršne odluke SA Sabora SPC o služenju Liturgije (2006, 2007. i 2008. godine). U tom smislu, potpuno ste u pravu: naše saopštenje za javnost ponovo je otkrilo naše prave namere – da se izborimo da se u Eparhiji žičkoj Liturgije služe po odlukama SA Sabora SPC, pri čemu propovedi poput Vaših našoj borbi samo odmažu.

Nama je veoma drago što ste u Atenici služili kako Sabor nalaže, pa smo zato bili i začuđeni besedi suprotnoj tome. No, čuđenje je trajalo kratko: i Liturgija u Duškovcima na treće Trojice 2008. služena je kako treba, ali je onda sveštenik čitao zaamovnu molitvu okrenut Zapadu. Tako to biva kad samovolja uđe u čoveka: služi se ovako, propoveda onako, a ispada – svakojako.

Hvala Vam, dragi zemljače, što ste sve nas pozvali na bratsku ljubav i slogu, za koju se i UG „Zakonopravilo“ zalaže. Samo, Vi ste put ka slozi i ljubavi pogrešno trasirali u svojoj besedi: on se ne može naći ravnodušnošću vernika prema tome kako ko služi, nego doslednim poštovanjem odluka SA Sabora SPC. Lepe su bile Vaše reči ljubavi, ali su potrebna dela ljubavi. A ko Gospoda voli, tvori zapovesti Njegove; a za nas je SA Sabor SPC ustanova Gospodnja, čije su odluke, po Ustavu SPC, obavezne i izvršne. Mrzitelji Crkve u Srba najviše žele da se saborske odluke ne poštuju, i da se narod razdeli na „novotarce“ i „starince“. Nedavno su jedne novine objavile tekst u kome se poziva da se stare vladike naše Crkve „lustriraju“ i da se prednost da „naprednoj“ omladini arhijerejskoj. To je cilj mrzitelja, a ne dosedno sprovođenje saborskih odluka, za šta se UG „Zakonopravilo“ zalaže.

Na kraju Vašeg pisma, izneli ste svoje stavove koji su nas i naveli da Vašu besedu pomenemo u saopštenju pisanom sa sasvim drugim ciljem.

- Spoljašnje različitosti u bogosluženjima SPC nisu „dogmatske prirode“, ali jesu plod samovolje arhijereja i sveštenika koji ne slušaju odluke SA Sabora SPC. Kao takve, one su štetne po dušu, jer je greh neposlušnosti Crkvi veoma ozbiljan. (Mt. 18, 15-17).

- Svoje mišljenje o bogosluženju i „različitostima“ mogli ste da imate samo dok SA Sabor SPC nije doneo svoje odluke. Sada i mi i Vi treba da umujemo kako umuju Saborski Oci, i kako piše u Služebniku, koji je izašao 2007. i sa blagoslovom Vašeg i sa blagoslovom našeg arhijereja (a ne, kao što ima sveštenika, koji svojom rukom i svojom samovoljom docrtavaju i precrtavaju šta se u Služebniku čita tiho, a šta glasno, uprkos jasnim bogoslužbenim uputstvima. Zar ne? Ne precrtavate li i Vi bogoslužbeni propis?!?)

- U Rusiji i na Svetoj Gori postoje sitnije liturgijske razlike, ali se na jerejskoj Liturgiji, svešteničke molitve, a naročito Anafora, čitaju tiho, dveri se otvaraju i zatvaraju i zavesa povlači i navlači gde treba, osim kada su u pitanju bogosluženja mitronosnih protojereja (u Rusiji) ili saborno služenje više jeromonaha (na Svetoj Gori), što je od strane pomesnih crkvenih vlasti blagoslovena praksa, a ne samovoljna novotarija. U Žičkoj eparhiji se ponegde, na žalost, samovolja proteže dotle da se ikonostasi svode na male oltarske pregrade, jerejska Liturgija služi sa sve vreme otvorenim oltarom, a svešteničke molitve se čitaju preko ozvučenja, kao da smo pod vašarskom šatrom.

Mi smo vrlo cenili Vašu besedu o Sv. Arhistratigu Mihailu, jer se i mi trudimo, iako grešni, da ga podržavamo u smirenju – smireno prihvatamo odluku SA Sabora SPC o bogosluženju u poslušnosti – slušamo odluku SA Sabora o bogosluženju, u ljubavi i vernosti Bogu – blagodarimo Gospodu što je naš Sabor doneo odluku kojom štiti Svetopredanjsko Bogosluženje, u odlučnosti da branimo pravdu i istinu – zbog čega i trpimo da nas nazivaju „Zakonokvarilom“, „Evroslinavcima“ i slično, i da nas pesniče, kao što nas je pesničio prota Dmitar Luković u Duškovcima, i da šalju policiju koja nas odvraća od odlazaka na bogosluženja (poput slučaja o letnjem Aranđelovdanu 2008. u Katrzi). Da li Vas je bilo sramota u Rusiji: Rusi su Vas sigurno pitali zašto srpski sveštenici tuku narod koji kleči?

Da, i mi Vladiku Hrizostoma zovemo našim episkopom i ocem, podsećajući ga na reči apostola: „Očevi, ne razdražujte decu svoju“ (Efes. 6, 4). Kao deca ocu trčimo mu u zagrljaj, ali on je, do sada, pokazivao da naše izlive sinovske odanosti smatra manje vrednim od kleveta, kojim nas klevetaju njegovi lažni prijatelji i saradnici, uveravajući ga da smo mi „kvazizilotska sekta“.

Da, ko sluša Hrista, sluša i njegove episkope – i zato mi slušamo odluke SA Sabora SPC (što se za Vas ne bi moglo reći, zar ne oče Petre!)

Što se tiče Vaših pohvala upućenih na račun bivšeg episkopa Atanasija, vidi se da ste već duže vreme u Crnoj Gori, u kojoj važi pravilo: Ti meni „serdare“, ja tebi – „vojvodo“. S obzirom da je Atanasije Jeftić tekst Vaš i đakona Vlada (iz Vrnjačke Banje) o ruskoj pričesnoj praksi (pun proizvoljnosti) objavio u svom trotomniku o Liturgiji, jasno je da ga hvalite na sav glas. Što bi on rekao (a mi Vas podsećamo): „Jamči bozadžija za čokaliju“. Inače, Vaš idol je nas iz „Zakonopravila“ nazvao „psevodozilotima“, „mediokritetskim mentalitetima“, „smućenom grupom ljudi“, „antiliturgijskim buntovnicima“, „dojučerašnjim udbašima“, „provokatorima“, „Zakonokvarilom“, „društvom odmetnika od svojih Episkopa“, „jezuitskim inkvizitorima“, „špijunima savesti“, „uhodama i žbirima“, „fanatičnim pobornicima starog načina služenja“, „histeričnim, neurotičnim uskogrudcima i isključivcima“, „samozaduženim pobornicima predanja“, itd. (O prečudesnog pastirskoga, ljubećeg srca. Jeste li se od njega naučili da tako razgovarate sa narodom Božjim?) Zbog takvog jezika i stila, kao i zbog pritiska koje je vršio na Patrijarha Pavla 2006, terajući ga da podnese ostavku (o čemu je sam pisao u „Politici“, odgovarajući svom kritičaru, dr Miodragu Petroviću), nije smeo ni da se pojavi na SA Saboru SPC u novembru 2008.

Naši članovi su uzeli Vaš blagoslov zato što Vas ne smatraju inovernikom, nego pravoslavnim jeromonahom (no ne bezgrešnim) i tu nema ničeg čudnog. Da je trebalo, napravili bi i veliki naklon pred Vama.

Mi blagodarimo episkopu žičkom gospodinu Hrizostomu što je doneo svoj akt kojim nalaže da se u Eparhiji žičkoj Liturgija služi kako SA Sabor SPC nalaže. Ali, dok se u Žiči i Studenici bude služilo neblagoslovenim načinom, duh gordosti, neposlušnosti, laži i podzorenja neće napustiti episkopiju Svetog Save.

Dragi naš zemljače i dobroželitelju, i mi Vama želimo svako dobro i duhovni napredak, celivajući Vašu desnicu kojom držite Pričesni Putir.

Uoči Božićnjeg

posta 2008.

izvor: borbazaveru.com

+++

+++

Odgovor oca Petra Dragojlovića “Zakonopravilu”
Wednesday, 26 November 2008; www.borbazaveru.com
——————-
Pomaže Bog braćo!

Šaljem vam reagovanje na saopštenje UG Zakonopravilo, od 23.11. 2008.

Zahtevam od vas da ga u celini objavite, radi realnog informisanja vernog naroda o mojoj besedi na Aranđelovdan u hramu Svete Velikomučenice Marine u Atenici.

jrm. Petar

——————–

Bog Vam pomogao, oče Petre!Pomalo smo zatečeni i iznenađeni izričitošću i oštrinom Vašeg kratkog obraćanja nama. Cilj postojanja sajta „Borba za veru“ jasan je iz samog njegovog naziva. Sve što, po našem skromnom mišljenju, doprinosi odbrani Svetog Pravoslavlja, mi objavljujemo, pri tome ne gledajući ko je ko, već se isključivo rukovodimo rečima Gospoda našega Isusa Hrista: „Ne sudite po izgledu, nego pravedan sud sudite“ (Jov. 7,24). Naša Sveta vera može se odbraniti jedino govorenjem i širenjem istine.Pošto vidimo da je cilj pisanja Vašeg odgovora na saopštenje UG „Zakonopravilo“ od 23.11.2008. godine, utvrđivanje istine o onome što se dogodilo na Aranđelovdan u hramu Svete Velikomučenice Marine u Atenici, Vaš odgovor bismo objavili čak i da ste koristili termine uobičajene u pristojnoj korespodenciji, da ste, recimo, umesto „zahtevam“, napisali: „umoljavam“.Mi ljubimo Istinu, i svagda se staramo da sve činimo po rečima Sv. apostola Pavla:

„Obucite se u novoga čoveka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine. Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim, jer smo udovi jedan drugome (Ef. 4,24-25).

Vaš odgovor objavljujemo u nadi da će doprineti utvrđivanju istine i povratiti narušeni mir i ljubav među braćom.

Uredništvo sajta „Borba za veru“

—————————————————————–
Odgovor na saopštenje UG „Zakonopravilo“ od 23. 11. 2008. Godine

Povodom još jednog u nizu pamflet saopštenja za javnost UG „Zakonopravilo“ (u daljem tekstu UG ZP), kojim se nanovo pokušava širiti zla krv i smutnja u vernom narodu Žičke Eparhije i širom Srpske Crkve, a zlonamerno i potpuno netačno prenosi poruka moje besede izrečene na Aranđelovdan u hramu Svete Velikomučenice Marine u Atenici, dužan sam da radi objektivnosti i nesmućivanja vernog naroda iznesem sledeće:

Pored providnih, zlobnih i netačnih zaključaka iznetih u saopštenju UG ZP-a, da je Sabor SPC „odbranio“ Njegovu Svetost Patrijarha Pavla od njegove sopstvene molbe da se povuče sa Trona srpskih patrijaraha, pored gordih i nehrišćanskih podozrenja i napada na svog nadležnog Episkopa Žičkog G. Hrisostoma, nepotpisani pisac pamfleta UG ZP-a pokušao je, mada očigledno nevešto, da u potpunosti izokrene sadržaj, smisao i poruku moje besede izrečene na Aranđelovdan u Atenici. No, kako svedoči Sveto Pismo „zloba govori sama protiv sebe“.

Odmah na početku, da primetim, skrivena „braća“ iz UG ZP-a, koja se nisu osmelili ni da se svojeručno potpišu ispod svog najnovijeg pamfleta, ustvrdiše i neistinu izrekoše, da sam idući po Eparhiji Žičkoj „propovedao protiv tradicionalnog bogosluženja“. Pored toga skrivena „braća“ iz UG ZP-a, optužiše me da sam svojom besedom „ponovo uneo zlu krv u grad“ Čačak u kome je „tek zavladao liturgijski mir“.

Veoma je čudno, moja „braća“, nepotpisani i neznani klevetnici iz UD ZP-a, nisu uopšte objavili moju besedu niti su citirali makar jednu jedinu moju rečenicu iznetu u njoj, ali su se svom silinom obrušili na istu. Oni nisu čak našli za shodno, ako su uopšte i bili tog ranog jutra u ateničkom hramu, ni da mi nešto kažu u oči posle završetka Svete Liturgije u Atenici. Ne. Moja „braća“, kao u najcrvenijim vremenima Josipa Broza, „viteški“ su izdali jedno nepotpisano pamflet saopštenje za javnost, totalno izokrećući poruku koju sam izneo braći i sestrama okupljenim na aranđelovdanskoj Liturgiji.

Odmah na početku, mogu slobodne i mirne savesti reći, da je sasvim promašena i zlonamerna tvrdnja „braće“ iz UG ZP-a, da sam služeći Svetu Liturgiju u Atenici i besedeći na njoj, došao da unosim zlu krv u grad Čačak, i govorim protiv „tradicionalnog“ bogosluženja. Istine radi i pravde radi, sve moje reči izrečene u besedi imale su u celini drugačiji sadržaj, smisao i cilj.

U Atenici, u kojoj ne služim prvi put, na praznik Aranđelovdana, držeći se strogo prakse toga hrama, služio sam na tzv. “tradicionalni način“, otvarajući i zatvarajući zavesu i dveri, i tiho čitajući sve one molitve koje se po tzv. „starom“ običaju čitaju tiho. Ova činjenica kao da svedoči o tome da skrivena „braća“ iz UG ZP-a toga ranog jutra uopšte i nisu bili u ateničkoj crkvi, jer ako su bili, kako su onda mogli da me optuže da sam govorio protiv „tradicionalnog bogosluženja“. Ko još, osim neupućen i zlonameran čovek, može poverovati da neki sveštenomonah služi Svetu Liturgiju po tzv. „tradicionalnoj praksi“, pa da u svojoj besedi isti taj sveštenomonah napada istu tu praksu, po kojoj je služio istu tu Liturgiju?! Ovakav paradoks verovatno nije jasan ni samim zbunjenim članovima GU ZP-a i piscu njihovog pamflet saopštenja.

Da tragikomedija pamfleta UG ZP-a bude još očiglednija, „braća“ iz UG ZP-a su me očigledno napali tamo gde je upravo njih zasvrbelo, a ne tamo gde i nisu mogli naći ništa za svoje „argumente“. Tako su se sasvim očigledno još jednom otkrile prave namere ovih čačanskih pamflet „zaštitnika“ prave vere.

Radi upoznavanja vernog naroda, a i vama na znanje, neznana „braćo“ iz UG ZP-a, u svojoj ateničkoj besedi nisam govorio ni protiv tzv. „starog“ ni protiv tzv „novog“, ni protiv tzv. „tradicionalnog“ bogosluženja. To vam može potvrditi svaki vernik koji je toga jutra bio u ateničkoj crkvi, a bilo ih je skoro puna crkva. To vam može potvrditi i otac Golub – starešina ateničkog hrama, kao i otac Srboljub, moj dugogodišnji prijatelj, na čiji sam poziv i došao da služim u Atenici. Vi „braćo“ iz UG ZP-a, stiče se utisak, ili ste sedeli na ušima dok sam besedio, ili ste imali krajnje loš i netačan izvor informacija.

Kao vaš zemljak, jer sam rođen u Kraljevu, a znajući za određeno nejedinstvo i neljubav koja je zavladala u nekim delovima Žičke Eparhije, u svojoj sam besedi otvoreno i čista srca pozvao sve prisutne na hrišćansko jedinstvo i bratsku ljubav, a ne na deobe, kojima ste očigledno sami ispunjeni. U svojoj besedi istakao sam i to da me je ponekad bilo sramota i stid pred ljudima u belome svetu (upravo sam došao iz Rusije gde sam posle tri godine završio Moskovsku Duhovnu Akademiju) kada sam slušao da se moji zemljaci u Žičkoj Eparhiji zbog određenih razlika u bogosluženju međusobno dele, šire omrazu u narodu pa čak ne posećuju ni na Krsnim slavama.

Takođe, u svom obraćanju vernom narodu u ateničkom hramu, jasno sam podvukao i večnu Božansku istinu da nam je hrišćanska ljubav danas najneophodnija i da ko ljubavi nema ničega nema, kao i to da će nas ljudi koji nisu u Crkvi samo po tome prepoznati kao istinske sluge Božije ako „ljubav između sebe budemo imali“. Stoga sam tako gromoglasno u svojoj besedi podsetio okupljene vernike da se, ako smo istinski hrišćani, trebamo međusobno voleti, živeti u miru i jedinstvu, međusobno posećivati i družiti, a ne svađati i deliti. Da li je to širenje zle krvi u Čačku, za šta me bestidno optužujete, i jesu li to reči mržnje ili reči ljubavi, draga moja „braćo“ i zemljaci iz UG ZP-a?

Ili biste „braćo“ iz UG ZP-a, više voleli i želeli da i ja krenem u neku usku i sektaški motivisanu priču, punu mržnje i raskolničkih namera? Svakako, da ni meni, niti bilo kom normalnom čoveku i verniku u Čačku, ili u Kraljevu, ili bilo gde u SPC, ne pada na pamet da zbog želja pojedinih mrzitelja Crkve Hristove širi razdore unutar verujućeg naroda. Možda sam vas upravo zbog toga i razljutio, te ste osuli paljbu po zemljaku i „jeromonahu iz Mitropolije Crnogorsko-primorske“, i to bez ikakvih argumenata i potpuno iskrivljujući poruku koju sam izneo na Aranđelovdan u Atenici.

Govorio sam draga „braćo“ iz UG ZP-a i o tome, što vas je izgleda posebno izvelo iz takta, da današnje spoljašnje različitosti na bogosluženjima u našoj Crkvi nisu dogmatske prirode, i nisu pitanja spasenja duše, kao i da u svoj našoj pravoslavnoj raznolikosti ipak vlada suštinsko jedinstvo u veri i istini.

Ako ste uopšte i bili tog ranog jutra u ateničkom hramu, mogli ste veoma lepo i jasno čuti iz moje besede da u pravoslavnom svetu postoje razne bogoslužbene tradicije, i da u Rusiji ne služe na potpuno isti način kao i u Srbiji ili na Svetoj Gori, ali da su sve te Svete Liturgije, iako ne potpuno istovetne u svim detaljima, zaista Svete, spasonosne i međusobno suštinski iste, i pored spoljašnjih razlika. Da li je to nešto što unosi zlu krv i razdore i da li te moje reči remete „liturgijski mir“ u gradu Čačku?

Ipak, znajući donekle vaš raniji necrkveni rad, sa velikom dozom sigurnosti mogu pretpostaviti šta je vas, „braću“ iz UG ZP-a, zasvrbelo u mojoj besedi.

Naglašavajući u svojoj besedi, vrline Svetog Arhistratiga Mihajla koga smo tog dana proslavljali, posebno sam apostrofirao da se svi trebamo ugledati na njegovo smirenje, njegovu poslušnost, njegovu ljubav i vernost prema Bogu kao i njegovu odlučnost da brani pravdu i istinu. Takođe, pozivajući se na reči dnevnog Jevanđelja, „ko vas sluša Mene sluša, a ko se vas odriče Mene se odriče“, koju je Hristos uputio svojim Apostolima, a preko njih i onima koji imaju apostolsku vlast i misiju – episkopima Pravoslavne Crkve, istakao sam upravo tu vrlinu poslušnosti Bogu, Crkvi i svom episkopu, vrlinu koja danas nedostaje mnogima.

Možda vas je zabolelo i to što sam, da bih dao primer svima, pa i vama, Episkopa Žičkog G. Hrisosotoma nazvao ne samo episkopom već i ocem našim.

Takođe, „braćo“ iz UG ZP-a, verovatno vam je bilo teško slušati i odlučnu kritiku upućenu svima onima koji su nedavno u Čačku izdali još jedno pamflet saopštenje u kome su vladiku Atanasija Jeftića nazivali najpogrdnijim imenima, vređajući na taj način jednog izuzetno istaknutog i veoma uglednog arhijereja SPC, i kršeći sve norme hrišćanskog i ljudskog ponašanja i kanonskog ustrojstva Crkve. Ili vas je još više razbesnelo moje svedočenje, kao očevidca iz Moskovske Duhovne Akademije, velike časti i ugleda koju vladika Atanasije ima u Rusiji i u čitavom pravoslavnom svetu. I zaista, teško je kada neko tako duboko zagazi u mržnju, kao što na žalost vi zagaziste „braćo“ iz UG ZP-a, pa vam svaka pohvalna reč javno upućena nekome koga ne poštujete, dođe kao ugljevlje posuto na sopstvenu glavu.

Da dodam i to, da su na kraju Svete Liturgije svi vernici, u skoro potpuno punom ateničkom hramu Svete Velikomučenice Marine, prišli da uzmu naforu, celivajući Sveti Krst i desnicu služaščeg jeromonaha, vašeg zemljaka, ali po Promislu Božijem, gosta iz Crne Gore. Niko od njih ni jednom rečju nije negodovao već su sa mirom prišli za poslednji blagoslov. Možda je i to zabolelo neku vašu „braću“ iz UG ZP-a.

I na kraju, da prokomentarišem i vašu konstataciju da je u gradu Čačku, zavladao „liturgijski mir i jedinstvo“.

Taj liturgijski mir i jedinstvo, „braćo“ iz UG ZP-a, već je skoro potpuno zavladao, pre svega Milošću Božijom, ogromnom ljubavlju i dugotrpeljivošću Episkopa Žičkog G. Hrisostoma i njemu vernog sveštenstva i monaštva Eparhije Žičke kao i molitvama čitave Svete Crkve od Istoka. Ovakva vaša, providna pamflet saopštenja, puna neistina i kleveta, nisu i nikada suštinski i ne mogu širiti Božiji mir i duhovno jedinstvo, jer su ispunjena duhom laži i zlog podozrevanja, duhom gordosti i duhom neposlušnosti.

Vaš dobroželatelj i molitvenik,

Jeromonah Petar (Dragojlović),

Nastojatelj Manastira Sv. Nikole na Vranjini

izvor: borbazaveru.com

+++

+++

 ”Zakonopravilo”: Saopštenje za javnost
Sunday, 23 November 2008; borbazaveru.com

“ZAKONOPRAVILO”: SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

OBRAČUN S OMILjENIM MANASTIROM PATRIJARHA PAVLA

Udruženje građana „Zakonopravilo“ obaveštava javnost o sledećem:

Posle Svetog Arhijerejskog Sabora, na kome su episkopi, vođeni Duhom Svetim i podstaknuti ljubavlju srpskog pravoslavnog naroda, sprečili puč u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi i odbranili patrijarha Pavla od bezakonih pokušaja smene, maskirane u njegovu, tobož, „ostavku“, oni koji nisu zadovoljni tom saborskom odlukom rešili su da se obračunaju sa nasleđem Patrijarha Pavla. Prvi na udaru su ovčarsko-kablarski manastiri, u kojima se služi Sveta Liturgija u skladu sa odlukama SA Sabora SPC i bogoslužbenim uputstvima samog Patrijarha (iz njegove knjige „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“). Pre svih svetinja, udar je izvršen na manastir Blagoveštenje pod Kablarom, u koji je Patrijarh Pavle decenijama, još od kada je bio episkop raško-prizrenski dolazio leti da se molitveno odmori od svojih preteških dužnosti i malo ukrepi u Ovčar Banji. Svake godine, na stotine vernika iz Čačka, Požege, Užica i okoline dolazilo je u Blagoveštenje da prisustvuje svakodnevnim Liturgijama koje je služio naš divni Patrijarh, i da uzme njegov sveti blagoslov. Domaćin patrijarhov bio je arhimandrit Georgije monah u službi Bogu i rodu skoro pet decenija, kao i vredna monahinja, mati Fevronija. Patrijarh Pavle je bio zadovoljan gostoprimstvom, i nikad ni jednu jedinu reč nije rekao protiv manastirskog poretka.

Međutim, došao je trenutak obračuna sa Patrijarhovim omiljenim manastirom. Pod izgovorom da ne mogu da postoje mešoviti muško-ženski manastiri, episkop žički Hrizostom naredio je proterivanje mati Fevronije iz Blagoveštenja, iako zna da je ona stub manastirskog domaćinstva i monahinja koja se dosledno drži monaških Zaveta. Na kraju ju je poslao i na crkveni sud. Navodna odbrana kanonskog poretka u Blagoveštenju je samo to – „navodna“. Jer, episkop žički g. Hrizostom je zaboravio da su mu mešoviti manastiri i Žiča, i Gradac, i Jovanje, da su u Jovanju i Gradcu mladi jeromonasi, a da on sam živi u ženskom manastiru Žiča, gde ga dvori žensko monaštvo. Reč je, naravno, o nečem drugom: kao što on ne poštuje odluke SA Sabora o bogosluženju, i služi Liturgiju nepropisno, i kao što prekopava žičko manastirsko groblje, koje je osnovao Sveti Vladika Nikolaj, i na kome počivaju zemni ostaci velikih žičkih episkopa, Vasilija (Kostića) i Stefana (Boce), kao i slavnih monaha, poput oca Kalista i mati Justine, tako mu smeta Blagoveštenje kakvo je voleo Patrijarh Pavle, kao i ostali ovčarski manastiri u kojima se služi po odluci SA Sabora i vekovnoj praksi SPC.

Boreći se protiv saborskih odluka, episkop žički Hrizostom je dozvolio jeromonahu Petru iz Mitropolije crnogorsko-primorske da ide po žičkoj eparhiji i propoveda protiv tradicionalnog bogosluženja, što je dotični učinio na Aranđelovdan 2008. u Atenici, u hramu Svete velikomučenice Marine, na Svetoj Liturgiji, sablažnjavajući miran verujući narod Atenice i Čačka i ponovo unoseći zlu krv u grad koji je mnogo postradao od onih koji nisu slušali odluke SA Sabora SPC, i u kome je tek zavladao liturgijski mir i jedinstvo.

Udruženje građana „Zakonopravilo“ iskreno pozdravlja odluke SA Sabora o bogosluženju i ostajanju Patrijarha Pavla na tronu Svetog Save i obećava da će svim hrišćanskim sredstvima braniti te odluke, kao i ovčarske manastire, najveće svetinje ovog dela Srbije. Ne možemo sprečiti prekopavanje žičkog groblja i samovolju onih koji Sabor ne slušaju, ali javnost možemo obavestiti o pretnjama arhimandritu Georgiju i monahinji Fevroniji, kojoj se preti izbacivanjem iz svetinje. To nije ni čudo, s obzirom da je Eparhija žička postala prva policijska eparhija SPC, i da oni koji krše odluke SA Sabora o bogosluženju, traže da ih policija štiti od vernog naroda, što je demonstrirano u nizu slučajeva u žičkoj eparhiji 2008. od Duškovaca, preko Ratine, do Katrge. Zloupotreba, ni krive ni dužne, policije koja treba da brani nečiju samovolju, neće sprečiti srpski narod da ostane veran svom Predanju, od Svetog Save do, nedavno na Saboru odbranjenog, Patrijarha srpskog Pavla.

Udruženje građana „Zakonopravilo“ podseća javnost da se veliki broj vernika, zabrinutih zbog progona ovčarsko-kablarskog monaštva, okupio na Svetoj Liturgiji u manastiru Blagoveštenje, u nedelju 23. novembra 2008, što će činiti i ubuduće.

U Čačku, 24. novembra 2008. godine

UG „Zakonopravilo“
Poslednji put ažurirano ( Sunday, 23 November 2008 )

izvor: borbazaveru





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo